Порекло презимена, село Моравци (Љиг) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Моравци, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, Порекло становништва села Моравци, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Моравци (Љиг)

Порекло презимена, село Моравци (Љиг)

Порекло становништва села Моравци, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Моравци лежи у углу Љига и Качера, на десној страни обе реке. На атару овога села завршава се помињано развође ових река. Од Округлог Поља на северо-запад спушта се у долину Љига стрма коса Брестова. Ова је коса самом природом свог положаја јаче издвојена од села Моравци, а од Липља је одвојена дубодолином Брестовог Потока. На странама ове косе је један део сеоског насеља, а остали, много већи, део лежи растурен на северним и северо-западним странама брегова Орнице и Црквеног Забрана и њиховим косама које се на ту страну спуштају у доста пространу и потпуно равну љишку долину. Даље се налазе насеља на странама Моравичког Камаља, које се стрмо спушта на северо-запад у долину Љига, а на југи-исток у долину Качера. Река Љиг често плави сеоски атар.

Извори у селу.

Најважнији си извори: Тутменац (у Црквеном Забрану), Чворовац, Ђурића Поток, Казанџијница, Брестово, Липовица и још неки мањи, око којих су прикупљене сеоске куће. у Селу има 8 бунара-ђермова. Све воде у овом селу садрже више соли.

Земље и шуме.

Зиратна земља је мањим делом у селу, између кућа, а већим поред Љига, на потесу, који је од средине села далеко 20 минута.

Највеће су њиве на Камаљу, где се поглавито сеје овас.

Једина је већа шума Црквени Забран, у коме је највише граничевине, затим, буковине, липовине и грабовине. Црквени Забран је својина моравичке цркве, пошто је некада припадао Старом Манастиру, на чијем је месту садашња црква. Ова црква има и својих њива поред реке Љига.

Тип села.

Село је разбијеног типа, који је, због разноврсније конфигурације замљишта, најприближнији старовлашком типу села. Дели се на два засеока: Брестову и Моравце, између којих је размак од пола сата хода.

У супадини Црквеног Забрана, у долини Љига, поред друма, има једно збијено мало насеље, где је усредсређен јавни живот где су: школа, црква, општинска судница, механа, три дућана, ковачница и неколико кућа.

У Брестови, поред српског, има и циганско насеље од 21 куће. Њихово насеље је збијеније од српског и као ушорено. Ово циганско насеље постоји овде од пре 35 година. Ови у Цигани старином из Влашке. Главно им је занимање прављење разног посуђа и справа од дрвета и гвожђа.

Свега у селу има 95 кућа, од којих је 64 у Моравцима а 31 у Брестови, од којих је 10 српских, а остало циганске.

Име селу.

У свом опису рудничког округа Јован Мишковић прича ово:

За Моравце казују да носе име некаквог „Морачана“, који су из Црне Горе још за турска земана доселили и ту малу цркву саградили, која је почетак садашњој цркви. Касније, пошто се намноже, некаквим злим удесом раселе се одатле на све стране, у околини, од којих неки дођу у оближње село Барзиловицу, Округ београдски, од које фамилије и сада потомака живих има, међу којима је и садашњи потпуковник пешадије г. Илија Марковић, крај цитата.

За ово предање ја нисам чуо, ваљда се већ заборавило.

Старине у селу.

У Моравцима је био истоимени манастир, у коме је живео Хаџи-Ђера и, неко време, Хаџи-Рувим. По причању старих људи, Хаџи-Ђера је заклан одмах испод манастира на обали Љига, када Турци „Моравцима, цркви допануше“. По причању, његов гроб је негде између садашње школе и цркве*.

*Г. Живану Живановићу причали су старији људи 1883. године како се Хаџи-Ђера купао по месечини у Љигу, и да га је том приликом убио некакав Србин из Мораваца. Показали су и кућу убице.

Од ћелија старог манастира направљена је данашња основна школа, а на месту старог манастира подигнута је данашња сеоска црква.

 

Порекло становништва.

За свих седам фамилија, колико их је у селу, прича се да су старинци.

У Моравцима су:

-Божићи, славе Аранђеловдан.

-Петровићи, славе Никољдан.

-Маријановићи, славе Никољдан.

-Симићи, славе Никољдан.

-Недељковићи, славе Никољдан.

-Васићи,

-Чупићи,

-Ранковићи и

-Лазовци, не каже се коју славу славе.

У Брестови су:

-Рупићи, славе Лучиндан.

-Јелићи, славе Ђурђевдан.

У Брестови је и поменуто циганско насеље.

Сеоска заветина је Други дан Духова.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top