Порекло презимена, село Јошева (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јошева*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. год Порекло становништва села Јошева*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. год Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јошева (Ваљево)

Порекло презимена, село Јошева (Ваљево)

Порекло становништва села Јошева*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

*Јошеву је описивао и г. Светозар Д. Петровић, сваштеник бранковачки, чијим смо се описом врло мало користили (Љ. Павловић).

 

Положај села.

Јошева је у Јаутини по њеним источним падинама. Земљиште је секундарне старости, брдовито и посве неравно. Куће су по бреговима или осојним и присојним странама. Главне узвишице су: Јаућански Вис, Погледи, Попов Рт, Јачић, Печати. Стране брда су врло стрме, па како се већином помаља пешчар, то су препуне белог кристалног кварца, који се из далека види.

Извора је много. Свака кућа има свој извор, који је обично или у страни потока или у каквој јарузи. Народ употребљава само ову воду за пиће. Од текућих вода главна речица овог села је Јошева (а и Јошевица), којој је глава под Јаућанским Висом. Више од 10 потока овог села сливају се у њу и чине те је доста велика речица, може да покреће један витао и ретко кад пресушује. Јошева не припада непосредно сливу Колубаре, већ пошто изађе испод Печата, она савија на север и улаз у реку Уб. Испод Јаућанског Виса са јужне стране силазе потоци и извори реке Рабаса.

Земље и шуме.

Земље је у селу врло мало, што је има понајвише је око кућа у Поповом Рту. Исувише је посна, хладна, песковита и неродна; само кад се редовно и добро натире могу стрмна жита да роде. Ливаде и пашњаци не могу да се нађу у овом селу.

Шуме је много, да се куће ни ливаде не виде од ње. Село је одличан шумски крај. Сваки сељак има толико шуме да је има више него три општине око Београда и Шумадији. Шума је крупна, од храстовог дрвета, подесна и за гориво и за грађу као и за жежење ћумура. Ако који од сељака ома 50 хектара имања, слободно се сме узети да су му 40 хектара под шумом а осталих 10 зиратне земље.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Куће су по висовима и њиховим падинама. Поједине висове поселе су поједине породице и како су се оне развијале, тако се увећавало и село и стварали се његови крајеви. До пре 50 година село није имало џемата, а већ их данас има, а то је створила деоба*.

*У статистици Краљевине Србије погрешно се наводи да ово село има заселак Ралете. Ралете нису заселак већ скорашњи крај-џематић постао деобом појединих кућа.

У селу су ове породице: Ралете, Марковићи, Панићи, Грујичићи, Јеремићи, Матићи, Андрићи и Милосављевићи.

Подаци о селу.

По харачким тефтерима из 1818. године Јошева је имала 16 домова са 26 пореских и 45 харачких лица.

Према попису:

-1866. године – 19 домова и 227 становника.

-1874. године – 18 домова и 226 становника.

-1884. године – 15 домова и 211 становника.

-1890. године – 18 домова и 232 становника.

-1895. године – 16 домова и 223 становника.

-1900. године – 18 домова и 261 становника.

Годишњи прираштај у Јошеви од 1866. године је 1,56 а процентни 0,69%, где је било знатних колебања и где је стално више женских него мушких глава.

Име селу.

Име селу и речици овог села је Јошева. Да ли је име речице или име села старије, то се не зна, као што се не зна ни откуда је ово име, осим ако није донето откуда са стране.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Село Јошева одавно постоји, а то доказују и његове старе породице.

-Марковићи: Најстарија породица у селу, за коју се не зна да се са које стране доселила, јесу данашњи Марковићи, некад врло јака и снажна породица, данас доста слаба, јер се знатно проредила исељавањем у равнија места у Посавини. Њих је данас 4 куће и славе Никољдан.

-Ралете, су по досељењу најстарија породица, досељена као свештеничка кућа однекуда са Косова, из Старе Србије, пред крај 17. века. Ралета има одсељених из овог села, данас их је 8 кућа и славе Никољдан.

-Панићи и Грујичићи су од два брата, Пане и Грујице, досељених као мајстори, после Кочине Крајине из Осата. Има их 9 кућа и славе Јовањдан.

-Матићи и Андрићи су једна породица, досељена из Остружња, села ове области, камо се доселила пред Кочину Крајину из Зарожја-округа ужичког, славе Јовањдан.

-Јеремићи су досељени из Радуше у Тамнави, камо су се доселили из Осата, данас их је у селу 3 и Ваљеву једна кућа. Предак Јеремића се призетио у Марковиће пре 92 године, славе Јовањдан.

-Милосављевићи, предак им се призетио у селу, дошао из Старог Влаха, не каже се када, славе Никољдан.

У селу је данас 27 јућа од 6 породица, задружне су куће: Андрића, Јеремића и Панића.

 

Занимање становништва.

Јошевљани се занимају поглавито оним привредним гранама којима и суседни сељаци у овој области. Најрадије се занимају сточарством и шумарством. Сви продају шуму за гориво и грађу и дају у закуп жировницу, кад им шуме роде. Многи Јошевљани имају своја имања око Ваљева и по Тамнави, па при деоби задруга многи одлазе на своја имања, иначе се ретко селе из села.

Појединости о селу.

Јошева је саставни део Бранковачке општине у Срезу ваљевском. Судница, школа и црква су у Бранковини. Гробље је заједничко.

Преслављају Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top