Порекло презимена, село Војковци (Топола)

30. мај 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Војковци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

На западу од Гуришеваца и Јарменоваца налази се село Војковци, које припада сливу двеју већих река. Много већи део сеоског атара, управо сав насељен део, на истоку од Клокотича, припада сливу Јасенице, а мањи део, управо сеоска шума, лежи у сливу Качера. На сеоском атару, на западној страни, издиже се велико брдо Клокотич, испод кога извире Војковачка Река која једном дубодолином тече углавном на исток и утиче у Јасеницу. Познатим развођем између Војковачке Реке и Поточања, што од Клокотича углавном иде на југ подељен је део села што припада сливу Јасенице на два издвојена дела: Дубраве и Горњи Крај. Кроз први део пролази дубодолина Војковачке Реке у коју се стрмо спуштаују у супротним правцима стране и косе двају развођа. Са леве стране широка и стрменита коса која се спушта од развођа Војковачке Реке и потока Вучака, што од Клокотича иде на југо-исток, а потоком Дубравом подељена је на два једнолика дела. Са десне стране спуштају се у њу стране и косе од поменутог развођа између те реке и Поточања. Други део села чине стране и косе, које од овог развођа на југ и југо-исток спуштају у долину Поточања. Део села на западу од Клокотича чине пошумљене стране и косе од овога брда, које су ту страну у дободолине реке Раслове и мале Босуте спуштају.

Сеоске су куће на заравањцима поменутих страна и коса, високо изнад долине Војковачке реке, потока Дубрава и Поточања.

Извори у селу.

Најглавнији извори су: Змајевац (извор Војковачке Реке), извор потока Дубрава, извор у Гају, извор у Пољанама, у Јеличином Делу, велика Чесма, Косовица и још неки безимени.

Земље и шуме.

Зиратна је земља растурена између кућа, по брдима и брдским косама. Родност земље је испод средње, као и у Руднику. Највеће су њиве на Клокотичу и Угарницама, где се поглавито сеје овас, ређе пшеница и кукуруз.

Заједниче су сеоске шуме: Липар, Павлова Пољана у Бучевац, које су на западу од Клокотича. У њима је већином букова шума а има доста и младе шеваровине.

Тип села.

Село је разбијено, правог старовлашког типа. Дели се на два засеока: Дубраве и Горњи Крај. Засеоци су јаче раздвојени, у чему се село приближава Рудннку. У Дубравама су куће збијеније но у Горњем Крају, што долази нешто због плоднијег земљишта, а нешто и због подесније пластике за настањивање.

У селу има 72 куће, од којих је 28 у Дубравама а 44 у Горњем Крају.

Име селу.

У народу не постоји никакво тумачење о настанку имена овога села.

Старине у селу.

На три места у селу имају „маџарска гробља“ на којима и данас има великих стена. Једно је у Угарницама, где се налазе и развалине неке старе цркве, за коју народ каже да је маџарска. То се место зове Калуђерац. На Угарницама се, као што је у општем месту казано, налазе трагови старог пута који је туда од Трешњевице у долину Поточања водио.

 

Порекло становништва.

У селу има само једна мала фамилија, за коју се прича да је од старине овде. Осталих пет, јако разгранатих фамилија, досељено је, већином из Старог Влаха.

У Дубравама су:

-Станимировићи (Милошевићи), старинци, славе Никољдан.

-Благојевићи (Петровићи, Ранковићи, Илићи) су досељени из Старог Влаха, нешто мало пред Први устанак, славе Ђурђевдан.

У Горњем Крају су:

-Михаиловићи (Петровићи, Весићи, Сретеновићи), који су дошли из Старог Влаха, кад и Петровићи из Јарменоваца, са којима су од старине једна фамилија, славе Никољдан.

-Миловановићи (Миљковићи, Марковићи, Рајковићи, Ранковићи), чији се прадед доселио из Бруснице-округ руднички. Има их и у Брусници, славе Лучиндан.

-Матићи, којима се деда доселио из Старог Влаха пре 60-70 година а старином им је порекло од Сјенице. Деда им је најпре служио код Миловановића, па се после овде стално настанио. Једна су фамилија са Матићима из Јарменоваца, славе Лазаревдан.

-Перићи су дошли пре неких 120 година из ужичког округа, славе Ђурђевдан.

 

Заветине су у селу две: Бела Субота и Св. Илија. Последњу су узели од како их је град почео често тући.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.