Порекло презимена, село Јарменовци (Топола)

27. мај 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Јарменовци, општина Топола. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Иза Гуришеваца низ долину Јасенице неприметно се прелази у село Јарменовце. Ова два села имају скоро истоветан положај. И кроз средину Јарменоваца протиче Јасеница. Десну страну јарменовачке долине чини пространа коса, наставак Рудничке и Гуришевачке Звезде, разбијена Јарменовачком Реком и једним потоком у три једнолика дела: Жилавицу и Делове са леве и Росаљевицу са десне стране Јарменовачке Реке. Прве се две од Маријанаца, а трећа од Црног Врха спуштају у долину Јасенице. При врху ове последње, испод самог Црног Врха, налази се узвишење Збеговиште. Леву страну јарменовачке долине чини најпре једна коса која се од Забела спушта у долину Јасенице. Потом долази дубодолина Војковачке Реке, а до ове је сплет онижих, ретко пошумљених брда: Гуџа, Језер-Бара, Каћин Гроб, Крст и Стража, чије су стране и косе израздвајане кратким дубодолинама. Овај се сплет зове и општим именом Гајеви.

Сеоске су куће на странама поменутих брда и коса, изна дубодолина.

Извори:

После Јасенице најглавнија вода је Јарменовачка Река, која извире на супадини виса Маријанца, на месту Дундовачи. Сам извор се зове Врућци. Река тече најпре на истоок, потом на север, и утиче у Јасеницу између двеју сеоских механа. Сем поменутог најважнији су ови извори: Водице, Поља, извор у Марковој Ливади, Магарећа Вода, Ча-Димитријева чесма, Милашевица, Калиманац, извор код попове куће, чесма у Точку, извори у Сењацима и Исачици, Лукића Чесма и још девет безимених извора.

Земље и шуме.

Зиратна је земља већином између кућа. Овде има мало више њива и ливада у долини Јасенице, овде нешто широј и плоднијој. Потом има нешто издвојене зиратне земље поред Јарменовачке Реке. И родност земље углавном је као у претходним селима: више је има испод средње а мање средње родности.

У источном крају села има доста шуме, највише букове, реће бељикове. Под шумом су висови Маријанац и Црни Врх, а још су и ове шуме: Паунове Ливаде, Калуђерске Ливаде и Попове Ливаде, шуме са пропланцима. Ове су шуме државна својина. У њих сељаци испуштају стоку, нашта плаћају порез. Заједничке сеоске шуме има мало у Гајевима.

Тип села.

Село је разбијеног, правог старовлашког типа. Разликују се два засеока: Јарменовачка Река и Гајеви.

Свега у селу има 81 кућа, од којих је 52 у Јарменовачкој Реци а 29 у Гајевима.

Име селу.

Народно предање, које је забележио и Јован Мишковић, доводи име селу по томе што су ту накада рудари исекли сву гору, и иставили само неколико дрвета за јармове, те се тако село назвало – Јарменовци.

Старине у селу.

У долини Јарменовачке Реке, у њеном изворном делу, налазе се стара рударка окна. Ту у близини има један заравањ, звани Двориште. На овом месту, прича народна традиција, је била пијаца кад је Јарменовачка Река (заселак) била варош. На месту, пак, Бакарном Гувну „налазе се остаци од некаквих подрума и зидина“.

 

Порекло становништва.

Становништво овога села чине махом досељеници из разних крајева.

У Јарменовачкој реци су:

-Томићи, старинци, за које се прича да им је из куће отишло седам сабаља на Косово, славе Јовањдан.

-Ивановићи, за које се такође прича да су старинци, славе Ђурђиц.

-Драшковићи (Крстићи, Делимарковићи, Маркићевићи) су досељени из Никшића, 50 година пре Првог устанка, славе Лучиндан.

-Стојадиновићи (Матићи, Пантићи, Мијатовићи, Алексијевићи) су досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Лазаревдан.

