Порекло презимена, село Котешица (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Котешица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Порекло становништва села Котешица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Котешица (Ваљево)

Порекло презимена, село Котешица (Ваљево)

Порекло становништва села Котешица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Котешица је на северној страни града Ваљева и као и суседни Козличић на обема обалама реке Рабаса. Село је у шумском, брдовитом и врло неравном крају. Земљиште је кречњачко и местимично са вртачама. Брда су косањице Јаутине испресецане многим потоцима, те су мање-више усамљене и мало плећасте. Куће су сеоске по увалама и равнијим падинама или су спуштене у саме долине река и потока. Главнија узвишења у селу су: Вис над Којићима, Царић до Буковице и Рабаса, Дивље Брдо до Рађева Села и Погледала.

Извора има доста. Многи од њих граде кратке непресушне потоке, који се после кратког тока уливају или у Рабас или Котешку Реку. Извори су у падинама, већином по џематима, где су куће, те се народ једино њима служи. Од текућих вода су у селу Рабас, који тече искривудано, задржавајући, више-мање, источни правац. У њега улази Котешка Река, која долази са северне стране села, плахоовита је и доста штете чини околини али мало кућама, које су махом високо дигнуте изнад њеног корита. Обе ове реке пресушују, али има извораца, који не пресушују и који силазе у њих, те тако чине да и ове реке имају своје воде и преко лета на вирове. Поред Рабаса су најглавнији извори и од њих су направљене чесме, којима се служе мештани и путници, као што је чесма Црквенац.

Земље и шуме.

Котешица је земљом сиромашно село. Земље су око кућа, по плећима појединих брда, а мало по падинама и долинама потока и река. Земље су сувише посне, хладне, песковите и неподесне за земљорадњу, докле за шумарство, воћарство и виноградарство су необично подесне.

Шуме је у селу доста. Уопште може се рећи да је Котешица шумско село, село у коме свака имућнија породица, као и у суседној Јошеви, има два пута више шумске земље него зиратне. Шума је од лиснатог дрвета, а употребљавају се за гориво и за грађу, као што се сваке године и знатна количина сече и продаје; заједница још има у шуми и то породичних, а то су она места која су страновита, са слабом шумом, па су остављена за испусте и испашу.

Тип села.

Котешица је село разбијеног типа, подељена у 4 џемата. Џемати су удаљени један од другог 500 до 600 метара, а куће по џематима посве су блиске или најмање 20 метара једна од друге. Џемати носе породичне називе, такве каквим се нико у селу данас не презива: Ненадовићи, Ивановићи, Петковићи и Симићи.

У Ненадовићима су:

Ристићи, Савковићи, Бановићи, Андрићи, Митровићи, Туфегџићи, Живковићи, Росићи, Сокићи и Петровићи.

У Петковићима (Савићима) су:

Јанићи, Којићи, Лукићи, Матићи и Гашићи.

У Ивановићима су:

Аврамовићи, Николићи, Томанићи, Весићи, Максићи и Тешићи.

У Симићима су:

Јешићи, Митровићи-2, Ђурићи, Малешевићи, Цветићи, Ћосићи, Давидовићи и Пантићи.

Џемати су поређани уз Рабас, идући са источне стране, од Козличића.

У овом селу је јако развијенн задружни живот. Истина, нема великих и јаких задруга, али готово свака од поменутих породица има по једну задругу од 4-5 ожењених мушких глава.

Подаци о селу.

Котешица је према списку села ваљевске епархије из 1735. године имала 9 домова. По харачким тефтерима из 1818. године имала је 45 домова са 63 пореских и 155 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 62 дома и 566 становника.

-1874. године – 58 домова и 597 становника.

-1884. године – 64 дома и 679 становника.

-1890. године – 77 домова и 814 становника.

-1895. године – 86 домов и 859 становника.

-1900. године – 87 домова и 900 становника и то више женских него мушких.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 10,58 а процентни 1,52%.

Име селу.

“Котешица“ је име које је записано у списку села палешког округа, који је саставила аустријска Администрација 1737. године. У том списку записано је име селу Kuteschiza. Одкуда је име народ изводи да је остало од Турака, пошто се држи да су у овом селу пре данашњих становника живели прави Турци.

Старине у селу.

1. Код извора Црквенца, поред реке Рабаса, и данас се распознају неке старе зидине, у народу познате под именом „Црквине“. Зна се само да кад је зидана садашња црква у Бранковини, да су онда повађени споменици, плоче и басамци с натписима и да су узидани у нову цркву, а заостале зидине разнете.

2. Из Шапца је ишао преко села стари колски, али врло неспретни пут за Ваљево. тај је пут из доцнијег турског доба, пошто је раније ишао уз Јадар и преко Цера. Овај пут је раније направљен, али у последње доба сасвим напуштен.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Котешица је врло старо село, а за то нам не даје само разлога, што се она помиње у списку села из 18. столећа и што има трагова старих насеља, него је и старост њених породица, које је данас насељавају. Све су данашње породице досељене, али не умеју да нам причају ко је пре њих овде био и шта је било са тим породицама, да ли су замрле или се одавде уклониле. Према причама, које су врло добро очуване у маси народној држи се да је било старих насељеника, да су се збот турске најезде морали уклонити, али се не зна куда, да су досељеницима оставили пусто и чисто насеље. Отприлике оставили су онако као што Прота Матеја вели, да је његова породица нашла суседну Бранковину, кад се доселила из Бирчам у Босни.

