Порекло презимена, село Јајчић (Љиг)

19. мај 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Јајчић, општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Јајчић налази се на последњим ограницима маљенских висова, који силазе у љишку долину. Куће су по избрешцима и осојним странама речице Кацапе, која долази из Дучића. Земљиште је мање-више равно, уздигнуто је и расечено двема речицама само у јужном крају где су куће мање-више збијене.

Извора у селу има доста и народ се служи њима, као и бунарском водом. Од текућих вода, која не пресушују, јесте погранички Љиг, који плави целу своју долину, али куће и њихове окућнице не захвата. Љиг одваја ово село од београдског округа, а у њега утичу у овом селу речица Кацапа, која долази из Дучића и Јошеве, која долази из Цветановаца.

Земље и шуме.

Јајчићске земље долазе у ред најбогатијих љишких земаља. Најшира љишка долина је у овом селу, она је сва равна и квалитет њене земље је изврстан. И добре оранице и још боље косанице, као и земље за пашњаке, има доста у овом селу.

Шуме је омало. Што је има, највише је око Кацапе и низ Јошеву, докле ова не сиђе у долину. Она је од лиснатог дрвета и довољна за огрев, а за грађу се мора прибављати са стране.

Никаквих заједница нема.

Тип села.

Јајчић је потпуно растурено село. На врло мало места су 3-4 куће збијене, већ су већином растурене и разбацане по целом сеоском атару. Све новије куће, којих у селу има доста, више него и у једном суседном селу, прављене су по имањима, која су раније била својина у њима данас настањених породица из горњих, већином брдских, села. Према овоме у селу нема џемата нити су се раније знали, кад је било упола кућа мање него данас.

У селу су данас породице: Максимовићи, Арсенијевићи, Срећковићи, Лучићи, Ђорђевићи, Спасојевићи, Васићи, Веселиновићи, Лазићи, Апостоловићи, Ивовићи, Ђурђевићи, Маринковићи, Топаловићи, Костићи, Андрићи, Михаиловићи, Обрадовићи, Ускоковићи, Человићи (Остојићи), Јеремићи, Радовановићи, Филиповићи, Гајићи, Радивојевићи, Миросавићи, Јоксимовићи, Павловићи, Топаловићи-2, Благојевићи, Марковићи, Ђурђевићи, Арсенијевићи, Маринковићи, Шевићи (Шелопићи), Ђурђевићи-2, Маринковићи-2, Ивановићи, Јовановићи, Лазаревићи, Новаковићи у Чутуковићи.

У селу није развијен задружни живот, пошто је село насељено баш оним породицама, које су избегле здружни живот у својим селима.

Подаци о селу.

Јајчићи су по харачким тефтерима из 1818. године имали 30 домова са 37 породица и 89 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 51 дом и 312 становника.

-1874. године – 48 домова и 267 становника.

-1884. године – 49 домова и 267 становника.

-1890. године – 47 домова и 309 становника.

-1895. године -61 дом и 336 становника.

-1900. године – 73 дома и 399 становника.

Годишњи прираштај у овом селу од 1866. године је 3,87 а процентни 1,26%, где има знатних колебања и у броју домова и становништва.

Име селу.

Мештани сматрају своје село за старо село. За име везана је нека прича, по којој се прича да је у село упао неки Јајан Турчин и поробио га а после добио у својину, те се по имену његовом село прозвало Јајчићи.

 

Порекло становнишва и оснивање села.

Иако сељаци држе да име је село старо, ипак им породице нису тако старе, већ су све досељене. Старе породице измакле су преко београдског округа у Срем и равнија места од турске најезде, која је у више прилика намахивала се на ове крајеве због манастира Боговађа.

-Шевићи (Радивојевићи, Ђурђевићи, Ивановићи и Новаковићи): Најстарија породица у селу су Шевићи од које су настале остале поменуте, досељени су пред крај 17. века из Старе Србије, од Сјенице, покренутим општом сеобом и навалом Арнаута, има их 14 кућа и славе Аранђеловдан.

-Человићи (Јеремићи и Радовановићи) су се доселили пред Кочину Крајину из Старе Србије од Новог пазара, славе Ђурђиц.

-Филиповићи су се доселили у Првом устанку из села Дренове у Полимљу, њих под разним презименима има 7 кућа и славе Никољдан.

