Порекло презимена, село Босута (Аранђеловац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Босута општине Аранђеловац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Ко Порекло становништва села Босута општине Аранђеловац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Ко Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Босута (Аранђеловац)

Порекло презимена, село Босута (Аранђеловац)

Порекло становништва села Босута општине Аранђеловац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи у сливу реке Велике Босуте, око средњег и доњег јој тока. Пластика земљишта села са леве стране реке оштро се разликује од пласитике земљишта са десне стране. Земљиште на левој страни јаче је висинске разгране, то је типско земљиште високе Шумадије. Међутим, оно на десној страни је таласаста раван, типско земљиште ниске Шумадије. Оно прво је долинама речице Мале Босуте и Раслове и неколико потока јако поентирано. Обе углавном имају северни правац до састава са Великим Босутом. Од Клокотича на север иде развође између ових река, састављене из пошумљених главичастих брегова, завршено повећим брегом Врановцем, у углу између велике Босуте и Раслова. Од овог развођа спуштају се стрме и испреплетане косе; на запад у дубодолину Раслове, на север у дубодолину потока Рњковца, а на исток у дубодолину Мале Босуте. Осим тога од Клокотича на северо-исток поврх села одваја се један повијарац, у коме је највише узвишења Грчки Гроб и Липова Раван. Од Грчога Гроба спушта се на западну страну, у долину Мале Босуте, коса Зеленковац, а од Липове равни пада на север, у долину Велике Босуте, стрма коса Лисине.

Други део села је раван са неколико таласастих брегова и хумова, од који су највећи: Чађевац и Пушнице. Ово је раван испресецана потоцима: Бобовиком, Медном и Станковачом.

Сеоске куће су на странама поменутих узвишења и њихових коса, изнад дубодолина на заравњеним местима.

Извори у селу.

Сем извора поменутих потока најглавнији су: Гавриловића Чесма, Водице, Светиња, Влајковића Чесма, Манастирина и још око двадесет, око којих су групе кућа.

Земље и шуме.

Зиратна је земља растурена по селу између кућа, а делом је у долини Качера, у кључу између Букуље и Качера. Ово је сеоски атар из кога се неприметно пређе у драгољски атар, од средине села далеко је за пола часа хода. Земља је добре родности, нарочито у сеоском атару. Једној породици за осредњи живот потребно је 7-8 хектара зиратне земље. Највеће су њиве на: Теовцу, Липовој Равни, Вису, Чађевцу и Врановцу, где се поглавито сеје овас.

Шуме око села има доста, као: Теовац, на међи босутској и трудељској, Широка Коса, Павлова Пољана и Добри Рт, огранци од Клокотича. Шума је већином букова, мање је ситне храстовина (шевара). Све су ове шуме заједничке сеоске и служе за испашу.

У овом селу има 25 трла без реда растурених по сеоском атару.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. Али, према ономе што је речено и пластици сеоских земљишта, и тип насеља приметно се разликује у двама деловима његовим. На левој страни Велике Босуте куће су много раштрканије и скривеније, док су куће на десној страни збијеније и прегледније. Због јако рашчлањеног земљишта разликују се осам идвојених заселака, са географским називима, као: Лисине, Зелениковац, Рњковац, Вис, Врановац, на левој, Чађевац, Пушнице и Бобовик, на десној страни Велике Босуте.

Свега у селу има 114 кућа,од којих је у Лисинама 13, Вису 18, Врановцу 19, Рњковцу 25, Зеленковцу 5, Пушницама 9, Бобовику 10 и Чађевцу 15 кућа.

Име селу.

У народу нема никаквих тумачења о настанку имена села.

Старине у селу.

На десној страни Велике Босуте, испод брега Дудинца, има Старо Село. Више оога, на поменутом брегу има једно маџарско гробље са великим камењем. Друго маџарско гробље налази се на месту, званом Више-Јасика, опет са великим камењем. Под Висом су остаци неког манастира који се, по причању, звао Гргур. Под Врановцем је био други манастир, Врањево, од кога је до скора било материјалних остатака. У долини Велике Босуте има шлакње, из чега би се дало извести да се негде у близини некада копала руда. Причали су ми да су сељаци налазили неке златне новце елипсастог облика, које они зову рушпама. А ја сам гледао овде нађене сребрне новце Краља Милутина. Гледао сам и неке турске сребрне новце са натписима, налик на талире. Још су сељаци налазили и неких камених чекића.

 

Порекло становништва.

У овоме су селу само две фамилије за чије се порекло ништа не зна (10 кућа). Остало су досељеници.

У Лисинама су:

-Колашинци (Радовановићи, Лекићи, Вучићевићи, Јовановићи, Стевановићи, Николићи, Минићи), који су досељени из Колашина у време Првог устанка, славе Лучиндан.

-Андрићи и Пантелићи су дошли из Херцеговине пре Колашинаца, славе Пантелијевдан.

У Вису су:

-Мартиновићи (Гавриловићи, Даниловићи, Ђорђевићи, Лазићи, Мијатовићи), досељени из Колашина, кад и Колашинци, славе, као и они, Лучиндан али се не тврди да су једна фамилија.

У Врановцу су:

-Поповићи, старинци, славе Ђурђиц.

-Комненовићи су досељени пре 120-130 година из Добриња у ужичком округу, славе Никољдан.

-Аксентијевићи су „озго преко кордона, више Сјенице“, одакле се доселио Аксентијев отац Игњат за време Кара-Ђорђа, славе Лазаревдан.

-Бојовићи, Станисављевићи су дошли од Херцеговине за врема Кара-Ђорђа, славе Никољдан.

У Рњковцу су:

-Богдановићи (Томићи, Величковићи), који су дошли из Урсула код Сјенице за време Кара-Ђорђево, славе Никољдан.

-Петровићи, које је доселио Кара-Ђорђе из Старог Влаха, славе Никољдан.

-Комненовићи, исти као у Врановцу.

У Зелениковцу су:

-Глишићи, досељени из Јарменоваца пре 70 година, славе Јовањдан.

-Комненовићи, исти као у Врановцу и Рњковцу.

У Пушницама су:

-Тодоровићи (Јовановићи) досељени „озго“ за време Кара-Ђорћа, славе Аранђеловдан.

-Колашинци – исто као у Лисинама.

У Бобовику су:

-Милинковићи, досељени „озго“ пре 150 година. За њих се зна да су најстарији досељеници, славе Св. Враче.

-Мирићи су дошли из Калањеваца пре 20 година.

У Чађевцу су:

-Павловићи (Јеремићи), старинци. За њих се прича да воде порекло од неког калуђера манастира Гргура и његове служавке, славе Никољдан.

-Костићи су дошли од Нове Вароши за време Кара-Ђорћа, славе Никољдан.

 

Сеоска заветина је Велики Спасовдан.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top