Порекло презимена, село и варош Осечина Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села и вароши Осечина, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије изд Порекло становништва села и вароши Осечина, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије изд Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село и варош Осечина

Порекло презимена, село и варош Осечина

Порекло становништва села и вароши Осечина, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник  и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Осечина је на обема обалама реке Јадра. Сеоске су куће по плећима оних коса, које се од Влашића спуштају реци Јадру. Косе нису високе, али су им стране врло стрме и дубоко усечене. Земљиште је брдско и од секундарних стена. Најпознатије узвишице по Влашићу су: Крива Граница, Недића Вис, Коса, Остењак, Баново Брдо и др. На левој страни Јадра је Плавањ и његова коса, која служи као развође Лопатањској Реци и Јадру.

Извора је доста. Народ пије изворску воду, а сваки крај, готово свака кућа има свој изворац, који се зове по имену породице, која се њиме служи. Од текућих вода најглавнији је Јадар, који тече кроз ово село у западном правцу од става Малог Јадра и Туђинске реке. Јадар је у селу слаба река, не пресушује, а кад је мало јачи, обрће 2 витла. У Јадар испод цркве утиче речица Ловачка, која долази из Влашића од Криве Границе и у коју се слива неколико мањих поточића. Ловачка је бујна и плаховита речица, лети пресушује. Са леве стране имају само два поточића, који немају засебних имена.

Земље и шуме.

Осечанске су земље брдске и јадранске. Прве су око кућа, по плећима брда, низ потоке и по Влашићу. Ово су суве, посне и плитке глинуше, на којима готово ништа не може добро да успева осим шуме. Где је по брдима кречњака, ту има вртача, и такве су земље плодније и подесније за усеве, но и једне и друге морају се гнојити. Јадранске су земље равне, наносне, пуне извора и добре за усеве, као и за ливаде. Дуж Јадра и са једне и са друге стране сеје се кукуруз или коси трава. Најбоље ливаде зову се Пљискавице.

Шуме је исувише. Најлепше шуме су од лиснатог дрвета по Влашићу, али су и све дубодолине, увале и све стране брегова под шумом. У сели је двапут више шуме него зиратне земље. Влашић је сеоска заједница, а поједине породице оставиле су после деобе поједине делове неиздељене, те их заједнички уживају.

Тип села.

Осечина је право старовлашко село. Куће су у џемате раздељене; џемати су по плећима брда удаљени један од другога од 50 до 500 метара. Куће су у џематима или збијене или растурене на растојању од 30 до 200 метара. Главнији су џемати: Бабићи, са леве стране Јадра, Јовићи, Младеновићи, Остењак, Баново Брдо, Думановићи и Бодуши на десној страни Јадра и до Влашића.

У Бабићима су: Бабићи (Симићи, Симеуновићи, Ђукићи, Обрадовићи, Степановићи, Ранковићи, Крстићи, Миљковићи, Марковићи, Матићи, Павловићи и Николићи)

У Јовићима су: Јовићи (од 3 презимена).

У Младеновићима су: Младеновићи (Петровићи, Младеновићи и Милосављевићи).

На Остењаку су: Прокићи, Ранковићи, Милошевићи (Урошевићи, Лукићи и Милошевићи), Новаковићи, Милисављевићи (Бошњаковци) и Гачићи.

На Бановом Брду: Манојловићи, Петровићи и Ненадовци.

У Думановићима су: Думановићи (Милисављевићи, Николићи и Недићи) и Алићи.

У Бодушима су: Бодуши (сви под презименом Лукићи-Бодуши) и Гавриловићи.

У Осечини на друму: Глигорићи-1, Глигорићи-2, Михаиловићи, Милиновићи, Алићи, Милићевићи, Петровићи, Глишићи, Протићи, Ђурђевићи, Баштовановићи, Глигорићи-3, Ђорђевићи, Симићи, Зелићи, Станисављевићи и Манојловићи.

У Осечини у сваком крају има по 2-3 повеће задруге, а готово свака кућа је задружна.

Подаци о селу.

Према списку села ваљевске епархије из 1735. године Осечина је имала 7 домова. Осечина по харачким тефтерима из 1818. године имала је 62 дома са 86 породица и 191 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 119 домова и 893 становника.

-1874. године – 135 домова и 969 становника.

-1884. године – 160 домова и 1178 становника.

-1890. године – 154 дома и 1357 становника.

-1895. године – 182 дома и 1451 становника.

-1900. године – 190 домова и 1585 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 21,16 а процентни 1,81%.

Име селу.

Одкуда је дошло име селу, не зна се. Имена појединих џемата су или породични називи или по имену места.

Старине у селу.

1. У Осечини се налази стара црква, која је од камена и шиндром покривена, подигнута 1818. године. На истом темељу била је стара црква, коју су Турци пре тога два пута палили и рушили.

