Порекло становништва села Моравци, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Село Моравци лежи у углу Љига и Качера, на десној страни обе реке. На атару овога села завршава се помињано развође ових река. Од Округлог Поља на северо-запад спушта се у долину Љига стрма коса Брестова. Ова је коса самом природом свог положаја јаче издвојена од села Моравци, а од Липља је одвојена дубодолином Брестовог Потока. На странама ове косе је један део сеоског насеља, а остали, много већи, део лежи растурен на северним и северо-западним странама брегова Орнице и Црквеног Забрана и њиховим косама које се на ту страну спуштају у доста пространу и потпуно равну љишку долину. Даље се налазе насеља на странама Моравичког Камаља, које се стрмо спушта на северо-запад у долину Љига, а на југи-исток у долину Качера. Река Љиг често плави сеоски атар.
Извори у селу.
Најважнији си извори: Тутменац (у Црквеном Забрану), Чворовац, Ђурића Поток, Казанџијница, Брестово, Липовица и још неки мањи, око којих су прикупљене сеоске куће. у Селу има 8 бунара-ђермова. Све воде у овом селу садрже више соли.
Земље и шуме.
Зиратна земља је мањим делом у селу, између кућа, а већим поред Љига, на потесу, који је од средине села далеко 20 минута.
Највеће су њиве на Камаљу, где се поглавито сеје овас.
Једина је већа шума Црквени Забран, у коме је највише граничевине, затим, буковине, липовине и грабовине. Црквени Забран је својина моравичке цркве, пошто је некада припадао Старом Манастиру, на чијем је месту садашња црква. Ова црква има и својих њива поред реке Љига.
Тип села.
Село је разбијеног типа, који је, због разноврсније конфигурације замљишта, најприближнији старовлашком типу села. Дели се на два засеока: Брестову и Моравце, између којих је размак од пола сата хода.
У супадини Црквеног Забрана, у долини Љига, поред друма, има једно збијено мало насеље, где је усредсређен јавни живот где су: школа, црква, општинска судница, механа, три дућана, ковачница и неколико кућа.
У Брестови, поред српског, има и циганско насеље од 21 куће. Њихово насеље је збијеније од српског и као ушорено. Ово циганско насеље постоји овде од пре 35 година. Ови у Цигани старином из Влашке. Главно им је занимање прављење разног посуђа и справа од дрвета и гвожђа.
Свега у селу има 95 кућа, од којих је 64 у Моравцима а 31 у Брестови, од којих је 10 српских, а остало циганске.
Име селу.
У свом опису рудничког округа Јован Мишковић прича ово:
За Моравце казују да носе име некаквог „Морачана“, који су из Црне Горе још за турска земана доселили и ту малу цркву саградили, која је почетак садашњој цркви. Касније, пошто се намноже, некаквим злим удесом раселе се одатле на све стране, у околини, од којих неки дођу у оближње село Барзиловицу, Округ београдски, од које фамилије и сада потомака живих има, међу којима је и садашњи потпуковник пешадије г. Илија Марковић, крај цитата.
За ово предање ја нисам чуо, ваљда се већ заборавило.
Старине у селу.
У Моравцима је био истоимени манастир, у коме је живео Хаџи-Ђера и, неко време, Хаџи-Рувим. По причању старих људи, Хаџи-Ђера је заклан одмах испод манастира на обали Љига, када Турци „Моравцима, цркви допануше“. По причању, његов гроб је негде између садашње школе и цркве*.
*Г. Живану Живановићу причали су старији људи 1883. године како се Хаџи-Ђера купао по месечини у Љигу, и да га је том приликом убио некакав Србин из Мораваца. Показали су и кућу убице.
Од ћелија старог манастира направљена је данашња основна школа, а на месту старог манастира подигнута је данашња сеоска црква.
Порекло становништва.
За свих седам фамилија, колико их је у селу, прича се да су старинци.
У Моравцима су:
-Божићи, славе Аранђеловдан.
-Петровићи, славе Никољдан.
-Маријановићи, славе Никољдан.
-Симићи, славе Никољдан.
-Недељковићи, славе Никољдан.
-Васићи,
-Чупићи,
-Ранковићи и
-Лазовци, не каже се коју славу славе.
У Брестови су:
-Рупићи, славе Лучиндан.
-Јелићи, славе Ђурђевдан.
У Брестови је и поменуто циганско насеље.
Сеоска заветина је Други дан Духова.
ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
2. април 2019. у 00:19
Vladimir
Niste spomenuli starosedeoce a i velike domacine koji imaju najvecu zemlju u MorAvcima a to su porodice Radovinovic
25. јул 2020. у 16:42
Ješa
Dobar dan.
Na stranici sajta poreklo – https://www.poreklo.rs/2015/02/07/poreklo-prezimena-varos-gornji-milanovac/ –
upisana je porodica Ješić, koja slavi Vel. Gospojinu, i da se ona u varoš G. Milanovac, doselila
iz mesta Moravci, nadomak Ljiga…
Šta mi možete sve reći o izvesnoj porodici Ješić?…
Uzgred, znam da u mestu Rožanci (Barajevo, Beograd),
takođe živi porodica porodičnog imena Ješić, koja slavi Mitrovdan, i da se njihov predak doselio tu, od Slavkovice (Ljig)…
Da li i šta znate i o njima, ukoliko ima Ješića i u Slavkovici?…
20. октобар 2020. у 12:11
Boško Rupić
Da li neko zna nešto više o porodici Rupić koja se pominje u selu Moravci ? Prezime je retko, može se sresti u Hercegovini (pravoslavni koji slave Đurđevdan), u Šibeniku (rimokatolici) ali i u drugim krajevima Srbije i Hrvatske. S obzirom da nosim to prezime, zanima me nešto više o Rupićima iz sala Moravci.