Порекло презимена, село Дићи (Љиг) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дићи, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Порекло становништва села Дићи, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Дићи (Љиг)

Порекло презимена, село Дићи (Љиг)

Порекло становништва села Дићи, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи испод Бањана, опет у долини Брезовице, која се одавде почиње звати Драгобиљском Реком. Речна долина је овде доста стешњена и то са десне стране једним делом Ђуриног Брда и Дићском Главицом, а са леве једним делом брда Кошуте и Самом Буквом, која је део планине Лисине. На косама ових брда, која се стрмо спуштају у долину Драгобиљске Реке, налазе се растурене сеоске куће.

Извори.

Најглавнији извори су: извор Нинковића Потока, Нешића, Бркића, Савића и Ивковића Чесма.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је већим делом између и изнад кућа по странама и косама поменутих узвишења, а мањим је делом у речној долини. Највеће су њиве на Самој Букви (Лисини), где се сеју стрмна жита. Земља је добре родности.

Лисина је ретко пошумљена буковом, ређе граничевом гором. Издељена је и све се више крчи.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. Како је мало, засеоци се не разликују.

Име селу.

Свега је у селу 52 куће. У народу се не прича ништа о постанку имена села.

Старине у селу.

У овом селу „на десној обали Брезовице, поред потока Нинковића, налази се развалина неке црквине и старо гробље са великим плочама. Неки веле да је ту био некад манастир Јовање, и да се у њему нашла нека старина у којој се спомиње река Брезовица, као што је ми зовемо, а не Угриновачка, Штавичка итд“.. пише Јован Марковић Уч. Др. број 34, страна 325 – у примедби.

 

Порекло становништва.

Све становништво овог села чине старинци.

Фамилије су:

-Ивковићи, Срећковићи, Веселићи, Савићи и Јовановићи, који славе Никољдан.

-Нинковићи, Алемпијевићи и Сајићи (Спасојевићи), славе Томиндан.

-Дмитровићи, Андријевићи и Нешићи, славе Ђурђиц.

-Симићи славе Ђурђевдан.

-Бркићи славе Аранђеловдан.

-Марковићи славе Лучиндан.

Сеоска је заветина Св. Јована Претече, 25. маја по старом календару.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top