Порекло презимена, село Зарубе (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Зарубе, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годи Порекло становништва села Зарубе, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. годи Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Зарубе (Ваљево)

Порекло презимена, село Зарубе (Ваљево)

Порекло становништва села Зарубе, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Зарубе су на источној страни драчићске кречњачке и вртачама избушене висоравни. Куће су готово све на крајњим тачкама и при врху или дну вртачастих долина. У селу су три такве долине, нагнуте западу највећој вртачи у селу, познатој по имену Увор. Ти низови вратача су најлепше зиратне земље у селу а зову се: Ерковина, Смрдан и Максимовац до Жабара.

Извора у селу има доста. Њима се једино село служи а бунари су ретки; свега их је два. Јачи извори зову се врела и главна су ова: Врело (познатије као Кутлачића Буннар), Павића Бунар до Равња и Врбица до Жабара. Мањи извори су: Рибњак на Девеџинцу, Гараљ у Гођевцима, Стублина и Чаворић до Жабара. Једина текућа вода, али пресушна, је потоко Буковик, који долази од Равња и понире у Увор.

Земље и шуме.

Земље су по долинама, доста добре, кречне и топле глинуше, на којима добро успевају стрмна жита. Кад су кишне године, а земље добро нађубрене, онда могу родити травом и кукурузом, иначе сељаци немају ливадских земаља а кукуруз сеју по Колубари или на својим или туђим земљама. Знатнија су имања за испусте по Матијевцу, Мирковачи и Девеџинцу.

Заруба је шумско село. Шуме су као и у Драчићу наставак мачинских шума од лиснатог дрвета, које се употребљава и за гориво и за грађу.

Тип села.

Куће су сеоске растурене, обично су на плећима појединих узвишења над долинама. Нигде нису збијене близу једна друге, већ су знатно размакнуте, те по томе село има прави разбијени тип. Али се куће ипак групишу по породицама, али ове групе не могу бити прави џемати. Растојање међу кућама је од 60 до 500 метара.

У селу данас живе ове породице: Павићи, Јовановићи, Милићевићи, Мосуровићи, Гођевци, Кутлачићи и Вићентијевићи.

У селу је доста развијен задружни живот и данас постоје неке осредње задруге са 20 чељади: Гођевачка са две куће, Павића и Кутлачића.

Подаци о селу.

По харачким тефтерима из 1818. године у Зарубама је било 11 домова са 13 породица и 26 харачких лица.

Према попису:

-1866. године – 18 домова и 126 становника.

-1874. године – 16 домова и 108 становника.

-1884. године – 18 домова и 118 становника.

-1890. године – 17 домова и 139 становника.

-1895. године – 17 домова и 164 становника.

-1900. године – 19 домова и 186 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 2,33 а процентни 1,70%, где се стално рађа више женске него мушке деце.

Име селу.

За име селу везане су ове две приче:

1. Прича се да је некад куга тако морила по овим крајевима да је све до корена зарубила, па је по томе дошло име Зарубе.

2. Један старац из села прича, да се његов предак пре досељења у ово село звао Зарубац, Зарубица, и да је отуда дошло име селу.

Старине у селу.

Усред села, нејузвишеније место над долином Ерковином, зове се Девеџинац. На Девеџинцу се и данас налази неко старо гробље, које се зове Маџарско Гробље, за које се држи да је заостало од Маџара. Споменика има доста али без потписа.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Јовановићи: Најстарије породице овог села су Зарупци исељени пре 100 година у Баталаге, где их је данас тамо 16 кућа. Од ове породице остала је једна породица, али је замрла и у њу се призетио предак данашњих Јовановића пре 80 година, доселивши се из Лесковица од породице Ћебића. Од њега је једна кућа и славе Стевањдан.

-Кутлачићи су најстарији досељеници из села Кутлеши од Нове Вароши у општој сеоби, њих је у селу 5 кућа и славе Јовањдан.

-Вићентијевићи су дошли из Кућана од Старог Влаха на имање Кутлачића, славе Никољдан.

-Павићи и Милићевићи су једна породица досељена пред Кочину Крајину из Дробњачких Језера, има их 5 кућа и славе Св. Краља Дечанског.

-Гођевци су се доселили 1808. године из Гођевића и Осату као зидари и то прво у Субјел-округ ужички па после у ово село. Гођеваца им у Ваљеву и Београду, овде их је 6 кућа и славе Лазаревдан.

-Мосуровићи су се доселили из Врбове у Полимљу из Бабинску Разуру, славе Св. Пророка Јеремију.

У Зарубама је данас 19 кућа од 6 породица.

 

Занимање становништва.

Зарупци се занимају свима привредним гранама, којима и суседни сељаци ове области. Доста их зна по неки занат, али га раде само у селу и ближој околини. Не селе се изван села.

Појединости о селу.

Зарубе су саставни део Драчићске општине. Судница, школа и црква су у Драчићу. Гробље је на Матијевцу.

Преслављају Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (6)

  • Jovanović

    Pozdrav poštovani,ja sam iz sela Zarube i prezivam se Jovanović,ali ne kao gore navedeni Jovanovići pošto postoje dve familije Jovanović u Zarubama koje nisu ni u kakvom srodstvu.Mi slavimo Jovanjdan i prvi predak se doselio u ove krajeve još u 18. veku.

    Одговори
  • Godjevac

    Postovani,
    Godjevci ne slave Lazarevdan nego Stevanjdan 😀

    Одговори
  • Милодан

    Godjevac
    Postovani,
    Godjevci ne slave Lazarevdan nego Stevanjdan
    _________________________________________
    Помислио сам да сам погрешио. Међутим! У књизи пише да Гођевци славе Лазаревдан. Што не значи да је то тачно.

    Одговори
  • Милодан

    Jovanović !
    ____________________________________________
    У књизи се не помињу Ваши Јовановићи.

    Одговори
  • Јовановић

    Поштовани, ја сам из ненаведених Јовановића који славе Јовањдан. Како видим већ је писао неко од мојих рођака.Мене занима који су могли бити разлози да се прескочи наша фамилија? Прво издање књиге је из 1907, пар година пре Великог рата,а тада је, са сигурношћу могу да тврдим,у Зарубама било више кућа Јовановића ,на подручју између Кутлачића и Милићевића. У опису села су наведена и земљишта која су нам у то време припадала ( Смрдљан и Мирковача) и веома ме интригира недостатак моје фамилије, а пошто бих волео да знам и раније порекло био бих Вам захвалан ако би сте успели да пронађете било какве податке.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top