Порекло презимена, село Ковачица (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ковачица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Порекло становништва села Ковачица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. го Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ковачица (Ваљево)

Порекло презимена, село Ковачица (Ваљево)

Порекло становништва села Ковачица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ковачица је на странама голих, врло стрменитих и кршевитих кречњачких брда, које граде леву обалу Граца и Суваје. Куће сеоске су по увалама ових брда или по вртачама. Земљиште је голи кречњачки крш, а нарочито оне стране, које су окренуте Грацу и Суваји. Главнији висови над коритима река су: Ћебовина, Кик, Чукер и бачевачке Рогуље. Земљиште је од секундарног кречњака, кроз који се провлачи на Ћебовини моћна жица порфирита. Источни део села је продужење Драчићске и Бачевачке Висоравни, која је испуњена силним вртачама и доловима. Село је од Граца и Суваје одсечено, обале су врло стрме, кршевите и пуне плазова, а у Градац и Сувају силази једино низ Бранеговић, поред Ћебовине.

У селу нема нигде никаквог извора. Једина изворска вода коју народ употребљава, јесте са извора Граца, који су према овом селу или са самог Граца. У селу кишних дана хвата се кишница у цистернама, барама или се сама здржава по језерима (заднивеним вртачама) и као таква употребљава за пиће и све друге потребе. Нигде никакве реке осим пограничног и неприступачног Граца и његовог сувог корита Суваје нема у селу, нигде никакве долине, којом би се сливала вода из села, већ сва кишна и снежна вода стаче се у вртаче и долове, па или понире или се задржава.

Земље и шуме.

Земље ковачичке си исувише кречне, топле и лакорадне. На њима, кад се почешће занављају, рађају особито добра стрмна жита. Земље по вртачама су једине за поврће, кукуруз и друго културно биље. Воћа добро успевају само по доловима и осојним странама.

Шуме је у селу посве мало. Само Ћебовина је обрасла шеваром од лиснатог дрвета, иначе нигде поред Граца и Суваје нема ни дрвета, мада га је раније било. Сељак купује шуму за грађу, а за гориво снабдева се оним мањим шумарцима, који су којекуда растурени по селу.

У селу има и сеоских и породичних (џематских) заједница. Ћебовина је сеоска заједница, докле све чукаре дуж Суваје су Врцића заједница.

Тип села.

Ковачица је село разбијеног типа. Куће су разбијене у три џемата: Малетићи, Врцићи и Стојановићи. Куће су у џематима јако збијене, а до џемата до џемата има више од 500 метара.

У селу су: Малетићи, Гавриловићи, Митровићи, Станковићи, Петровићи, Јовановићи, Врце, Досићи, Миловановићи и Стојановићи.

У Ковачицама је данас слабо развијен задружни живот; најјача задруга је Стојановића са преко 30 чељади у кући.

Подаци о селу.

По харачким тефтерима* из 1818. године у овом селу је било 11 домова са 16 пореских и 37 харачких лица.

*У харачким тефтерима име овом селу записано је „Ковачић“. Овако и суседни сељаци зову ово село, докле мештани зову Ковачице.

Према попису:

-1866. године – 24 дома и 169 становника.

-1874. године – 27 домова и 164 становника.

-1884. године – 30 домова и 154 становника.

-1890. године – 31 дома и 230 становника.

-1895. године – 31 дома и 244 становника.

-1900. године – 31 дома и 240 становника.

Годишњи прираштај је од 1866. године 2,61 а процентни 1,61%, где је стално већи број женских него мушких глава.

Име селу.

За име селу прича се ово: Кад је куга пролазила кроз ово село, прича се, идући уз сеоске камењаке, подбила се, па и пала. Сељаци је ухвате и доведу на свој састанак, па реше да је поткују, како би лакше могла измаћи из села. Куга је отишла и није селу начинила никакве пакости, а кад је ко срео уз пут, она је на питање, одакле иде, одговарала: Идем из села Ковача, Ковачића, те отуда је и овом селу име дато.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Сељаци причају да им је село старо, али да у њему нема оних старих некадашњих породица. О њима су очуване традиције, да су се одселиле у равнија места, ближе Сави и Дунаву. Све данашње породице причају за себе да су досељене.

-Врце* су најстарија породица у селу досељене из Гатачког Поља пред крај 17. столећа због крвне освете. Врца се био прво населио у Бујачићу, па се после населио у ово село, данас их је 6 кућа а има их расељених на многе стране по овој области, славе Јовањдан.

*“Врца“ је старо презиме или надимак старог Јована Врце, који се доселио у ово село.

-Ризнићи: Са Врцом се доселила и баба Ризна из Дрниша у Далмацији и оне се одмах населила са својих 5 синова у овом селу. Њени потомци су Ризнићи, од којих је овде једна кућа одвајкада, па и данас, славе Јовањдан. Многе куће Ризнића због глади преселе се пред Први устанак у Бању јасеничку и од њих су тамошњи Ризнићи.

-Малетићи: При крају 17. столећа доселили су се у ово село Малетићи, опет из Гатачког Поља, а старином су из Новог у Далмацији; њих има под разним презименима овде и по многим селима ове области, овде их је 15 кућа и славе Тројице (Први дан Духова).

-Стојановићи су досељени у Другом устанку из Кућана у Старом Влаху; данас их је 7 кућа и славе Аранђеловдан.

-Гавриловићи, предак им се призетио у Врце а доселио се из Бачеваца ове области од породице Жарковића, славе Никољдан.

-Миловановићи, предак се доселио из Дреноваца-округ ужички и призетио у Малетиће, славе Никољдан.

Претходне две породице су скорашњи досељеници.

У селу има 31 кућа од 6 породица.

 

Занимање становништва.

Ковачичани се занимају поглавито земљорадњом и сточарством и као да је ова друга грана претежнија, јер је уз држање стоке везана је и родност земље. Довољно земље немају, с тога радо силазе у колубарска села и доле узимају земље под закуп и на њима сеју кукуруз или гаје стоку и косе сено. Врло радо се одају изучавању заната, те се после тога лако отискују од својих кућа и насељавају по другим селима, а и граду Ваљеву. Врло лако иду и у службу и на тај начин се губе из свога села.

Појединости о селу.

Ковачица је саставни део Драчићске општине у Срезу ваљевском. Судница, школа и црква су у Драчићу. Гробље је заједничко.

Преслава је Спасовдан, који је, ето, баш данас, када ово пишем.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top