Порекло презимена, село Братачић (Осечина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Братачић, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011 Порекло становништва села Братачић, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011 Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Братачић (Осечина)

Порекло презимена, село Братачић (Осечина)

Порекло становништва села Братачић, општина Осечина. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник  и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Братачић је на десној страни пограничне реке Пецке, притоке Јадрове. Село је на граници ове области и простире се низ Пецку све до њеног ушћа у Јадар. Земљиште је нагнуто северу, кречњачко је, где има понегде и која вртача. Главнија узвишења у селу су: Бобија, Граница, Гајеви, Михољача према Баставу, Сређеви и Кик до Остружња и Кокорова. Брда су висока, али су посве стрменита, те је преко села врло тежак саобраћај.

Извора има доста, нарочито у јаругама, којих је врло много у овом селу. Извори су врло јаки, од њих постају читави потоци и ретко пресушују, а стичу се или Пецкој или Јадру. Текуће воде овог села су: Пецка, јака и врло плаховита река, притока Јадра, која се по дну села улива у Јадар, а извире под Медведником са западне стране; Туста је јака и плаховита речица, која извире под врхом Кика и Бобије и улива се непосредно у Јадар; Кокорава мала и плаховита речица, која у јужном крају села извире под Ивом у Старој Реци и улива се у Пецку.

Земље и шуме.

Оранице су изван кућа, по долинама река и потока или по плећима брда. Брдске су земље суве, посне, стрмените и поред ђубрења подесне за усеве, докле оне око река су наносне, плодне и подесне и за ливаде и за оранице. Долина Пецке је водоплавна, па су и земље око ње врло незгодне за усеве, само су унеколико подесне за испаше и ливаде. Најбоље су земље у „Јадру“ и по Кокорови.

Шуме је у селу доста, сва је од лиснатог дрвета и има је у довољној меру и за грађу и за гориво. Најлепше су шуме Гајеви и по Бобији, иначе и свуда по селу. Сеоске су заједнице по Бобији, Кику и Кокорови а других заједница у селу нема.

Тип села.

Братачић је село разбијеног типа. Сеоске су куће издвојене у две групе. Куће изнад Михољаче и Смољиначе чине Горњу Малу, а испод њих Доњу Малу. И у једној и другој мали су куће растурене, највише груписане по породицама, где их може бити по 3-4 једна до друге.

У Горњој Мали су: Васиљевићи, Јанковићи-1, Весићи, Стевановићи, Костадиновићи, Томићи, Крсмановићи, Глигорићи, Илићи, Јоксимовићи, Матићи, Мићићи и Јанковићи-2.

У Доњој мали су: Илићи, Јанковићи, Грујићи, Васићи, Антонићи, Ђуричићи, Савићи, Јовановићи, Миливојевићи и Пантелићи.

У селу је мало задруга. Повеће су задруге: Ђуричића, Јанковића, Матића и Мићића.

Подаци о селу.

Братачић је према попису од 1818. године имао 22 дома са 35 породица и 66 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 40 домова и 372 становника.

-1874. године – 42 дома и 313 становника.

-1884. године – 51 дом и 350 становника.

-1890. године – 60 домова и 369 становника.

-1895. године – 55 домова и 374 становника.

-1900. године – 56 домова и 384 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је0,50 а процентни 0,18%.

Име селу.

Братачићу је име дато по онима, који су прво населили ово село. Прича са да су село населила 4 брата, од којих су двојица била браћа по оцу. Кад су видели да овде немогу остати, онда се једни повуку на исток у Осечину, други оду на запад у Бастав, а у селу остану два братанца, браћа од стричева. Предање вели што су у селу остали братанци и село се назвало Братанчићи, а Братачићи да је дошло због лепшег изговора. Прича вели да се село Бастав у Подрињу звало Мали Братачић, а ово село Велики Братачић, па да се чак доцније прозвало по реци Баставици, Бастав. И данас старији сељаци за своје село кажу да се зове Велики Братачић, а за суседни Бастав – Мали Братачић.

Старине у селу.

1. На међи овог села и Гуњака из Азбуковице налази се оно место, на коме је био повећи бој 1806. године између Срба и Турака, у коме су Срби однали сјајну победу.

2. Ниже тога места планина је Кокорава, некад права планина, а данас искрчено и насељено место. Овде је био бој између Срба и Турака 1809. године.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Прве и најстарије породице, које су основале ово село, иселиле су се поглавито због честих упада соколских Турака и Турака, који су били насељени по многим селима ондашње Азбуковице, па су силазили, пљачкали и убијали по овој околини. Те су се прве породице повукле и одселиле у Мачву и Срем, где ваљда данас имају својих представника. Село је било дуго времена пусто, па је насељено пред аустријску окупацију, за време које се помиње као погранично хајдучко село под називом Bradaziz са 14 домова и 6 сати далеко од Ваљева. И од ових породица нису сви остали у селу, неке су се од њих иселиле у друге крајеве још у доба окупације, а од оних што су заостале, све су данашње у селу.

-Ђуричићи (Антонићи, Марковићи, Савићи, Јовановићи) и Јанковићи (Васиљевићи, Степановићи, Костадиновићи, Томићи, Крсмановићи, Глигорићи, Илићи, Јоксимовићи, Матићи и Пантелићи): Прве породице што су основале ово селу јесу Ђуричићи и Јанковићи. Ђурица и Јанко су од два брата деца; Јанков рођени брат одселио се у Осечину а одатле отишао у Посавину, у Бањане; Ђуричин рођени брат се преселио у Бастав, где и данас има његових потомака. Браћа су се доселила пред крај 17. столећа из Осата у Босни. Фамилије које су настале од ове две продице су наведене, њих је 44 куће и славе Јовањдан.

-Мићићи и Јанковићи: Пред Кочину Крајину доселио се неки Мића као слуга из Ораховице у Азбуковици од кога су данашњи Мићићи и Јанковићи, славе Стевањдан.

-Илићи, има их две куће једна у Горњој а једна у Доњој Мали, настале су од истог родоначелника који се доселио из Шљивове у Рађевини, који се призетио у Илиће из Јанковаца, славе Стевањдан.

-Грујићи си уз Јаребица у Јадру, њиховог претка Грују довела је мати у село, па га после Ђуричићи окућили и населили на сеоском имању, славе Стевањдан.

-Васићи, предак је дошао из Толисаваца у Рађевини, призетио се у Јанковиће, славе Алимпијевдан и Јовањдан.

У Братачићу је 55 стално насељених домова од пет породица.

 

Занимање становништва.

Братачићани се занимају земљорадњом и воћарством. Земље и овог села, као и свих околних, нису родне, с тога сељаци силазе у Јадар и Тамнаву и тамо закупљују земље, те на њима засејавају потребне усеве и с пролећа одржавају своју стоку. Стоке ситније држи се доста, али и она опада како којом годином. Појединци се радо одају изучавању заната, многи се упуштају у трговачка предузећа, али се ни ради једнога од ова два посла не селе изван свога села. На исељавање највише их нагони осиромашење и тражење боље и лакше удобности у саобраћају у равнијим местима, с тога се у последње доба и одселило неколико породица у доња јадарска села.

Појединости о селу.

Братачић је саставни део Остружањске општине у Срезу подгорском. Школа и црква су им је у Осечини, судница у Остружњу. Гробље је издељено према џематима у по више малих гробаља. Село нема заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top