Порекло презимена, село Бранчић (Љиг) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бранчић, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракића „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“ Порекло становништва села Бранчић, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракића „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“ Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бранчић (Љиг)

Порекло презимена, село Бранчић (Љиг)

Порекло становништва села Бранчић, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракића „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи у углу између Љига и Качера, углавном са леве стране Качера, напоредо са Моравцима. У сеоски атар спада и један узани појас земље на десној страни Качера, где је известан број сеоских кућа. Од развођа између Качера и Брезовице, поименце од Дићке Главице, Мајдана и Бранчићске Главице спуштају се косе на северну страну у потпуно равну долину Љига. Много већи број кућа налази се на странама и косама ових узвишења, а мањи број је на таласастој равни са десне стране Качера.

Извори.

Најважнији извори су: Грозничавица, Водица, Алимпијевића Извор, Савића Студенац и други мањи, око којих су прикупљене сеоске куће. Имају и три бунара-ђерма.

Земље и шуме.

Зиратна земља је мањим делом по селу између кућа као окућнице, а много већим у сеоском потесу са обе стране Качера. Земља је на потесу веома плодна, ливаде се два пута годишње косе. Испаше, које су издељене, налазе се по поменутим узвишењима изнад и између кућа.

Шума је врло мало, које су приватне и растурене по селу.

Тип села.

Село је разбијеног типа, који чини прелаз од старовлашког у шумадијски. засеоци се не разликују, већ је једноставно. Поједини крајеви носе топографске називе, као: Јасенак, Јасик и Тутменац.

У селу има свега 80 кућа, од којих је 59 на левој, а 21-дна на десној страни Качера.

 

Порекло становништва.

Сем три фамилије скоро досељене из Славковице и једне досељене из Бијелог Поља (новопозарски Санџак), све остале фамилије у селу су старинци и све славе Ђурђевдан.

Старинци су:

Маринковићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Николићи, Адамовићи, Илићи, Радојчићи, Павловићи, Алимпијевићи, Иванковићи, Милутиновићи, Јаћимовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Нинковићи, Чарапићи, Лазићи, Радаковићи, Живковићи, Јеремићи, Јеленићи и Миливојчевићи.

Досељеници су:

-Савићи, који су пре 60 година дошли из Бијелог Поља (ново-пазарски Санџак), славе Мратиндан.

-Арсенијевићи, досељени пре 25 година из Славковице, славе Ђурђевдан.

-Спасојевићи, досељени из Славковице пре 20 година, славе Никољдан.

-Дујићи су такође из Славковице, досељени пре 20 године, славе Никољдан.

Сеоска заветина (преслава) је недеља (Млада Недеља) пред Спасовдан.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • djordje markovic

    Postovanje!

    Morao sam da ulozim primedbu, jer mog pradede nema medju porodicama, imao je i potomstvo medju kojem je i moj pokojni deda. Pradeda se zvao Krsta Markovic, imao je sinove Slavka (koji je ziveo u Ljigu, drzao „Kluz“, Dragisu (koji je ziveo u Lazarevcu, drzao „Varteks“, Boska (mog dedu, radio kao sef racunovodstva u zadruzi u Ljigu), Miroslava (zivi u Beogradu), i kcerku Milenu, zivela u Brancicu, bila udata za pokojnog Zarka Arsenijevica. Ovo vam govorim kao direktni potomak. Jos uvek posedujemo imanje u Brancicu, koje se vodi na Markovice…

    Srdacan pozdrav,
    Djordje Markovic

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top