Порекло презимена, село Лалинци (Љиг)

Порекло становништва села општине Љиг, Лалинци. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Лалинци леже ниже од Бољковца, у долини Бољковачке реке, зване овде Лалиначком. Речна је долина овде доста проширена и назива се Лалиначким Пољем. Са леве стране спуштају се у ово поље стране и косе од Репиног Брда, Мекота и огранци Проструге. Са десне стране је Лалиначко Поље затворено развођем између Лалиначке Реке и Брезовице, на коме су брегови: Калеми, Весића Кичер и Боблија. Сеоске су куће растурене по косама, изнад дубодолина и веома су скривене.

Извори.

Најглавнији су извори: Антонијева Чесма, Лазина Вода, оба при врху Лалиначке Планине; чине поток Сланац, даље Јанина Вода у Дубрави, Водица и други.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање мањим је делом између кућа, а већим у Лалиначком Пољу. Добре је родности; нешто боља но у Бољковцима. Највеће су њиве на Репином Брду.

Шуме су: Лалиначка Планина и Осоје, где преовлађује буковина. Обе су сеоске заједнице. Од средине села су далеко пола часа хода.

До скора је било повише трла, данас их је само три, на потесу.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. Уза село је заселак Дубрава, на огранцима Проструге.

У селу има 56 кућа, од којих су у селу 44 а у Дубрави 12.

Име селу.

У народу не постоји никакво тумачење о иману села.

 

Порекло становништва.

Од девет фамилија у селу за пет се тврди да су старинци а четири су досељеничке. Од 56 кућа у селу су 23 стариначке.

У Лалинцима су:

-Весићи, досељени пре 120 година из Старог Влаха, славе Стевањдан.

-Дућкаловићи (Милошевићи, Ђорђевићи, Иванковићи, Савковићи), досељени пре 80 година из Горњег Бранетића (Срез таковски), славе Ђурђевдан.

-Илићи, досељени пре 40 година из Горњих Бањана, славе Стевањдан.

-Добричићи, давно однекуда досељени, не каже се шта славе.

-Петковићи су старинци, славе Ђурђиц.

У Дубрави су:

-Савићи (Дмитровићи, Ђуровићи, Ковачевићи), старинци, славе Ђурђиц.

-Арсовићи (Достанићи, Милошевићи), старинци, славе Ђурђиц.

-Терзићи, старинци, славе Ђурђевдан.

-Николићи (Ниџићи), старинци, славе Ђурђевдан.

 

Сеоска је заветина Бела Субота.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.