Порекло презимена, село Козељ (Љиг) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Козељ, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, Ј Порекло становништва села Козељ, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, Ј Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Козељ (Љиг)

Порекло презимена, село Козељ (Љиг)

Порекло становништва села Козељ, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

И ово село лежи у клисурастој долини Козељице. Земљиште му има јаку висинску разграну, те долази међу најврлетнија села у овој области. Десну страну козељске долине чине два дугачка брда: Ковиљача и Врлаја, којима се завршава развође између Качера и Козељице. Врлаја се на северну страну спушта стрмо у долину Качера, која је овде широка и равна. А леву страну долине чини наставак развођа између Козељице и Брезовице. У њему су овде узвишења: Велико Брдо, Липет и Обешењак. Поред тога, опет са леве стране Козељице пружа се Козељска Планина, која дубодолинама неколико потока, што се са поменутог развођа стачу у Козељицу, простругана на неколиким местима и подељена на некакве делове, углавном на: Котрљ и Латовац.

Сеоске су куће на странама поменутих брда и њихових коса и на супадини Козељске Планине, мало изнад долине Козељице, на заравњеним местма поред дубодолина оних потока што пресецају ову планину.

Извори.

Најглавнији извори су: извор потока Тисовице, Српског Потока, Нанастирског Потока, потока Драгомирца, Дубоког Потока, даље; Мркине, Точак, Секулића Чесма, Јесеновита Чесма, Змијаница, Водица, Матина Вода, извор у Гувништима, чесма под Липетом, Млакинац и други мањи, око којих су прикупљене сеоске куће.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање мањим је делом растурена по селу, између кућа, а већим је у углу између Козељице и Качера. То је издвојени сеоски атар, удаљен од села пола часа. Земља је добре родности, нарочито она на сеоском атару. Највеће су њиве на: Врлаји, Ковиљачи и Завлаци, до Трудељског Виса. На њима се највише сеје овас, а могу и остала стрмна жита да успевају.

Шума у Козељској Планини подељена је. А заједничке су сеоске шуме око села: Дреновик, Дубоки, Завлака, Драгомирац, Гувништа и Клађа. Ове шуме служе и за сеоске испаше. Удаљене су од средине села пола часа. У њима има највише букове а мање је грмове горе.

Тип села.

Село је разбијеног, правог старовлашког зипа. У њему се разликују три засеока: Козељ, у средини села, Блажићи и Доброшевац, на крајевима села. Сеоске су куће веома раштркане, а због многе шуме и јако поентираног земљишта веома су скривене, тако да се и са највећег узвишења у селу могу само по неколико видети.

Свега у селу има 92 куће, од којих су у Козељу 60, у Доброшевцу 22 и у Блажићима 10 кућа.

Име селу.

У народу нема никаквих тумачења о постанку ссадашњег имена села.

Старине у селу.

Прича се да су у долини Манастирског Потока биле развалине неког старог манастира. Данас се тамо ништа не познаје. Других старина у селу нема.

 

Порекло становништва.

Од 25 фамилија, колико их у овом селу има, само се за две зна да су досељене и то једна из Старог Влаха, а друга из Тетова. Још имају две фамилије постале од уљеза, који су ту дошли из оближњих села. А све су остало старинци и, без малог изузетка, славе Никољдан.

У Козељу су:

Петровићи (Секулићи, Филиповићи, Шукићи, Ћустићи Павловићи), који су одавно досељени из Старог Влаха, славе Јовањдан. Зову их Старовласима.

-Мацановићи, славе Ђурђевдан.

-Антонијевићи, славе Томиндан.

-Радишићи, славе Аранђеловдан.

-Ристивојевићи, славе Никољдан.

-Ђурђевићи, славе Никољдан.

-Хаџићи, славе Никољдан.

-Кнежевићи, славе Никољдан.

-Миловановићи, славе Никољдан.

-Башкаловићи (Стојановићи), славе Мратиндан.

-Миловановићи, предак дошао пре 50 година из Угриноваца као уљез у кућу неке овдашње фамилије.

У Доброшевцу су:

Томићи, славе Никољдан.

-Јовановићи 1, славе Никољдан.

-Јовановићи 2, славе Митровдан.

-Радовановићи, славе Никољдан.

-Милошевићи, славе Никољдан.

-Гордићи, славе Никољдан.

-Марковићи, старије пезиме Мамутовићи, славе Никољдан.

-Андрићи, који су дошли из Тетова у Старој Србији пре 45 година, славе Лучиндан.

-Матићи, ову је породицу засновао један уљез из Трудеља пре 15 година, дошавши у кућу некога од Јовановића.

У Блажићима су:

-Блажићи, славе Ђурђевдан.

-Гавриловићи, славе Никољдан.

Сеоска заветина је Бела Субота по Тројицама.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (3)

  • Vesna Mijailovic

    Postovani, podaci o Kozelju nisu svi ispravni, a kao najvaznije, nedostaje prezime familije Kojic, cija kuca se nalazi u samom srcu sela, pored nekadasnje zadruge i prodavnice. Kucu su podigli Dragoljub i Ljubinka Kojic. Odgajili su cetvoro dece: Branko, Nadezda, Danica i Milunika. Dragoljub Kojic je jedan od srbskih ratnika koji je peske presao Albaniju i zaista je sramota da mu se cak ni ovde ne pomene ime, kao da nikada nije ni postojao. Moj deda Dragoljub i baba Ljubinka su sahranjeni na Kozeljskom groblju iznad reke. U njihovoj kuci koja je renovirana sada zivi samo moj ujak Branko Kojic. Milunika je preminula, Nadezda je udata u Starcevu kod Panceva, a moja majka Danica zivi sa mnom u Beogradu. Hvala na paznji nadam se da ce neko ispraviti gresku na koju sam Vam ukazala. Pozdrav! Vesna Mijailovic

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Подаци су објављени 1905. године, што значи да су сакупљени раније. Неки подаци су прикупљени од стране локалних државних службеника и учитеља. Ако се ваш предак доселио након што су подаци о становништву сакупљени онда није ни могуће да се у њој помене, а поготово да се прича о Првом св. рату који ће се тек десити.

      Одговори
  • Зоран Миљанић

    Александре подаци подаци су стварно непотпуни,упореди их са онима за село Барошевац и фамилију Миљанић и Марковић, и биће ти јасно о чему говорим.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top