2. Уз Јадар је ишао стари пут, па се уз Ловачку поред цркве пео на Влашић и силазио у долину Тамнаве или ишао Влашићем и силазио на другом крају Коцељеве, опет у долину Тамнаве. На овом путу на више места има старих споменика и калдрма.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Осечина је старо насеље, за њу се прича да су је раније насељавале многе породице, али да су се мало по мало, кад год би Турци упадали у Јадар, исељавале, те се тако сасвим иселиле у Посаво-Тамнаву. У другој половини 17. столећа Осечина је била готово празна, била је у њој само једна породица, која је данас потпуна изумрла.

Бабићи: Од најстаријих породица у селу је Бабића, досељена са неколико сродних породица у другој половини 17. столећа из околине Невесиња у Херцеговини и населила се прво у Осладићу, па после прешла у Оглађеновац и одатле при крају истог столећа прешла у ово село и населила се на Плавњу, испод Лопатња у 3 куће, њих је под разним презименима 28 кућа и славе Јовањдан.

Младеновићи, Прокићи и Ранковићи: Кад и Бабићи досељени су непосредно у ово село и Младеновићи, чији се родоначелник Митар доселио из Пиве у Херцеговини. Митар се населио у Ловачкој, па кад су га Турци напали, напусти село пред аустријску војну пређе у Срем са 77 чељади у својој задружној кући, и кад га чума (куга) умори, па му многи народ (остане само 7) умори, потомци му се врате у Осечину и населе на данашњем месту. Младеновићима су близак род Прокићи и Ранковићи и сви, који се разнолико презивају у Младеновићима, а има их 51 кућа, славе Јовањдан.

Недићи (Алићи, Јевремовићи и Михаиловићи): Недића родоначелник доселио се из Куча у Црној Гори. Недићима су род: Алићи, Јевремовићи и Михаиловићи. Родоначелник Недића Владислав имао је 3 сина: Новака, Негована и Радиовја. Недићи су од Новака, Алићи од Негована (којега су звали Алија) а Јевремовићи и Михаиловићи су од Радивоја. Од ове породице су храбри витезови и јунаци, браћа од стричева, Дамњан и Глигорије, изгинули 16 априла 1804. године на српском Термопилима у Чокешини и потом буљубаша Михаило Недић*.

*То је онај Михаило Недић, који је запалио турско село Петрц 1806. године. Михаило је имао свој барјак и носио га је у свом ратовима а данас се чува и цркви осечанској и био је рођени брат Глигоријев.

Недића има данас у осечини 10 кућа и славе Никољдан.

Ненадовци, преци им се доселили кад и Недићи, чији је родоначелник Ненад дошао из Пипера у Црној Гори и населио се на Бановом Брду, има их 18 кућа и славе Симеундан.

Обе ове породице доселиле су се пред крај 17. века.

Јовићи, досељени пред Кочину Крајину из Бањана у Херцеговини, славе Јовањдан.

Лукићи-Бодуши су досељени пред Кочину Крајину из Клопашнице у Босни, из околине Сребренице. Има их 20 кућа славе Никољдан.

Лукићи из Милошевића су из Станијине Реке од породице Влајковића, има их 10 кућа и славе Јовањдан.

Ранковићи и Бабићи у Милошевићима досељени су из Осата у Босни, има их 5 кућа и славе Јовањдан.

Павловићи у Јовићима, досељени су из Вишњице код Београда, има их 5 кућа, славе Јовањдан.

Бошњаковићи (Алексићи) досељени су из Амајића у Азбуковици (данас у Рађевини), има их 7 кућа славе Мратиндан.

Думановићи су прешли из Осладића од Станчића, има их 5 кућа, славе Никољдан.

Најновији досељеници, после 1820. године су:

Гачићи, досељени из Горњег Кошаља у Азбуковици, славе Алимпијевдан.

Новаковићи су из Јеловаца у Азбуковици, славе Трифундан.

Око 1850. године на ушћу Ловачке у Јадар подигнута је једна путничка механа. Од тог доба па до данас подигнуто је велико друмско насеље под именом „Осечина на Јадру“. У овом крају су кућа уз кућу и са обе стране пута, а населиле су га поглавито занатлије из места и са стране. На том месту поред школе, цркве и општинске суднице имају две механе, 15 дућана, 8 приватних кућа поред осталих зграда. Од заната се раде: Ковачки, опанчарски, столарски, браварски, абаџијски, бојаџијски, кожухарски, качерски и пекарски а има и трговаца. У приватни мкућама седе надниччари, сељаци и чиновници овог места. Занатлије, трговци и механџије занимају се поред заната и земљорадњом.

У овом насељу су оне породице, које су се населиле од 35 година па наовамо:

-Глигорићи-1 су из Братачића, опанчари, славе Јовањњдан.

