Порекло презимена, село Пољанице (Љиг) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села општине Љиг, Пољанице. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“ Порекло становништва села општине Љиг, Пољанице. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“ Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Пољанице (Љиг)

Порекло презимена, село Пољанице (Љиг)

Порекло становништва села општине Љиг, Пољанице. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Испод Шутаца, опет у долини Качера, лежи село Пољанице. И овде се од помињаног развођа између Љига и Качера спуштају у долину Качера две косе са благим нагибом. Ове косе раздвојене су потоком Врбовцем, а од шутачке косе одваја их поток Врањевац. На овим се косама уздижу као таласи омања узвишења: Парлог, Врбовац, Пољана и друга мања, те земљиште има изглед таласасте равни. Сеоске су куће на странама ових коса. Не левој страни Качера је планина Лисина, чије се стране стрмо спуштају у долину ове реке, те јако стешњују са те стране.

Извори.

Најглавнији су извори у овом селу: извор потока Врбовца, Маринац, Липовица, Бубан, Сига и још повише безимених, око којих су прикупљене сеоске куће.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање и попашу је између кућа у селу, као окућница, затим поред Качера и на странама и заравањцима поменутих узвишења. Земља је боље родности но она у Шутцима, и долази у најплодније земље поред Качера. Једној породици за осредњи живот довољно је и 4 хектара зиратне земље. Највеће су њиве на Липовици, у планини Лисини, која је некад било под шумом, а сада је цела искрчена.

Заједничка сеоска шума је Лисина, где је највише буковине. Служи као заједничка сеоска испаша. Од средине села је далеко 20 минута хода. По селу има доста растурених приватних забрана.

Тип села.

Село је разбијеног, прелазног типа између старовлашког и шумадијског. Због мањега пространства а веће једноликости земљишта село се дели на два засеока. Поједини крајеви носе географска имена, као: Дебељак, Трлине, Крњевац и др.

До пре 60 година село је било на сеоском атару, одакле је премештено у брдо, на садашње место.

Свега у Пољаницама има 91 кућа.

Име селу.

Географско име села дошло је од природе земљишта на коме је. У народу, пак, нема о томе никаквих тумачења.

Старине у селу.

У атару овог села има једно маџарско гробље на коме је било до скоро великог камења. Недалеко од тог гробља има место Црквине, где је, по причању, био манастир Медошевац, тако назван по месту на коме је био. А кад су на томе месту од некаквих година почели много рађати виногради, онда се оно назове Доброшевац, како се и данас зове.

 

Порекло становништва.

Све становништво овога села чине старији досељеници, највише из ужичког округа.

-Сретеновићи (Радовановићи, Ђорђевићи, Мирковићи, Ђуровићи, Јанковићи, Андрићи, Живковићи), који су одавно досељени из Срема, славе Митровдан.

-Минићи (Ерићи, Миловановићи, Милојевићи), досељени су пре неких 150 година из ужичког округа, славе Ђурђевдан.

-Трањићи (Стевановићи, Павловићи, Миловановићи), досељени пре 130-150 година из ужичког округа, славе Ђурђевдан.

-Кулизићи (Илићи, Петровићи) досељени одавно из ужичког округа, славе Мратиндан.

-Сокићи (Миловановићи, Пауновићи), такође су се доселили одавно из ужичког округа, славе Стевањдан.

-Марковићи (Сокићи), из старине једна фамилија, славен Стевањдан.

-Бобићи (Стевановићи, Живковићи, Петровићи, Савићи, Милутиновићи) су досељени из Старог Влаха, али ће, по свој прилици, бити пре од Сјенице, славе Аранђеловдан.

 

Сеоска је слава прва недеља по Петровдану.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top