Порекло презимена, село Ракари (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ракари, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиц Порекло становништва села Ракари, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиц Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ракари (Мионица)

Порекло презимена, село Ракари (Мионица)

Порекло становништва села Ракари, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ракари су на обема обалама реке Топлице. Сеоске су куће по плећима и падинама брегова, који се дижу над Топлицом са једне и друге стране. Земљиште изнад Топлице је неравно, брегови нису високи, али се стрмо спуштају реци са десне стране, докле врло благо са леве. На десној страни су Орловац и Липовица, а на левој Плискавице.

Извора је доста, али готово свака кућа има своје бунаре. Извори су већином испод брда пред река па се слабо употребљавају за пиће. Главнији извори су: Кулиновац испод Орловца, јак и не пресушује и од њега под истим именом отиче поток у Топлицу, Радојичића Бунар, Чарапића Вода и др.

Земље и шуме.

Ракарске земље су наносне топличке земље или црне смолне земље по бреговима; родне су и имају добрих ливада око Топлице. Мало посније и сувље су по Орловцу до Велишеваца и Гуњице, због тога што су на секундарном терену.

Шуме је врло мало, ограничена на поједице забране по Орловцу и Липовици, што није довољно ни да подмири све домаће потребе, већ се купује са стране из других села. Никоквих заједница нема.

Тип села.

Ракари су село разбијеног типа. Сеоске су куће према положају села груписане у три џемата. Први је џемат на Орловцу, други на Липовици а трећи на Плискавицама. Први се крај зове Лугоњићи, други Чарапићи а трећи Ракари.

У Лугоњићима су: Лугоњићи.

У Чарапићима су: Стевићи, Цвијовићи, Чарапићи (Павловићи), Стевановићи (Ђорђевићи), Спасоњићи, Радојичићи, Петровићи, Максићи, Срећковићи, Матићи, Гајовићи, Јанковићи, и Николићи.

У Ракарима (на Плискавици) су: Марковићи, Ракарчевићи, Обрадовићи, Стојановићи, Живковићи, Вујићи (Ускоковићи), Цветковићи, Николићи (Мачури) и Миловановићи.

Осим ових има и неколико кућа ракарских и у Горњој Топлици; Парћинци, Драгутиновићи, Марковићи и Павловићи.

У Ракарима су свега две повеће задруге Чарапића, иначе је у целом селу највећа иноконштина.

Подаци о селу.

Ракари су 1818. године према харачким тефтерима имали 27 домова са 36 породица и 79 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 41 дом и 285 становника.

-1874. године – 41 дом и 263 становника.

-1884. године – 51 дом и 299 становника.

-1890. године – 56 домова и 355 становника.

-1895. године – 82 дома и 357 становника.

-1900. године – 60 домова и 373 становника.

Годишњи прираштај становништва је 2,75 а процентни 0,90%.

Име селу.

Име селу, као и име џемату, непознато је. Али се прича да је име овом џемату дошло од презимена породице, која се некада звала Ракарци. Друга два џематска имена су од имена виђенијих породица у селу.

Име овог села записано је и у списку палешких села из 1737 године, Rackary, сасвим онако како се и данас изговара.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Ракарчевићи (Ракарци), Благојевићи, Обрадовићи, Радојичићи и Максићи: Прва породица у Ракарима, за коју се држи да је у селу од Косова и да се не зна откуда се доселила јесу Ракарчевићи (Ракарци), који су познати у селу само под овим презименом, мада свака породица има и други презиме. Прва куће Ракарске биле су на Плискавици до Топлице, где су отприлике данас куће Благојевића и Обрадовића из ове исте породице. Кад се ова породица размножила, онда је после деобе изашла и прва се населила у Липовици, па и тамо има својих представника. Овој породици сродни су на Липовици Радојичићи и Максићи, сви славе Ђурђиц.

Чарапићи, Ђорђевићи, Павловићи и Спасоњићи: Најстарија породица досељена у ово село су Чарапићи, из Језера у Дробњацима и одмах поред Радојичића насељена на Липовици. Чарапићи су се доселили са неколико породица, од који су две отишле даље одавде и сишле Београду, те се населиле у Белом Потоку (фамилија Васе Чарапића, оп. Милодан) и Рипњу, Округу београдском, а једна после отишла у Гвозденовић у Тамнаву. Чарапићи су данас општи назив џемата, докле су остале породице измењале презимена, а одсељене задржале су га, па ма где се налазили. Чарапићи су досељени у село пред крај 17. столећа и зову се још како је горе неведено, славе Ђурђевдан.

-Марковићи су се доселили уз Кочину Крајину из Колашина у Црној Гори, славе Ђурђевдан.

-Лугоња (Лугоњићи) се доселио као слуга у Поповиће из Језера у Црној Гори, па су га после газде наместиле на Орловцу, направили му кућу и оженили га, славе Ђурђевдан.

-Стевићи и Петровићи су из Врбове у Полимљу, славе Лучиндан.

-Цвијовићи су из Сељана у Полимљу, славе Ђурђевдан.

Досељеници из новијег доба у време Првог и Другог устанка:

-Стојановићи, предак се доселио из Тврдића у округу ужичком, славе Јовањдан.

-Живковићи, чији се предак доселио из Брекова у Старом Влаху, преко границе садашње, славе Илиндан.

Новији досељеници, после 1840. године:

-Срећковићи, отац се призетио у Ракарце и доселио се из Каленића-округ ужички, подразумева се да славе Ђурђиц.

-Матићи, отац се доселио у Ракарце, а пореклом је из Дражиновића-округ ужички, славе Ђурђиц.

-Николићи су из Бријежђа и дошао жени на имање, слави Алимпијевдан.

-Гајовић је дошао жени у кућу из породице Уакараца, слави Ђурђиц, доселио се из Горњег Лајковца.

-Обрадовић је из Санковића, довела га мати и овде остао, па се призетио у Ракарце, слави Ђурђиц.

-Вујић је Ускоковић из Планинице, призетио се у кућу старог Ракарца, која је изумрла по мушкој линији, слави Никољдан и Ђурђиц.

-Параћинац се доселио из Жупањца-округ београдски као трговац и механџија, слави Никољдан.

-Николић-Мачур је сишао из Струганика на своје раније купљено имање, слави Никољдан.

-Јанковић је из Планинице, после деобе сишао на своје имање, слави велику Госпојину.

-Миловановић се доселио из Обарде у Полимљу уз Бабинску Разуру, слави Ђурђевдан.

-Драгутиновићи су из ужичког Каленића, доселили се као ковачи, славе Ђурђевдан.

-Павловић се доселио као учитељ из Ваљева, слави Никољдан.

-Марковић је из Славковице у околини и доселио се као механџија, слави Ђурђевдан.

-Цветковић се доселио као мајстор из Засеља-округ ужички, слави Никољдан.

У Ракарима је 58 кућа од 23 породице.

 

Занимање становништва.

Ракарци се занимају свима привредним радњама, којима и суседни сељаци ове области. Главна занимања су земљорадња, сточарство и воћарство. Сва топличка села гаје особиту стоку, па и ово. Воће у последње доба нагло се подиже. Ракарци не уче занате и нигде се не селе, осим ако који случајно не оде уз матер или жени на имање.

Појединости о селу.

Ракари су саставни део Горњо-топличке општине у Срезу колубарском. Судбница и школа је у Горњој Топлици а црква у Цветановцима. Гробље је раздељено на два краја. Преслава сеоска је Спасовдан.

Горња Топлица је друмско насеље и описана је код Берковца, а половина је у атару овог села.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top