Порекло становништва, село Волујац (Требиње)

Порекло становништва села Волујац, општина Требиње. Према студији “Шума, Површ и Зупци у Херцеговини“, аутора Обрена Ђурића, објављеноj 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

 

Постанак села и порекло становништва. — Кад је село постало не може се знати, али је било насељено у XVII веку, јер се прича за породицу Кнежевиће (пре се звали Николићи) да су се овде населили из Трешњева пре 260 година и да су поправили цркву на Тројичиној Главици. Данашњи становници у селу су од скора досељени, јер су, сем три породице досељене у XVIII веку, све из прошлог вијека.

Најстарији је у селу Шиљкут, коме је рођак Грујичиић. Старином су из Галичића у Попову, од породице Семиза одакле су доселили пре 160 година. Овако је прозван зато што је био шиљаст, “усахнуо” у доњем делу тела. Слави Аранђелов-дан.

Игњатићи су из Талеже у Шуми, одакле је један овде пре-селио пре 150 година. Славе Јовањ-дан.

Ћукило је дошао пре 120 година из селишта Косјерица код Мрњића. Једно је „тијесто са Памучинама у Заградињу. Слави Шћепањ-дан.

Наерице (Имшири, Кудрови) су дошли пре 90—100 година из Придвораца. Славе Шћепањ-дан.

Ћенановић  је мухамеданац. Старином је из Згоњева, одакле је као уљез дошао пре 70 година.

Кукавичићи су из Згоњева, одакле су дошли пре 60 година. Славе Ђурђев-дан.

Елаковић је дошао пре 50 година из Ускопља у Шуми. Слави Аранђелов-дан.

Глоговац је доселио пре 50 година из Придвораца. Слави Ђурђев-дан.

Кудрови (Мискини) су дошли ире 50 година ив Церовца у Шуми. Славе Шћепањ-дан.

Бубали су дошли пре 40 година из Придвораца. Стара им је слава Ђурђев-дан, а сад славе Аранђелов-дан.

Пујо (Путица) је дошао нре 40 година из Гомиљана. Слави Аранђелов-дан.

Дупер је из оближњег села Црнча, одакле је дошао пре 30 година. Једво су браство с оним у Биограду. Слави Ђурђев-дан.

Галеб је дошао као уљез Кукавичића пре 15 година из Церовца у Шуми. Слави Арађелов-дан.

Вујић је из Црнча. Пре 30 година купио је у Думушчића земљу и на њу се населио. Слави Ђурђев-дан.

Све село прнслужује Тројичин-дан.

Сеоско је гробље код цркве на Тројичиној Главици.

 

ИЗВOР: Шума, Површ и Зупци у Херцеговини, Обрен Ђурић-Козић, 1903. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.