Порекло презимена, село Кланица (Ваљево)

11. јун 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Кланица, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Кланица лежи растурена по огранцима оне косе, која служи као развође Убу и Колубари. Кланица је на источној страни Ваљева и лежи у брдском крају. Земљиште је неравно и испресецано многим потоцима, а састављено је од секундарних слојева, куће су већином по плећима појединих брегова, а ређе да су спуштене у долине. Знатнији висови су: Караула до Гвозденовћа, Словац (шума) до Лознице, Пасје Торине, Беле Торине, Чот, Кућишта, Јатаре и Церов Рт на северној страни села. Честобродица се зове превој на Влашићу, куда је од старине силазио пут из колубарске долине у тамнавску.

Кланица је препуна извора. Извори су у подножју брда или по равници до Колубаре. Народ се снабдева изворском водом, а и водом бунара и бара. Главнији извори су: Слатина и Требеж*, од којих постају читави потоци и носе иста имена.

*Име овом извору и његовом потоку дато је по месту, које се зове Требеж, где је данас Мукића кућа. Овај крај истребљен је и очишћен од шуме и камења, па му је отуда дошло име. Извор је лековит и народ из села и околине долази лети, сваке младе петке, те доноси грозничаве болеснике и лечи и купањем пре рађања сунца.

Погранична река је Колубара, а у селу Кланичка река, која извире под Караулом и тече скоро кроз средину села. У реку се уливају три до четири потока, који силазе са појединих висова на северној страни села. И река и потоци, осим Требежа, преко лета пресушују.

Земље и шуме.

Главне земље овог села јесу око Колубаре и у доњем току Кланичке Реке. Земље су од наноса ових двају река и имају особито добре оранице и косанице. Брдска је земља посна, богата кречом и добра за стрмнину и воћњаке. У северном делу села мало је земље зиратне а више је шуме. Цео потес око Колубаре до Лознице зове се Орловац, а око реке Суво Поље.

Шуме су од лиснатог дрвета и има је доста у селу. Караула и сви висови на северној страни села пошумљени су. Село има доста дрвета за гориво и грађу, те не мора на страни да се набавља. Сеоских заједница је врло мало око Карауле и при извору Реке. Породичних заједница има на повише места у северном делу села по падинама појединих висова, које служе већином за заједничку испашу и сечу шуме, али и оне се губе. Познате заједнице су: Селенића, Бабулочке, Ђуричића и Глишића.

Тип села.

Кланица је село разбијеног типа. Куће су по плећима брегова и блажим њиховим падинама, растурене су свуда на све стране, а дају се приметити само оне крупе кућа, које означавају родбинске везе. Поједини крајеви и групе носе породичне називе, мада се куће појединих породица могу наћи и на разним крајевима.

У селу су данас ове породице:

Ђуричићи, Срећковићи, Томићи, Селенићи, Мукићи, Петровићи-Баболучани, Жуњићи, Петровићи (Ранисављевићи), Крстајићи, Недељковићи, Глишићи, Терзићи, Стојановићи, Кусуровићи, Ђукићи, Ристићи, Симићи, Бранковићи, Несторовићи (Филиповићи), Мијатовићи, Јовановићи, Мирковићи и Шушњаревићи.

После Забрдице у околини Ваљева најјаче је развијен задружни живот у овом селу. И данас у селу је великих и примерних задруга, као шти су: Мукића, Жуњића, Баболучка, Терзића и Срећковића.

Подаци о селу.

По харачким тефтерима из 1818. године село је имало 23 дома са 29 пореских и 70 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 31 дом и 375 становника.

-1874. године – 42 дома и 369 становника.

-1884. године – 51 дом и 449 становника.

-1890. године – 52 дома и 523 становника.

-1895. године – 55 домова и 498 становника.

-1900. године – 57 домова и 581 становника.

Годишњи прираштај од 1866. године је 6,23 а процентни 1,43%, где је у почетку и при крају већи број женских него мушких глава.

Име селу.

За име селу везана је ова народна прича. Некад је кроз ово село прошло повише Турака у групи, путујући из Босне за Београд а сељаци их пресретну и све покољу. С тога што је у овом селу била кланица Турака и село је добило име Кланица.

