Порекло презимена, село Шеховина (Невесиње)

Порекло становништва села Шеховина код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Источно од Удрежња, а сјеверно од Биограда, четврт сата јужно од вароши Невесиња. Куће су под огранком Вилењака при Невесињском Пољу.

Осим три сељака који поред своје имају и агинске земље, сви остали су кметови; од њих су неки ућемисљени, а неки плаћају трећину.

Село је разбијена типа, а има свега 10 кућа.

Од старина има овдје мало ”грчко гробље”. Овдје има и једна јама, за коју тврде сељаци да има везе с врелом Буне. И за њу је везана она прича о млинару и његову сину најамнику, који му је слао подземном ријеком заклане браве.

Шехо је често име мусломанско, али који је био тај Шехо што се по њему прозвало село, не зна се. И за ово село причају да су у њему некад становали Мусломани, али како су се звали, не зна се. Мисли се да је и њих куга поморила.

  • ТУФЕГЏИЈЕ, најстарији од данашњих породица, доселили су најприје у Залом однекле из Рудина, а онда из Залома амо. Славе ?
  • НОСОВИЋ се ради сиромаштва доселио из Корита. Слави ?
  • СОЛДИ су доселили однекле из Рудина у Дабар, а одатле у ово село. Славе ?
  • МАЊАЦИ су исто тако однекле од Билеће. Славе ?

Све ове породице причају да су се због сиромаштва доселиле. Становници су примили хумску ношњу и то бе само женске него и мушки, који носе гуњце место бјелача.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. млађо

    У књизи ”Ристо Милићевић / Херцеговачка презимена” наводи се да:

    Носовић: славе ЈОВАЊДАН
    Мањак: славе АРАНЂЕЛОВДАН
    Солдић: славе НИКОЉДАН
    Туфегџија: није уписано шта славе

  2. млађо

    НОСОВИЋ
    Носове (п), у Коритима (Билећа) и Шеховини (Невесиње). У Шеховини су доселили из Коррида, ”због сиромаштва” (59:225). Према предању, Носовићи потычу од Гаушевића из Лађевића (Билећа), гдје су живјели у ”омањем братству” као турке чивчије. О њима је забиљежена једна кратка приче: ”Једнога дана, када су мушкарци косили, дође вријеме ручку, а никако да се појави нека жена да га донесе. Један оде да види шта се дешава. Затече Турке да се иживљавају на невјестама. Јави својима и Турке искасапише. Турци ускоро изврше одмазду – све им попале и побију чељад. Једино су се четири жене спасиле. Разбјежале су се куд која. Једна од њих била је у другом стању, нађе ухљебљење као слушкиња у Корићком граду. Родила сина. Без игдје икога, он јој је био све животна преокупација. Толико га је мазила да га је носила и кад је био дјечак. По томе (носити) назвали су га Носовић. ”Славе Јовањдан (258:44). Носовићи су били настањени и у Придворици (Борач), гдје су доселили ”на мираз” из Корита почетком XIX° вијека. Ту их је било до 1942 године (147:585).

    Извор: Ристо Милићевић / Херцеговачка презимена / стр.529

    МАЊАК
    Мањак (п), у Шеховини (Невесиње) и Браићевићима (Гацко). Није познато њихово поријекло. У Шеховину су дошли ”однекле од Билеће”. У Браићевићима су старином Видојевићи из Црне Горе. Има их у Рудом Пољу (Гацко). Славе Аранђеловдан (59:225, 333).

    Извор: Ристо Милићевић / Херцеговачка презимена / стр.480

    СОЛДИЋ
    Солдић (к), у Требимљи (Попово). Поријеклом су од једног ”солдата” који је давно побјегао из Далмације, па ”служио код Креста” у Требимљи. Ту се оженио, добио мираз и остао. Солдићи су славили Никољдан (84:164).

    Извор: Ристо Милићевић / Херцеговачка презимена / стр.632

  3. млађо

    Да ли је презиме Туфегџија у међувремену прерасло у Туфегџић?