Порекло презимена, село Латковић (Љиг)

21. мај 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Латковић, општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Латковић је на истоку од Врачевића, у долини реке Љига. Куће сеоске нису у равници него по пристранцима оних повијараца, који се из Врачевића и Бошњановића спуштају у љишку долину. Земљиште је или равно поред Љига или неравно, на западној страни села, а све је од терцијерних глинаца и мергле.

Извора је у селу мало. Народ се служи изворском и бунарском водом, као и речном. Главнији потоци су: Врановац испод Врачевића, Поповац у средини села и Кацапа до Јајчића и сва три утичу у Љиг.

Земље и шуме.

Латковачке су земље црне смолнице, врло родне и подесне за све усеве, као и све земље у долини Љига. На њиховим земљама особито успева кукуруз, те је ово село, као и сва суседна, житница горњих села ове области.

Шуме је у селу мало. Што има шуме, она је појединачна, у забранима и растурена по целом атару. За грађу и огрев има је у селу доста, али немају за продају. Никаквих заједница нема.

Тип села.

Латковић је, као и сва љишка села у равници, растурено село. Куће нису груписане, чак ни сродне нису у близини већ су растурене по свим крајевима села, нове куће граде се на оним местима, где су имања, те тако ово село не може имати џемата.

У Латковићу су: Павловићи, Митровићи-1, Митровићи-2, Савићи, Антонијевићи, Станојчићи, Филиповићи, Петронијевићи, Петровићи-1, Перишићи, Богдановићи, Петровићи-2, Јовановићи, Томићи-1, Томићи-2, Даничићи, Полићи, Стојковићи, Белићи, Милошевићи и Стевановићи.

У селу је слабо развијен задружни живот. Има малих задруга, али их овде не вреди ни помињати, јер никада у овом селу није ни могло бити великих задруга.

Подаци о селу.

Латковић је по харачким тефтерима из 1818. године имао 17 домова са 22 породице и 41 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 36 домова и 234 становника.

-1874. године – 43 дома и 241 становника.

-1884. године – 43 дома и 264 становника.

-1890. године – 45 домова и 307 становника.

-1895. године – 55 домова и 321 становника.

-1900. године – 61 дом и 353 становника.

Годишњи прираштај становништва је од 1866. године 3,94 а процентни 1,39%.

Име селу.

За име селу везана је ова прича. Прича се да је име селу дошло од неког Влатка, који се први доселио у ово село, па се његови потомци звали Влатковићи, па тако и село и тек доцине изметнуло се (очигледно због лакшег изговора, оп. Миилодан) у Латковић.

 

Порекло становништва и оснивање села.

По причању старих људи и ово село је основано од стране калуђера манастира Боговађа. Кад би калуђери били изгоњени од стране Арнаута или Турака из појединих манастира у Старој Србији, онда су бежали на север и где би нашли склониште за себе, вечито су гледали да ту доведу и своју породицу и да је поред себе населе. Изгледа да је тако постало и ово село.

-Савићи, Митровићи-2, Антонијевићи, Станојчићи, Филиповићи и Петронијевићи: Прве породице, које су боговађски калуђери крајем 17. века населили у Латковићу, били су преци данашњих Савића (Влатковића), пореклом из неких оближњих села код Пећи у Старој Србији. Од Савића су настале остале поменуте породице, има их 23 кућа и славе Никољдан.

-Павловићи су дошли одмах после Савића из Трудова у Старом Влаху, има их 12 кућа и славе Аранђеловдан.

-Митровићи-1, предак је родом из Крчмара, призетио се у Павловиће, славе Аранђеловдан.

-Перишићи су досељени из Сушице, села ове области у време Кочине Крајине, славе Ђурђевдан.

Сви други су доцнији досељеници су врло малим делом из прве половина а више из друге половине 19. века.

Досељеници од 1820-1860. године:

-Петровићи-1, досељени из Команица, села ове области, након деобе дошли на своје имање, славе Митровдан.

-Томићи-1, су из Смрдљиковца-округа београдског, славе Аранђеловдан.

-Томићи-2 су из Точа у Плимљу, славе Лучиндан.

-Јовановићи су из Качера у Старом Влаху, славе Никољдан.

-Стевановићи су из Мартинића у Црној Гори, славе Св. Петку.

Досељеници после 1860. године:

-Даничићи су из Славковице, села ове области, славе Лазревдан.

-Полићи су из Рабашевине-округа ужичког, славе Никољдан.

-Милошевићи су из Соколовића у Доњем Полимљу, славе Мратиндан.

-Белићи су из Рудог у Доњем Полимљу, славе Ђурђиц.

-Стојковићи су из Марковца-округа смедеревског, славе Аранђеловдан.

-Богдановићи су из Н. Аџибеговца-округ смедеревски, славе Лучиндан.

-Петровићи-2 су из Бистрице у Полимљу, славе Лучиндан.

У Латковићу има сталних 59 кућа од 16 породица, где нису урачунате привремено настањене породице, које су већином досељеници последњих година из моравске области, Округа смедеревског.

 

Занимање становништва.

Латковчани се занимају свиме привредним занимањима, којима и суседни сељаци ове области. Главно занимање је земљорадња и она даје довољно средстава за живот, али љишке богате аде и луке јесу одличан извор за добру жетву и сељацима из горњих села ове области.

Појединости о селу.

Латковић је саставни део Боговађске општине у Срезу колубарском. Судница и школа су у Боговађи, а цркви се иде у манастир у Боговађи. Гробље је заједничко и у средини села. Не каже се да ли и шта преслављају.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. milan djordjevic

    ovi podatci o selu latkovicu nisu istiniti ili su delimicno taci

  2. Драган Мијатовић

    Не поменусте Мијатовиће?

  3. Jovana Josipovic

    Nema ni Mijatovica a ni Josipovica