Караула је име брду, испод које је кроз Честобродицу силазио пут за тамнавску долину. У старије доба, кад је било пуно хајдука и по овим крајевима, они су на том вису имали своје страже и са њега силазили на пут и пресретали Турке. Турцима је увек било тешко овуда пролазити, с тога су они овај брег чували, направивши караулу и поставивши стражу. Отуда је име овом брду.

Старине у селу.

1. На северној страни села, одмах иза последњих кућа, налази се место Кућиште, прозвано по томе што су старе куће биле на том месту, па се доцније спустиле долини колубарској.

2. Иза Кућишта на север су Јатаре, место на коме су пландовали хајдуци у доба одмора, а данас су овде добре зиратне земље.

3. Иза Дупљаја, по врху овог села испод Карауле, ишао је стари пут, који је везивао колубарску и тамнавску долину а који се ових дана поправља и подиже.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Кланица је врло старо село, а доказ томе су поменуте старине и старост појединих породица.

-Ђуричићи, Срећковићи, Селенићи и Бранковићи: Ђуричићи су најстарија породица у селу и она за се вели да је овде од Косова, као и то да су из ње ишли у бој на Косово. Њихови потомци су горе неведене фамилије; у селу их има 12 кућа, има их расељених у Ваљеву и другим местима, славе Никољдан.

Глишићи и Кусуровићи: Најстарији досељеници у овм селу су Глишићи, досељени из Куча пред крај 17. века због опште сеобе. Од њих су настали и Кусуровићи а има их и расељених, њих их 9 кућа и славе Никољдан.

-Терзићи, Мијатовићи, Несторовићи и Ристићи: Кад и Глишићи у ово село су се доселили и Терзићи из Пиве због крвнине. Њихови су потомци горе наведене фамииије и они своје порекло воде од Мијата Арамбаше, има их 13 кућа и славе Јовањдан.

-Томићи су се доселили у првој половини 18. века због хајдучије и предак је из Заседе у Полимљу, има их 3 куће и славе Мратиндан.

-Баболучки су се доселили пред крај 18. века из суседног села на своје имање, које су купили од Турака, њих је 3 куће славе Михољдан.

-Мукићи су такође дошли крајем 18. века из Чајетине у Старом Влаху, преддак дошао као слуга, славе Стевањдан.

-Жуњићи су дошли у Првом устанку из Љубиша у Старом Влаху на купљено имање, славе Никољдан.

-Симићи су дошли кад и претходни из Пиве, славе Ђурђевдан.

-Ђукићи су из Никојевића у Старом Влаху, славе Јовањдан.

-Стојановићи су из Скакаваца (или Росића) у округу-ужичком, славе Лучиндан.

Досељеници после 1860. године су:

-Петровићи-Радосављевићи досељени из никшићких Рудина, славе Никољдан.

-Крстајићи су досељени из Комарнице у Дробњацима, славе Никољдан.

-Јовановићи су из Маоча на Лиму, славе Јовањдан.

-Мирковићи су пореклом из Гараша у Јасеници, предак довадоац, славе Никољдан.

-Шушњаревићи су из Осата у Босни, предак дошао као мајстор, славе Никољдан.

Кланица данас има 58 кућа од 15 породица.

 

Занимање становништва.

Кланичани се занимају свим оним привредним гранама, којима и остали сељаци ове области. Земљу раде увелико и она им даје не само колико им треба за исхрану, већ подоста им преостаје за продају. Стоку гаје у великој мери као и воће. Немају занатлије, нити ма куда хоће да се селе.

Појединости о селу.

Кланица је саставни део Лукавачке општине у Срезу ваљевском. Судница им је у Лукавцу, а школа и црква у Рабровици. Гробље је у Кућишту.

Немају заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Marko

    Интересује ме како бих могао да дођем до још података о породици Глишић из Кланице, и колико су податци који су изнети у тексту тачни. Хвала

  2. Marko
    27. октобар 2013. у 11:46

    Интересује ме како бих могао да дођем до још података о породици Глишић из Кланице, и колико су податци који су изнети у тексту тачни. Хвала
    ______________________________________________________________

    Подаци су пренети из књиге, како се може видети из наслова и верујем да су тачни. Могуће је да можете пронаћи више података о фамилији Глишић у одговоарајућој парохијској цркви и, евентуално, у Архиву у Ваљеву.