Порекло становништва села Јасеница, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Јасеница лежи на југоисточним странама забрдичких и грабовачких висова, који се доста благо спуштају у долину колубарску. Земљиште је од терцијерног наноса, неравног изгледа и разривеног потоцима и речицама, које теку кроз село и падају у Колубару.
У селу има доста извора, који немају општих имена већ се зову по породицама, које се њима служе. Кроз село теку: Перајица из Грабовице, Јасеничка Река из Забрдице и покрај села Кривошија, у коју се улива и Јасеничка река. Све ове речице, као и други омањи потоци, пресушују преко лета.
Земље и шуме.
Јасеничке су земље по родности као и грабовичке, подесне за све врсте усева, као и за ливаде и пашњаке. Најбоље су земље око речица и потока.
Шуме је доста у селу. Грабовичке шуме силазе и у ово село, нарочито оне од Пошара низ Перајицу. У селу је доста шума за гориво и огрев а нема никаквих заједница.
Тип села.
Потоцима је село разривено и куће су по избрешцима и странама потока. Поређане су већином по породичним групама а каквих нарочитих имена за џемате нема.
У Јасеници су данас породице: Вујићи, Петрићи, Алексићи, Крунићи, Стојнићи, Бобовци, Синоџићи, Јевтићи, Станићи, Ђурићи, Марковићи и Драгојловићи.
У Јасеници је био до скора задружни живот јако цењен. Данас нема старих и великих задруга, али има омањих са 15 до 18 чељади.
Подаци о селу.
По харачким тефтерима из 1818. године Јасеница је имала 16 домова са 23 пореских и 45 харачких лица.
Према попису:
-1866. године – 19 домова и 200 становника.
-1874. године – 19 домова и 208 становника.
-1884. године – 23 дома и 237 становника.
-1890. године – 29 домова и 276 становника.
-1895. године – 30 домова и 276 становника.
-1900. године – 37 домова и 294 становника.
Годишњи прираштај од 1866. године је 2,80 а процентни 1,18%, где је стално из године у годину већи број женских него мушких глава.
Име селу.
Јасеница се може узети као део или крај Грабовице. Није раселица овог села већ засебно насеље, па отуда је рано издвојена у засебно село. За име села везане су две приче:
1. По једној причи име селу је од реке, која долази из Забрдице и зове се Јасеница, а у селу Јасеничка река.
2. По другој причи име је дошло од многих јасенових дрвета, који необично расту у овом селу, што је и данас случај.
Порекло становништва и оснивање села.
У селу се на зна да је некада било старијих породица, које су или замрле или се одавде одселиле. За данашње породице прича се да су све досељене.
-Вујићи и Петрићи: Као најстарија породица сматрају се Вујићи, досељени пред крај 17. столећа из Куча у Црној Гори; њих је 10 кућа и зову се још и Петрићи, славе Никољдан.
-Крунићи и Стојнићи: Крунићи су досељени пре Кочине Крајине због неродице из Косијера у Црној Гори; има их 11 кућа и зову се још и Стојнићи и славе Св. Василија.
-Алексићи су се доселили у Првом устанку из Осата у Босни, има их 5 кућа и славе Лазаревдан.
-Јевтићи су се доселили у Првом устанку из Осата у Босни, њих је 5 кућа и славе Ђурђиц.
-Синоџићи су из Маоча у Босни, из области Старог Влаха, досељени у Првом устанку због крвнине, славе Јовањдан.
-Станићи: предак је доводац из Сандаља у овој области, славе Никољдан.
-Бобовци су се доселили из Бобове од Бабовчевића на купљено имање, славе Никољдан.
-Марковићи (Стевановићи), предак је доводац из Бачеваца, славе Јовањдан.
-Ђурићи су из Забрдице, дошли после сеобе на своје имање у овом селу, славе Никољдан.
-Драгојловићи су из Рађева Села, дошли на имање после деобе, славе Јовањдан.
У селу је 40 кућа од 10 ородица.
Занимање становништва.
Јасеничани се занимају свима привредним гранама, којима и остали сељани ове области. Најрадије се занимају воћарством, виноградарством, пчеларством и повртарством, од чега им подоста преостане и за продају. Нигде се не селе из села нити се одају изучавању заната.
Појединости о селу.
Јасеница је саставни део Грабовичке општине и Срезу ваљевском. Судница је у Грабовици, црква у Ваљеву а школе немају. Гробље је заједничко.
Преслава је Томина Недеља.
ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)