Порекло презимена, село Трудељ (Горњи Милановац)

20. мај 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Трудељ, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Трудељ лежи у долини Козељице, у њеном горњем току, где се зове Трудељска Река. У овом селу њена долина је највише проширена. Од Драгоља јео Трудељ одвојен развођем Качера и Трудељска реке. Стране и косе што су на супротну страну страну од драгољског атара у долину Трдељске реке спуштају чин десну страну трудељске долине: јужна и западна страна Топовишта чине једну издвојену географску целину – заселак Варнице. На западним положајима и косама Теовца и Стрмошњака је заселак Раслова, а на положају и коси Крње Јеле је заселак Литице. Са леве стране Трудељске Реке пролази онај венац од брда што раздваја воде овој реци, односно Качеру и Брезовици. Овде су поименце: Градска Бара, Дебело Брдо, Бунаја, Мотика, Главица, Вис, Братинци и Мртвеник. Стране и косе ових брда које се стрмо спуштају у речну долину чине леву страну трудељске долине. Ова је страна кратким дубодолинама подељена у три издвојена дела, засеока: Богојевиће, Црну Реку и Мирковиће.

Сеоске су куће на супадинама поменутих брда и странама њихових коса по заравањцима.

Извори.

Најглавнији извори су: чесме под Делиним Потоком, под Главицом, извори под Мртвеником, под Црном Реком, код Великог Брда, под Дебелим Брдом, у Брајиновцима, Калуђерска Вода, чесма у Шираковцу (испод Теовца), извор под Градском Гором, Царева Вода (у истоименој шуми испод Црне Реке), вода у Кљештавици. Испод Крње Јеле имају четири чесме. Има још неколико мањих извора по селу. Имају два ђерма.

Земље и шуме.

Зиратна земља је већим делом растурена између и изнад кућа, а мањим у речној долини. Родности су добре, као и у Драгољу. Највеће су њиве на: Теовцу, Стрмошњаку и Дебелом Брду, где се поглавито гаји овас.

По странама и врховима помињаних брда око села има неколико сеосских заједничких шума, као: Теовац, Градска Гора, Бунаја, Клађа, Царева Вода и Збеговиште. Поретке шуме има на Крњој Јели. Највише је букове, мање церове, а нађе се и јавор, јасен итд. То су сеоске испаше. Шуме се дају под закуп.

Тип села.

Трудељ је село је разбијеног, правог старовлашког типа. Због веће висинске разгране и поентиранијег земљишта, сеоске су куће јако скривене. Дели се на 6 поменутих заселака, раздвојених Трудељском Реком и дубодолинама потока. Заселак Варнице, због веће издвојености и већег пространства има изглед засебног села, нашта и његови мештани претендују.

Свега у Трудељу има 149 кућа, од којих у Варницама 35, Раслови 20, Црној Реци 22, Богојевићима 20, Литици 30 и Мирковичћима 22 куће.

Име селу.

У овом крају има доста прича о тешким наметима удараним на народ при зидању Острвице, за време „Проклете Јерине“. Једна од тих прича вели да су трудне жене из овога села доносиле камење за зидање Острвице, откуда је селу добило садашње име. Име засеока Варница објашњава се тиме што су ту, за време зидања Острвице, биле многе кречане, те су гореле ватре, па су се ноћу виђале многе Варнице.

Старине у селу.

Име Староселске реке, притоке Трудељске Реке, и име оближеег узвишења Бошњачког Гробља подсећају на неко раније насеље, о коме се иначе у народу ништа не прича. Другихе какавих остатака ранијих насеља у селу нема.

 

Порекло становништва.

За четири фамилије у овоме селу зна се да су овде од старине, а за остале се вели да су се доселиле из околине Сјенице и ужичког округа и то махом за време Првог устанка. Породице су по крајевима овако распорђене:

У Варницама су:

-Катранџићи (Михаиловићи, Миливојевићи, Симеуновићи и Видојевићи), који су дошли из Сјенице за време Кара-Ђорђево, славе Лучиндан.

-Остојићи су старинци, слеве Никољдан.

-Алапзеловићи (Ивановићи), такође старинци, славе Ђурђевдан.

-Антонијевићи су досељени из Гостиља у округу ужичком, доселио се Антоније почетком 19. века, славе Пантелијевдан.

У Раслови су:

-Ћајовићи (Дамњановићи, Млађовићи), који су дошли 1809. године из Дренове-округ ужички заједно са Даниловићима у селу Заграђу, са којима су од старине једна фамилија, славе Ђурђевдан.

-Станошевићи су дошли пре 130 година из ужичког округа, славе Ђурђевдан.

-Дамњановићи (Биртулићи-старије презиме), такође су дошли из ужичког округа, пре 130 година, славе Ђурђевдан.

У Црној Реци су:

-Павловићи, Јањићи, Остојићи (у Варницама) су старинци, од старине су једна фамилија, славе Никољдан.

У Богојевићима су:

-Богојевићи, који су једна фамилија са Павловићима и Јањићима из Црне реке, славе Никољдан.

У Литици су:

-Балтићи, Јевросимовићи и Чолићи, од старине једна фамилија, кажу да су овде „од Косова“, славе Никољдан.

-Милићи, за које се зна да су давно дошли однекуда, славе Никољдан.

У Мирковићима су:

-Лазаревићи, старинци, славе Јовањдан.

-Чамџићи (Матићи, Живановићи) су дошли пре 120-130 година из ужиичког округа и то најпре у Теочин (округ руднички) па одатле у ово село, славе Аранђеловдан.

 

Сеоска је заветина Недеља пред Младог Св. Николу.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Slobodan

    A gde su jovanovici iz crne reke,nas je najvise a nema nas nigde