Све остале породице доселиле су се после 1820. године, овим редом:

-Максимовићи су од Пајића из Цветановаца, предак дошао на имање, славе Ђурђиц.

-Спасојевићи су сишли са Стубла ове области, предак дошао као мајстор и призетио се у Максимовиће, славе Јовањдан.

-Ускоковићи су дошли из Планинице после деобе у селу на раније купљено имање, славе Никољдан.

-Топаловићи су такође из Планинице, сишли после деобе на своје имање, славе Цара Константина и Царицу Јелену.

-Маринковићи су из Планинице, населили се после деобе на своје имање, славе Велику Госпојину.

-Обрадовићи су се доселили из Мушића-округ ужички као надничар, славе Аранђеловдан.

-Јоксимовићи су из Леушића-округ руднички, предак се призетио се у Шевиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.

-Павловићи, предак је од Мушоваца из Берковца, призетио се у Јоксимовиће, славе Никољдан и Ђурђевдан.

-Топаловићи-2, предак је дошао из Бранчића-округ руднички, призетио се у Јоксимовиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.

-Благојевићи, предак се доселио из Бољковца-округ руднички, призетио се у Јоксимовиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.

-Михаиловићи, предак је из Паштрића, славе Никољдан., доводац.

-Андрићи, предак је из Паштрића, славе Никољдан, доводац.

-Костићи, предак је из Паштрића, славе Никољдан, доводац.

-Маринковићи су из Кадине Луке, предак се призетио у Шевиће, славе Св. Јована Милостивог и Аранђеловдан.

-Васићи су из Кадине Луке, доселили се после деобе имања, славе Јована Милостивог.

-Миросавићи су из Цветановаца, предак се призетио у Шевиће, славе Симеундан и Аранђеловдан.

-Арсенијевићи су дошли из Славковице од породице Ивковића, доселили се после деобе имања, славе Ђурђиц.

-Ђорђевићи су из рудничког Бранетића, доселили се после деоба имања, славе Ђурђиц.

-Лазаревићи су из Мораваца, доселили се на своје имање, славе Никољдан.

-Веселиновићи су из Бранетића-округ руднички, доселили се на своје имање после деобе, славе Марковдан.

-Лучићи су из Полома, доселили се после деоба, славе Алимпијевдан.

-Арсенијевићи су из Лозња, предак се доселио као слуга и призетио у Шевиће, славе Никољдан.

-Ивовићи, предак је уљез у Человиће, доселио се из Бранетића рудничког, славе Аранђеловдан и Ђурђиц.

-Ђурђевићи, предак је уљез у Человиће, доселио се из Славковице, славе Ђурђиц.

-Маринковић, предак уљез у Человиће, доселио се из Коштунића, славе Ђурђиц.

-Срећковићи, предак се доселио као мајстор од Јаловика-округ ужички, славе Лазаревдан и Ђурђиц.

-Лазићи, предак се доселио из Живковића у Полимљу, славе Стевањдан.

-Апостоловићи, предак се доселио из Митровице у Старој Србији као слуга, славе Аранђеловдан.

-Чутуковићи, предак је однекуда из Старе Србије, призетио се у Шевиће, славе Никољдан и Аранђеловдан.

-Јовановићи, предак се доселио из Бргула у Тамнави као ковач, славе Никољдан.

У селу је 71 кућа од 33 породице.

 

Занимање становништва.

Јајчићани ее занимју свима привредним гранама, којим и остали сељаци ове области. Њихово богато земљиште даје не само њима него и свима суседним сељанима из брдских крајева богате плодове, те су ретко када изложени куповини људске и сточне хране и пића. Нигде се не селе нити знају каквога заната, те и они, који се доселе међу њих као занатлије, брзо се губе и изумиру, те их замењују све новије и новије породице, које, ако се животне прилике не измене, чека иста судбина.

Појединости о селу.

Јајчић је саставни део Бабајићске општине у Срез колубарском. Судница је у Бабајићу, црква и школа у Цветановцима. Гробље је у средини села и заједничко.

Преслављају Спасовдан.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Dejan

    Da li mogu da pitam zasto niste naveli porodicu Čolić iz sela Jajčić koja zivi u delu koji se zove joševa