Порекло презимена, село Тодорин До (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тодорин До, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 20 Порекло становништва села Тодорин До, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 20 Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Тодорин До (Мионица)

Порекло презимена, село Тодорин До (Мионица)

Порекло становништва села Тодорин До, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Тодорин До је на источној страни Дучића у долини потока Кленовица. Средина села је улегла, а крајеви се уздигли. Средина личи на до или вртачу, па отуда и име селу. Иако је на први поглед земљиште неравно, поједини терцијерни брегови нису стрменитих нагиба и селу не дају нераван изглед. На северној страни брда су: Умка и Клен, а на јужној: Дрен, Липак до Кацапе и Бошњановића.

Извора у селу има доста, али има и бунара, и народ се служи и једном и другом водом. Главнији извори су по имену породица и око кућа. До Кацапе је извор Дрен, по чему је названо и брдо изнад њега, а до Дучића Краставац, по чему је и цео потес тако назван. Кроз До са Краставца од неколико извора силази непресушни поток Кленовац, који иде на исток и у Бошњановићу пада у Кацапу. Испод Умке са северне стране силази поток Точковица и утиче у врачевачки Грабовац.

Земље и шуме.

Тодоринске су земље црна смолница родна и добра за ливаду, ораницу и пашњаке. По целом селу су истоветне земље, нигде нема ни једне стопе за одбацивање и могу се употребити за све врсте усева. Потес до Дучића зове се Краставац, а по Кленовцу до Бошњановића зову се именом потока.

Шума је до Кацапа, има је доста, од лиснатог је дрвета, има је по целом селу растурене. Никаквих заједница нема.

Тип села.

Тодорин До је село разбијеног типа. Сеоске су куће по бреговима и странама њиховим и потоком Кленовцем распоређене у две мале: Старовлашку и Пјешивачку, од који је прва на левој обали потока, а друга на десној. Куће су по малама растурене на растојању од 30 до 150 метара, докле су мале спојене.

У Старовлашкој мали су: Ђорђевићи, Петровићи, Јанићи, Радосављевићи, Вићенитијевићи и Матићи.

У Пјешивачкој мали су: Ранковићи, Пантелићи, Радосављевићи, Петровићи, Миливојевићи, Лучићи, Ђурићи, Николићи и Нешковићи.

У селу нема задруга док их је раније било.

Подаци о селу.

Тодорин До је према харачким тефтерима из 1818. године имао 11 домова, 15 породица и 33 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 22 дома и 192 становника.

-1874. године – 22 дома и 167 становника.

-1884. године – 32 дома и 210 становника.

-1890. године – 31 дом и 180 становника.

-1895. године – 32 дома и 249 становника.

-1900. године – 36 домова и 267 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 2,63 а процентни 1,50%.

Име селу.

Име селу је дошло од некакве Тодоре, која је са својим синовима живела некад у овом селу, па се од турске обести иселила у Срем, у непознато место. Тодорина кућа била је у оном крају села, где су данас куће Ђорђевића.

Имена сеоских мала су по имену места, одакле су њихови главни представници доселили.

 

Порекло становништва и оснивање села.

После Тодоре, која се из села одселила отприлике пред крај 16. или на почетку 17. столећа због турске обести, подуже времена остало је село празно и тек пред крај 17. века доселиле се убрзо једна за другом две породице из Пјешиваца у Црној Гори, а друга из села Кутлеши у Старом Влаху и населиле се на крчевинама баба-Тодориних синова.

-Ранковићи, Пантелићи, Радосављевићи, Митровићи и Миливојевићи су потомци првог досељеника које и данас зову Пјешивци, њих је 11 кућа и славе Јовањдан.

-Ђорђевићи, Петровићи, Јанићи, Радосављевићи, Вићентијевићи и Матићи су потомци другог насељеника Тодориног Дола, зову их Старовласи а мала носи име Старовлашка Мала, њих је 15 кућа и славе Никољдан.

-Лучићи и Ђурићи су се населили пред Кочину Крајину из Дробњака у Црној Гори у Пјешивце, има их 5 кућа и славе Ђурђевдан.

-Николићи су се населили у Пјешивцима из суседног села Команица после 1840. године, где им је деда дошао жени на имање, славе Митровдан.

-Нешковићи, досељени после Николића из суседног Дучића од истоимене породице, дошли на своје имање, населили су се на искрају села, славе Лазаревдан.

У Тодорином Долу је 36 кућа од 5 породица.

 

Занимање становништва.

Тодоринци се занимају свима привредним радовима, којим и суседни сељаци ове области. Земље су богате и дају богат плод, те остаје доста и за продају. Стока и воће гаје се у знатној мери. Занате не уче, али има их који се одају трговини, коју воде и изван села и у већој размери. Никуда се не селе.

Појединости о селу.

Тодорин До је саставни део Доњо-топличке општине у Срезу колубарском. Судница је у Доњој Топлици, школа и црква у Боговађи. Гробље је заједничко за цело село и на Умци. Село преславља Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

  • Milan

    Na prvi pogled; Naslov me oduševio, ali ne i ceo tekst u potpunosti. Zanimaju i se za poreklo familije Luči, poreklom od drobnjaka, došao sam do drugih saznanja. Selo je naseljeno tek 1816 god. Prvi su stigli dva brata Lučića, i naselili se pored potoka Klenovac. Marjanov deda Todor. Marjanov sin Svetozar, Svetozarovovi Vladan i Milijan, Vladanov sin Milašin, Milijanov sin Radovan. To bi bila najkraća geneza. Doseli li su se sa Durmitora iz mesta Todorov Do, nakon bekstva od odmazde turaka zbog ubistva poturice Smail Age Čengića. Po pređašnjem mestu, TJ odakle su došli, po tome dadoše ime selu. Jedan od braće je otišao u Bikovac, sa kime se okumiše da ne bi došlo do degeneracije krvnog srodstva. Kumstva traju i danas. Doseli li su se posle velike kuge koja je uništila skoro celu šumadiju a posebno kolubarski, Moravsko Čačanski kraj i Užički iz Stare Hercegovine, Knjaz Miloš je uselio 800 zadruga. Inače Todorin Do je bio Krčevina. Tako da je krčenjem šuma i šikara stvoreno obradivo zemljište. Mogao bih na ovu temu napisati knjigu u malom bez po muke. U tekstu se brkaju i neki pojmovi UMKA. Rankovići. i još prilično toga. U Patrijaršiji postoji obimna literatura, a u turskoj istoriji, tj katastarsko haračkim knjigama još i više piše. Turska je u ono vreme bila ozbiljno uređena država, tako da je svaki pedalj ozbiljno evidentiran. Toliko od ja, koji znam po nešto.

    Одговори
  • marko markovic

    Gde su Markovici koji slave isto kao i Neskovici Lazarevdan i koji su rod pre sedam kolena? Ima jedna kuca Markovic !!!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top