Порекло презимена, село Кадина Лука (Љиг) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кадијина Лука (данас Кадина Лука), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, Порекло становништва села Кадијина Лука (данас Кадина Лука), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кадина Лука (Љиг)

Порекло презимена, село Кадина Лука (Љиг)

Порекло становништва села Кадијина Лука (данас Кадина Лука), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Кадијина Лука лежи на обема обалама реке Љига и Славковачке Реке. Земљиште је неравно, страновито и посве стрменито, састављено од секундарних пешчара, конгломерата и глинаца, који су уз Славковачку Реку проривени моћном жицома дацита. Главнија узвишења у овом селу су: Медник (700 метара), Равно Брдо, Вис и Стањевац са леве стране реке Љига: Грађеник резвође Љига и Славковачке Реке; Бобије и Кошута развође Славковачке и Гукошке Реке. Куће сеоске су по Меднику, Равном Брду, Вису и Кошути и посве у увалама и падинама њиховим, или су поређане уз обе реке са једне и са друге стране.

Извора је у селу доста. Све куће по брдима имају своје изворе, а оне поред река или се служе изворском или речном водом. Извори су овог краја мањи али непресушни и граде кратке, клисурасте и неприступачне долине. Текуће воде су: Љиг, који долази из Ба и дели село на два једнака дела; Славковачка Река, која долази испод Рајца у Славковици, Гукошка Река, која долази са Рудника и протиче поред села и састаје се са Љигом по дну овог села.

Земље и шуме.

Земље овог села су око река и по брдима. Брдске су земље већином песковите, хладне и сувише посне и за усеве неподобне. Земље око река су наносне и песковите, али су врло често подложне пустошењу и пљављењу плаховитих река. Што има добре земље, то је око кућа, што се нерпекидно догони и натире и оно мало око Љига, само даље од његовог корита. Земље је посве мало, с тога се сељаци труде да нађу на другим местима.

Шуме је у изобиљу у селу, а сва је од лиснатог дрвета. Падине Медника и свих висова око њега, као и Кошуте све су обрасле младим храстом, те тако дају селу лепши изглед и чувају га од поплаве. Шуме је доста, употребљава се за гориво и за грађу, као и за жежење ћумура.

У селу нема сеоских заједница, али има породичних заједница, које су ранијег порекла. Ове су заједнице у шуми и испустима.

Тип села.

Кадијина Лука (Кадина Лука) је село прелазног типа. Из некадашњег разбијеног типа прелази данас нагло у речни, такозвани башки* тип.

*Нема више од 42 године како је Неша Сајић сишао са кућом и настанио се на ставама Љига и Славковачке Реке. Он је сишао с Кошуте по примеру Башана, а одмах затим почео је један по један силазити тако да сада на растојању само 500 метара, уз обе реке, од њихових става, има више од 30 кућа са једне и са друге стране. Ово бива тако брзо да не прође ни година дана, да се какав не насели или да изашли задругар не направи у истом реду кућу. Пет година вршио сам ова проматрања и бележио силажења и нашао да се за то време око Нешине куће, населило 15 кућа, од којих су само три од одељених задруга из тог места.

Појединци, већином одељени задругари, силазе са брда и насељавају се поред река и тако из године у годину мало ко да остаје на брду.

Због оваквог начина насељавања изгубио се данас појам старих џемата и мала, те се данас то и не зна.

Село су населиле ове породице:

Сајићи (Лазаревићи, Поповићи и Срећковићи), Станчићи, Милашиновићи, Ђурићи, Мијаиловићи, Ђорђевићи, Дамњановићи-Швабићи, Дамњановићи, Мишковићи, Јовановићи, Ћирјанићи, Тодоровићи, Маринковићи, Спасојевићи, Ђурђићи, Јаковљевићи, Лазићи, Милићи, Пантићи и Милетићи.

У селу је доста развијен задружни живот. Највећа задруга је код Мишковића, код којих је преко 30 чељади у кући, а има и других задруга, али мањих од ове.

Подаци о селу.

По харачким тефтерима из 1818. године ово село јеимало 35 домова са 51-дном породицом и 113 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 58 домова и 373 становника.

-1874. године – 65 домова и 378 становника.

-1884. године – 60 домова и 422 становника.

-1890. године – 70 домова и 521 становника.

-1895. године – 77 домова и 528 становника.

-1900. године – 83 дома и 576 становника.

Годишњи прираштај је од 1866. године је 6,50 а процентни 1,26% где се последњих година, иако је у почетку било обрнуто, налази више мушких него женских. Глава.

Име селу.

