Порекло презимена, село Раникуће (Невесиње)

Порекло становништва села Раникуће код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

У равници на лијевом бријегу Заломке, на висини око 840 метара, на осојној страни Дебелог Брда.

Сељаци су доста имућни и сви су слободни. Куће су доста разбијене. Не дијели се на групе.

Прије се село звало Тировином по мусломанској породици Тировићима који су и засновали село. Име Раникуће није најјасније.

Распознају се селилшта породица Тировића и Шерића које је куга поморила. На Костадинима има једа средњевјековна гробница, а код брда Покривеника развлаине старе турске куле и неке цркве коју је градио, како веле, Херцег Шћепан. Осим тога, по разним главичицама нађе се гђекоја гробница.

  • Од данашњих породица најстарији су КЕШЕЉИ. Старином из Дробњака, од Церовића, живили су на Граову, на Трусини и у Лукавцу, где их и данас има. Славе Ђурђевдан, прислужују Аранђеловдан.
  • ЗЕЧЕВИЋИ су старином из Зете, живјели у Бањанима под именом Баћевићи, одакле су прије 135 година доселили у Колешко, а из Колешка прије 65 годна овамо. Још их има у Невесињу. Славе Јовањдан, прислужују Св. Саву.
  • МАЧЦИ су од оних из Пирагића.
  • ГУТИЋИ од оних из Пирагића.
  • Мусломани ШАБОВИЋИ су старином од Маркита сердара из Гацка. Потурчили су се прије 100 година. Живјели су у Борчу и Лукавцу, одакле су доселили прије 20 година.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.