-Ивановићи (Аврамовићи, Николићи, Томанићи и Весићи), Ненадовићи (Ристићи и Савковићи*), Петковићи (Јакићи, Којићи, Лукићи, Матићи и Гашићи), Симићи (Јешићи, Митровићи-2, Ђурићи и Милошевићи): Први досељеници у ово село била су 4 брата: Ненад, Иван, Сава (звани Петко) и Сима, досељени у другој половини 17. века из Бањана у Црној Гори због убиства очевог и заваде са Турцима. Кад су се ова четворица доселила у село нашли су, прича се, некакву турску чаршију, некакво ваљда турско село, испод садашње рабаске ћуприје, напуштено, јер су се Турци одселили у градове: Ваљево, Уб и Соко. На том су се месту и они настанили и прво закућили, па се после деобе, њихови потомци разилазили на све стране и тако створили данашње село. На тадашњем месту су Ивановићи а Ненадовићи одишли даље низ Рабас, докле су се Петковићи повукли уз Котешку реку, а Симићи уз Рабас ближе селу истог имена. Фамилије настале од ове браће су поменуте, има их 59 кућа и сви славе Јовањдан.

*Из ове породицеје онај бистри и честити старац Сава Савковић, кум Проте Матеје, који је Проти дао лепе савете у погледу ондашњих политичких прилика у земљи.

Ова велика породица не само да је имала овог бистрог старца Саву Савковића, него је дала и још ове знамените људе, које је Прота Матеја поменуо у својим Мемоарима: Дамњана Котешанца, који је као хајдук, из породице Ненадовића, славно погинуо на Чокешини 1804. године; Дамњана Миленковића, који је послат пред устанак у политичку мисију у Црно Гору и Котор руском представнику Ивелићу; Марка Кару, који је као добровољац пао у шанцу на Кличевцу 1788. године, Лазу буљубашу, који је своје сељаке одвео и ставио под команду Јакова Ненадовића у борби на Свилеуви; Николу Живковића, који је пао по повратку са Засавице с коња у Думачу близи Шапца и др.

-Бановићи, Андрићи, Митровићи-1, Туфегџићи, Ђивкељићи, Росићи, Сокићи и Петровићи: У Ненадовиће (џемат) доселили су се у почетку 18. века Бановићи из Осата, у Босни. Њихови потомцу се побројани, има их 16 лућа и славе Лазаревдан. Стари Бан је био мајстор, зидао је куће по околини, па је после превео своју браћу и породицу.

-Максићи и Тешићи су из Обајгоре – округ ужички, дошли после Другог устанка као мајстори, њих је 3 куће и славе Ђурђевдан.

-Цветићи: На искрају села, до села Рабаса, населили су се од Требиња у Херцеговини данашњи Цветићи, којих има под разним презименима 12 кућа и славе Стевањдан. Стари предак доселио се као слуга у ово село, а пре тога је био у служби Турака у Ваљеву, па га је одатле сеоски спахија у првој половини 18. века населио у овом селу. Старог Цветића, прича се, звали су Ћурта, од презимена Ћуртовића, којих има данас у Сливници у Зупцима.

У селу је 90 домова од 4 породице.

 

Занимање становништва.

Котешани се занимају свима привредним радњама,којима и остали сељани ове области. Земљорадња је јако развијена и како су њихове земље прилично слабе и дају недовољну количину за исхрану, то су готово сви важнији Котешани сопственици многих земаља у атару општине Ваљева, где чак имају и своје куће. Осим тога спуштају се Ваљеву, Грабовици и по околини, па узимају земље у закуп и на њима засејавају кукуруз и друго жито и на тај начн добијају што им треба за исхрану и за продају. Стоке, нарочито ситније, појединци држе доста, а особиту пажњу поклонили су сејању воћњака и винограда, као и шуме. Котешани су за причу вредни људи, те су отуда изашли на глас као доста богати људи. Истина, нису велики богаташи, али просечно узевши, имућни су, непрезадужени и штедљиви људи. Занате, сељаку потребне, радо уче и доста их зна по један или два заната, али се ни ради заната, ни ради наднице, не селе из свог села.

Појединости о селу.

Котешица чини сама Котешку општину у Срезу ваљевском. Судница је у средини села, црква у Бранковини а школе немају. Гробље је по крајевима.

Село нема заједниче преславе.

Цигани-Роми у Котешици (Котешки Цигани).

На Дивљем Брду, на јужној страни села, изнад Рађевог Села, у близини суднице општине грабовичке, налази се 10 циганских кућа. Ону су вере православне, занимају се зенљорадњом, ковачким занатом а по мало и свирачином. Куће су им мањег обима од сеоских кућа, а граде их исти мајстори, који то чине и сељацима; своје властите земље мало имају, те с тога раде другоме за надницу, а ређе узимају земље под закуп. Стоке никакве не држе, а сваки има по мало и свога воћа.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top