-Џанићи (Марковићи, Богосављевићи), чији је предак, неки Стоја Џана, дошао из Кусатка-округ смедеревски као ковач, па се оженио одивом из Стојадиновића фамилије. Стара им је слава Ђурђиц, а сада славе, као и Стојадиновићи, Лазаревдан.

У Гајевима су:

-Јеремићи (Миливојевићи, Василијевићи), старинци као и Томићи, са којима су из дубље старине једна фамилија, славе, као и они, Јовањдан.

-Бугарчићи (Васићи, Лукићи, Матићи) су досељени из пиротског округа почетком 19. века, славе Никољдан.

-Петровићи, чији се прадед доселио из Старог Влаха. Био пошао у доњу Шумадију, па се овде задржао као чувар воденице. Неки од њих су отишли у Маскар-округ крагујевачки, славе Никољдан.

-Недељковићи (Ненадовићи, Марковићи) су досељени из Селевца-округ смедеревски, славе Лазаревдан.

 

Сеоска заветина је Другу дан Духова – Друге Тројице.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (3)

Leave a Reply to niša petronijević

3 коментара

  1. niša petronijević

    назив села Јарменовци не потиче од речи Јарам већ од личног имена ЈАРМЕН ( од Јермен ). Име Јармен је документовано у Турским Дефтерима за Видински Санџак из 1454 године.

  2. Stojanovic

    Interesuje me poreklo Stojanovića u selu Pridvorice kod Smederevske Palanke.Znam da su starinom iz Sjenice a odatle su se doselili u Jarmenovce pa u Pridvorice.Slave Svetog Nikolu od davnina,a jedan deo Đurđevdan(neko je doneo slavu)U Pridvoricama nas ima oko 20 kuća.Još samo da napomenem da se selo ne zove Pridvorica kao što ste naveli negde na sajtu već PRIDVORICE.

    • Stefan Stojanovic

      Родоначелник Стојановића из Придворица код Смедеревске Паланке је Стојан Миленковић. Стојан Миленковић је рођен 1800 године у Сјеници а преминуо је 1855 године у Придворицама (где му се и данас спомен налази). Отац Стојана Миленковића је био устаник у Карађорђевој војсци. Након чувене опсаде Сјенице (1809 године) заједно са устаницима и са својом породицом,Стојанов отац се преселио у Јарменовце (Качерске), где је добио земљу и наставио живот. Године 1818, Стојан Миленковић ступа у брак са девојком (тренутно немам податак о њеном имену) из куће данашњих Станковића из Придворица и са њом добија три сина, Видоја (рођеног 1819), Милоја (рођеног 1825) и Миливоја (рођеног 1828). Они су живели у Јарменовцима све до 1833 године. Због квалитетније земље, године 1833, Стојан се сели заједно са својом породицом у Придворице у Ерски крај (данас Горњи крај). Поред његове породице са њим се у Придоврице доселио и његов шурак Станко (од кога су настали данашњи Станковићи из Придворица). Постоји чувено предање о томе како су Стојан и Станко на честит начин подели земљу у Придворицама (на тој земљи и данас живе њихови потомци). Крсна Слава Стојановића је Свети Никола зимски, као преславу славе Светог Николу летњег. Стара кумства су са Андрејевићима и Милутиновићима из Мајдана (надомак Рудника). Један огранак Стојановића данас слави као своју крсну славу Ђурђиц. Тај огранак је настао, тако што је Видојева кћи Јана (рођена 1853, преминула 1899 године) довела у своју кућу, године 1874, супруга Николу Петровића из Прилика код Ивањица. Никола Петровић је са собом донео и задржао своју крсну славу Ђурђиц а од супруге је узео презиме Стојановић. Поред Јане, Видоје је имао сина Тодора Стојановића (рођеног 1868 године), који је био Наредник у касарни 4 коњичког пука у Смедеревској Паланци, учесник у оба балканска рата и у Првом светском рату (у коме је и погинуо 1915 године). Споменик му се налази испред основне школе у Придворицама. Тодор је имао синове Милисава и Милана и пет кћери (Наталију, Љубицу, Кумрију, Миленију и Персиду). Данас су Стојановићи један од већих родова у Придворицама…