За име селу везана је ова прича. У турско доба, а и раније, уз Љиг, па уз Славковачку Реку и преко Рајца водио је стари пут, који је спајао долину Западне Мораве са долином Колубаре и Саве. Прича се да је некакав кадија, идући из Босне, наишао на путу курјаке, те га ови растргли и поцепали. Од пратње кадијине само се један спасао бекством, те он јави родбини, која дође и по шуми, око става Љига и Славковачке реке, покупи неку парчад и сахрани поред пута и подигне спомен. Тај кадијин белег и данас се налази у дворишту куће Неше Сајића у луци то место и зове Кадијина Лука, па се после у турско доба пренело и на село и тако се и данас зове, Кадина Лука.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Кадина Лука је врло старо село. Старо село је било на Меднику до Жеравца и на Кошути. И старе и нове породице данашњим помештањем много су се измешале. У селу има две врло старе породице, за које се не зна да су се и одакле овде доселиле. И ове породице, као и све досељене, расељавале су се и има их доста у доњим љишким селима, а све су већином отишле на своја таније у задрузи прибављена имања. Најстарије породице у селу јесу:

-Сајићи, Смиљчићи*, Лазаревићи, Поповићи и Срећковићи, сви су поред Љига или на Кошути. Сајића има одсељених: две куће у Гукоше, једна у Цветановцима и једна на непознатом месту. Из ове породице било је доста знатних свештеника и трговаца**, има их 18 кућа, славе Томиндан, осим Срећковића, који се призетио у Веселиновиће у Славковици и слави Ђурђиц.

*Названи су по некој брабаби Смиљци, која је претке данашњих отхранила. Нико се не зове у селу овим презименом, али се сви скупа зову Смиљчићи, с тога се тај назив усвојио.

**Из породице Сајића био је прво буљубаша а потом капетан до 1813. године Живко Сајић.

Смиљчићи су раније били насељени на Грађенику и Меднику а данса их има свуда. Као Смиљчићи сматрају се:

Милашиновићи, Тодоровићи, Маринковићи, Спасојевићи, Јаковљевићи, Лазићи и Пантићи, има их по једна кућа у Чибутковици, Бабајићу, Рубрибрези, Смрдљивкоцу, Велишевцу, Шапцу итд, по две у Јајчићу и Цветановцима, данас их у Кадиној Луци има 27 кућа и славе Св. Јована Милостивог.

-Ђурићи и Ђурђићи су досељени крајем 17. века из села Штитова у Старом Влаху, славе Ђурђиц.

-Ћирјанићи, предак досељен пред Кочину Крајину из Дробњака од истоимене породице, славе Ђурђиц, осим две куће, јер им се призетио један из Ивановаца који слави Аранђеловдан и један из Полома и славе Нокољдан.

-Станчићи, предак се пре 35 година се призетио у Ђуриће, досељен из Команица из ове области, славе Митровдан и Ђурђиц.

-Мишковићи*, Мијаиловићи, Дамњановићи и Милићи. Доселили се 10 година после Ђурића из Увца на Лиму, има их 14 кућа и славе Аранђеловдан.

*Из породице Мишковића је знаменити добровољац у 1848. години и бељински јунак из 1876. године, пуковник Груја Мишковић, који је своју породицу знатно уздигао и распростр’о по целој Србији.

-Дамњановићи-Швабићи, предак се призетио у Дамњановиће, то је био неки Сремац (Шваба) из Бежаније, славе Никољдан.

-Јовановићи, отац им се призетио се у Мишковиће из Коштунића, славе Аранђеловдан.

-Ђорђевићи, предак се доселио као надничар и слуга из Шљивовице у Старом Влаху пре 50 година, славе Ђурђевдан.

У Кадиној Луци је данас 83 куће од 10 породица.

 

Занимање становништва.

Кадо-Лучани се баве свима привредним гранама, којима и остали сељани ове области. Сматрају се као врло вредни и предузимљиви људи, јер не само да стигну обделати све што се у њиховом селу даде обделати, него се чак спуштају далеко низ Љиг, те и тамо заузимају и купују имања и на њима раде. Иако име је земљиште у селу сувише посно и непогодно због стрмености, ипак мало ко купује храну и при лошијим годинама. Не само да су им зиратне земље по Љигу, већ су им тамо и ливаде и пашњаци и готово целе породице проводе повећи део лета, ради чега су поградили тамо своје колибе (трла) или привремене летње станове. У селу око кућа су поља засејана стрмнином и под воћем, којега и овде има доста и добро успева. И виногради су на великој цени у овом селу, јер дају особито добар род и вино. Пчеларство се гаји из раније, а у последње време по овом напредном крају распрострло се свиларство и гајење дудова у толикој мери, да није ретко видети сељака у кошуљи, протканој његовом властитом свилом. Много их има у селу који знају по какав занат и раде га себи и другима у селу и најближој околини. Из села нигде не иду ради надничења, али се лако премештају и селе, кад год им испадне згодна прилика, да дођу до лепог имања и згоднијег положаја него у свом селу.

Појединости о селу.

Кадина Лука је саставни део Славковачке општине у Срезу колубарском. Судница, школа и црква су у Славковици. Гробље је заједничко на Грађенику. Немају заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени


Коментари (1)

  • Svetlana Miskovic

    Pre nego da su se Miskovici naselili u Kadinoj Luci I Uvca na Limu ima li podataka prethodnog boravljenja? Hvala na ovim istragama. Svetlana Miskovic.

    P.S. ne znam zasto mi ne radi cirilica, moja omiljena azbuka.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top