Порекло презимена, село Бранчић (Љиг)

8. мај 2013.

коментара: 6

Порекло становништва села Бранчић, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракића „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи у углу између Љига и Качера, углавном са леве стране Качера, напоредо са Моравцима. У сеоски атар спада и један узани појас земље на десној страни Качера, где је известан број сеоских кућа. Од развођа између Качера и Брезовице, поименце од Дићке Главице, Мајдана и Бранчићске Главице спуштају се косе на северну страну у потпуно равну долину Љига. Много већи број кућа налази се на странама и косама ових узвишења, а мањи број је на таласастој равни са десне стране Качера.

Извори.

Најважнији извори су: Грозничавица, Водица, Алимпијевића Извор, Савића Студенац и други мањи, око којих су прикупљене сеоске куће. Имају и три бунара-ђерма.

Земље и шуме.

Зиратна земља је мањим делом по селу између кућа као окућнице, а много већим у сеоском потесу са обе стране Качера. Земља је на потесу веома плодна, ливаде се два пута годишње косе. Испаше, које су издељене, налазе се по поменутим узвишењима изнад и између кућа.

Шума је врло мало, које су приватне и растурене по селу.

Тип села.

Село је разбијеног типа, који чини прелаз од старовлашког у шумадијски. засеоци се не разликују, већ је једноставно. Поједини крајеви носе топографске називе, као: Јасенак, Јасик и Тутменац.

У селу има свега 80 кућа, од којих је 59 на левој, а 21-дна на десној страни Качера.

 

Порекло становништва.

Сем три фамилије скоро досељене из Славковице и једне досељене из Бијелог Поља (новопозарски Санџак), све остале фамилије у селу су старинци и све славе Ђурђевдан.

Старинци су:

Маринковићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Николићи, Адамовићи, Илићи, Радојчићи, Павловићи, Алимпијевићи, Иванковићи, Милутиновићи, Јаћимовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Нинковићи, Чарапићи, Лазићи, Радаковићи, Живковићи, Јеремићи, Јеленићи и Миливојчевићи.

Досељеници су:

-Савићи, који су пре 60 година дошли из Бијелог Поља (ново-пазарски Санџак), славе Мратиндан.

-Арсенијевићи, досељени пре 25 година из Славковице, славе Ђурђевдан.

-Спасојевићи, досељени из Славковице пре 20 година, славе Никољдан.

-Дујићи су такође из Славковице, досељени пре 20 године, славе Никољдан.

Сеоска заветина (преслава) је недеља (Млада Недеља) пред Спасовдан.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (6)

Leave a Reply to djordje markovic

6 коментара

  1. djordje markovic

    Postovanje!

    Morao sam da ulozim primedbu, jer mog pradede nema medju porodicama, imao je i potomstvo medju kojem je i moj pokojni deda. Pradeda se zvao Krsta Markovic, imao je sinove Slavka (koji je ziveo u Ljigu, drzao “Kluz”, Dragisu (koji je ziveo u Lazarevcu, drzao “Varteks”, Boska (mog dedu, radio kao sef racunovodstva u zadruzi u Ljigu), Miroslava (zivi u Beogradu), i kcerku Milenu, zivela u Brancicu, bila udata za pokojnog Zarka Arsenijevica. Ovo vam govorim kao direktni potomak. Jos uvek posedujemo imanje u Brancicu, koje se vodi na Markovice…

    Srdacan pozdrav,
    Djordje Markovic

  2. Nikola

    Ovo sto ste napisali,pola nije tacno,80kuca,omasili ste bar za 40.

  3. Зоран

    Презиме је АлЕмпијевић, а не АлИмпијевић.
    Поздрав

    • Бранко Тодоровић

      Није искључено да је у време настанка књиге (1905) одакле је текст преузет, презиме још увек било у исправнијем облику Алимпијевић, а да је касније као званична верзија претекла Алемпијевић. У сваком случају, требало би погледати црквене матице, и видети шта у њима пише у то време (крај 19. и почетак 20. века).

  4. Томислав Живковић

    Припремам изградњу Цркве светог великомученика Георгија у Бранчићу, у Живковића крају. Даће Бог да у 2019.години буде освећење темеља.
    Инвеститор је СПЦ Црквена општина Моравци. Ктитор Томислав Живковић, новинар из Бранчића, уз учешће верујућег народа.