-Михаиловића је један из Плушца а други из села (Осечине), по занату опанчари, славе Ђурђевдан.

-Глигорићи-2 су из Доње Љубовиђе, по занату опанчар, славе Михољдан.

-Милиновићи су из Срема, по занату кужухар, славе Јовањдан.

-Протићи су свештеноичка породица из Азбуковице, славе Јовањдан.

-Ђурђевићи су из Остружања, трговац, слави Аранђеловдан.

-Ђорђевићи су из Лопатња, по занату опанчар, слави Ђурђевдан.

-Баштовановићи су из Пилице-округ ужички, опанчар, славе Стевањдан.

-Глигорићи-3 су из Оглађеновца, абаџије по занату, славе Јовањдан.

-Ђорђевићи су из Плушаца, бојаџија, славе Никољдан.

-Симићи су из Оклеца-округ ужички, трговац, славе Никољдан.

Зелићи су из Остружња, ковач, славе Аранђеловдан.

-Станисављевићи су из Драгијевице, ковач, славе Лазаревдан.

У Осечини, селу и вароши, има 190 домова од 26 породица.

 

Занимање становништва.

Осечанци се занимају земљорадњом и воћарством. Споредно је занимање сточарство и гајење свих врста стоке. Воћи се највећа пажња обраћа, а од усева засејава се онолико, колико је потребно за једногодишњу исхрану. Осечанци се врло раду одају изучавању заната и изучене занате раде или у селу или на Јадру, кад држе праве дућане или иду у градове и друга села, па се тамо стално настањују и раде. Не само ради заната него и ради угоднијег живота појединци се удаљују из свога села и насељавају по равнијим тамнавским и посавским селима. Због тога што се сваке године знатне количине воћа извозе, знатан број сељака одаје се и трговини са сировинама по овом селу и ближој околини.

Појединости о селу.

Осечина је саставни део Осечанске општине у Срезу подгорском. Судница, школа и црква су уз Ловачку, близу њеног ушћа у Јадар. Гробље је заједничко и по крајевима, а тако исто и преслава.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Коментари (3)

  • Slavoljub

    Postovani,

    Zovem se Slavoljub i prezivam Markovic od oca Aleksandra,njegov Ranko,pa Slavoljub opet,pa Pantelija,pa Stojan i dalje ne mogu da utvrdim jer dalje knjiga nema (poslednja Turski popis haraca…).Svi preci za koje znam su rodjeni bas u Osecini pa me zanima kome pripadaju Markovici?Kako sam saznao da smo starosedeoci i da smo se doselili iz Crne Gore iz plemena Pipera.Da li to znaci da pripadamo ovoj grupi „Nenadovaca po ovom Poreklu jer tu familiju Markovic nigde ne spominju a po popisu Turskog haraca u 19 veku u Osecini to je bila jedna od imucnijih porodica…“ Cak je i seoski prota bio iz Markovica,Zivan.Ako neko ima jos nekih podataka,rado bi ih razmenio,ja posedujem kompletno stablo s’kraja 19 veka pa do danas….

    Одговори
  • Селаковић

    Има ли неко неки податак о породици Јевтић из Осечине, која овде није побројана, а под тим је презименом од око 1850? То је фамилија моје мајке. Слава им је Јовањдан. Они су у Осечини настањени у засеоку Остењак, одмах изнад Прокића и Ранковића, а преко пута Младеновића, а они су сви овде побројани.

    О Јевтићима имам два сазнања:

    1. Према породичном предању, дошла су три брата негде из Херцеговине: Јевто, Живан и трећи, коме нису запамтили име. Њихово презиме било је, мада то не тврде са сигурношћу, Бијеловић или нешто слично. Од Живана су настали Живановићи (исто нису побројани овде, а налазе се одмах поред Јевтића у селу), а од Јевта Јевтићи.

    2. Увидом у црквене матичне књиге, видео сам да се Јевта венчао почетком 1838, а крајем исте године родио му се први син – први будући Јевтић. Јевта је умро 1852. Такође, оно што се крши са породичним предањем, Јевтино презиме у матичним књигама је Живановић. Такође, видео сам да исте кумове, Којиће из Белотића, има Јевта Живановић, други Живановићи, као и неки Глигорићи (потоје у књигама и други Глигорићи који немају ове кумове).

    Толико. Није ми јасно како Јевтића и Живановића нема овде побројаних. Једино ако нису у овом делу: „Младеновићима су близак род Прокићи и Ранковићи и сви, који се разнолико презивају у Младеновићима, а има их 51 кућа, славе Јовањдан“ али у фамилји Јевтић одмахују главом да имају било какво заједничко порекло са Прокићима, Ранковићима и Младеновићима.

    Одговори
  • Jelena

    Moja baba je iz Jevtića iz Osečine. I hvala na opširnim podacima.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top