Порекло становништва села Дићи, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Ово село лежи испод Бањана, опет у долини Брезовице, која се одавде почиње звати Драгобиљском Реком. Речна долина је овде доста стешњена и то са десне стране једним делом Ђуриног Брда и Дићском Главицом, а са леве једним делом брда Кошуте и Самом Буквом, која је део планине Лисине. На косама ових брда, која се стрмо спуштају у долину Драгобиљске Реке, налазе се растурене сеоске куће.
Извори.
Најглавнији извори су: извор Нинковића Потока, Нешића, Бркића, Савића и Ивковића Чесма.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање је већим делом између и изнад кућа по странама и косама поменутих узвишења, а мањим је делом у речној долини. Највеће су њиве на Самој Букви (Лисини), где се сеју стрмна жита. Земља је добре родности.
Лисина је ретко пошумљена буковом, ређе граничевом гором. Издељена је и све се више крчи.
Тип села.
Село је разбијеног, старовлашког типа. Како је мало, засеоци се не разликују.
Име селу.
Свега је у селу 52 куће. У народу се не прича ништа о постанку имена села.
Старине у селу.
У овом селу „на десној обали Брезовице, поред потока Нинковића, налази се развалина неке црквине и старо гробље са великим плочама. Неки веле да је ту био некад манастир Јовање, и да се у њему нашла нека старина у којој се спомиње река Брезовица, као што је ми зовемо, а не Угриновачка, Штавичка итд“.. пише Јован Марковић Уч. Др. број 34, страна 325 – у примедби.
Порекло становништва.
Све становништво овог села чине старинци.
Фамилије су:
-Ивковићи, Срећковићи, Веселићи, Савићи и Јовановићи, који славе Никољдан.
-Нинковићи, Алемпијевићи и Сајићи (Спасојевићи), славе Томиндан.
-Дмитровићи, Андријевићи и Нешићи, славе Ђурђиц.
-Симићи славе Ђурђевдан.
-Бркићи славе Аранђеловдан.
-Марковићи славе Лучиндан.
Сеоска је заветина Св. Јована Претече, 25. маја по старом календару.
ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)