Порекло становништва села Бранчић, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракића „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Ово село лежи у углу између Љига и Качера, углавном са леве стране Качера, напоредо са Моравцима. У сеоски атар спада и један узани појас земље на десној страни Качера, где је известан број сеоских кућа. Од развођа између Качера и Брезовице, поименце од Дићке Главице, Мајдана и Бранчићске Главице спуштају се косе на северну страну у потпуно равну долину Љига. Много већи број кућа налази се на странама и косама ових узвишења, а мањи број је на таласастој равни са десне стране Качера.
Извори.
Најважнији извори су: Грозничавица, Водица, Алимпијевића Извор, Савића Студенац и други мањи, око којих су прикупљене сеоске куће. Имају и три бунара-ђерма.
Земље и шуме.
Зиратна земља је мањим делом по селу између кућа као окућнице, а много већим у сеоском потесу са обе стране Качера. Земља је на потесу веома плодна, ливаде се два пута годишње косе. Испаше, које су издељене, налазе се по поменутим узвишењима изнад и између кућа.
Шума је врло мало, које су приватне и растурене по селу.
Тип села.
Село је разбијеног типа, који чини прелаз од старовлашког у шумадијски. засеоци се не разликују, већ је једноставно. Поједини крајеви носе топографске називе, као: Јасенак, Јасик и Тутменац.
У селу има свега 80 кућа, од којих је 59 на левој, а 21-дна на десној страни Качера.
Порекло становништва.
Сем три фамилије скоро досељене из Славковице и једне досељене из Бијелог Поља (новопозарски Санџак), све остале фамилије у селу су старинци и све славе Ђурђевдан.
Старинци су:
Маринковићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Николићи, Адамовићи, Илићи, Радојчићи, Павловићи, Алимпијевићи, Иванковићи, Милутиновићи, Јаћимовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Нинковићи, Чарапићи, Лазићи, Радаковићи, Живковићи, Јеремићи, Јеленићи и Миливојчевићи.
Досељеници су:
-Савићи, који су пре 60 година дошли из Бијелог Поља (ново-пазарски Санџак), славе Мратиндан.
-Арсенијевићи, досељени пре 25 година из Славковице, славе Ђурђевдан.
-Спасојевићи, досељени из Славковице пре 20 година, славе Никољдан.
-Дујићи су такође из Славковице, досељени пре 20 године, славе Никољдан.
Сеоска заветина (преслава) је недеља (Млада Недеља) пред Спасовдан.
ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
10. јун 2014. у 11:24
djordje markovic
Postovanje!
Morao sam da ulozim primedbu, jer mog pradede nema medju porodicama, imao je i potomstvo medju kojem je i moj pokojni deda. Pradeda se zvao Krsta Markovic, imao je sinove Slavka (koji je ziveo u Ljigu, drzao “Kluz”, Dragisu (koji je ziveo u Lazarevcu, drzao “Varteks”, Boska (mog dedu, radio kao sef racunovodstva u zadruzi u Ljigu), Miroslava (zivi u Beogradu), i kcerku Milenu, zivela u Brancicu, bila udata za pokojnog Zarka Arsenijevica. Ovo vam govorim kao direktni potomak. Jos uvek posedujemo imanje u Brancicu, koje se vodi na Markovice…
Srdacan pozdrav,
Djordje Markovic
31. јул 2018. у 10:35
Nikola
Ovo sto ste napisali,pola nije tacno,80kuca,omasili ste bar za 40.
20. фебруар 2023. у 16:30
Sonja
Nisu napisali ništa za Antonijeviće,moj otac je rodjen u Brančiću .Našla sam pisanje da su Antonijevići došli iz Crne Gore
6. новембар 2018. у 12:33
Зоран
Презиме је АлЕмпијевић, а не АлИмпијевић.
Поздрав
6. новембар 2018. у 12:57
Бранко Тодоровић
Није искључено да је у време настанка књиге (1905) одакле је текст преузет, презиме још увек било у исправнијем облику Алимпијевић, а да је касније као званична верзија претекла Алемпијевић. У сваком случају, требало би погледати црквене матице, и видети шта у њима пише у то време (крај 19. и почетак 20. века).
3. јул 2019. у 22:46
Томислав Живковић
Припремам изградњу Цркве светог великомученика Георгија у Бранчићу, у Живковића крају. Даће Бог да у 2019.години буде освећење темеља.
Инвеститор је СПЦ Црквена општина Моравци. Ктитор Томислав Живковић, новинар из Бранчића, уз учешће верујућег народа.