Порекло становништва села Калањевци (и Белановица), општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракића „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Ово село лежи у долини Качера, испод Живковаца. Речна долина је таласаста раван звана Белановица. У ову раван и у долину Оњега спуштају се од поменутог развођа између Качера и Оњега косе на две супротне стране, јужну и северну. Прве су раздвојене речицом Белановицом и Берисавом, а друге потоцима: Мурговцем и Мачијом Стеном. Белановица и Берисава извиру на јужној страни тога развођа, теку на југ и, пошто приме по неколико краћих потока, утиче у Качер. Мурговац и Мачија Стена извиру са супротне стране и стачу се стрменитим земљиштем на северну страну, у Оњег. Са леве стране је долина Качера стешњена планином Ковиљачом.
Сеоске куће су на заравањцима поменутих коса, а највише их је у сливу Оњега.
Извори.
Осим истоимених извора поменутих речица и потока, у селу су још и ови: Совљак, Змајевац, Језеро, Стублина, Мравињак, Матковац, Јошје, Глоговица, Вода у Берисави, Јозовац, Студенац, Лековита Вода, други Студенац, Јагњило, Чесмица у Осоју и још доста незнатнијих. Има и седам бунара-ђермова.
На јужном подножју Дебелог Брда, у обали Оњега, налази се онај извор киселе воде, о коме је говорено у општем делу ове књиге.
Земље и шуме.
Земље за обрађивање мањим је делом између кућа, као окућница, а већим је у сеоским потесима; највише поред Качера, затим поред Белановице, Берисаве и код Калема, са леве стране Оњега. Потеси поред Качера и Оњега удаљени су од средине села за пола часа. Земље су добре родности, као и у осталим селима поред Качера. Највеће су њиве на: Бечу, Стражари, Дебелом Брду, Врелинама и Мрамору.
Шуме око села има доста, као: Осоје (у планини Ковиљачи), даље Мурговац и Мратињак. Све су заједничко сеоско имање. Служе и за сеоске испаше. Од средине села су далеко за пола часа.
У сеоским потесима има 25 трла.
Тип села.
Село је разбијеног типа, који чини као неку средину између старовлашког и шумадијског типа. Разликују се четири засеока: Медевац, око истоименог потока и даље право на север, преко развођа, до Оњега, затим Средина Села, Берисава и Белановица.
У Белановици, поред Качера и друма што туда из Рудника у Београд води, има једно збијено насеље од 36 кућа, неколико трговачких и занатлијских дућана, две механе, школа, црква и општинска судница. Има тип варошице, па је за варошицу и проглашена указом од прошле, 1904. године.
У селу има свега 161 кућа, од којих у Медевцу 58, Средини Села 58, Берисави 9 и Белановици 36.
Име селу.
У народу нема никаквих тумачења о постанку имена села.
Старине.
Осим једног места на Глоговици, званој Маџарско Гробље, никаквих старина у селу нема.
Порекло становништва.
Само се за две фамилије прича да су старинци, а све остале су досељене „озго“.
У Медевцу су:
-Сретеновићи (Радисављевићи), мала фамилија за коју се прича да је у селу најстарија, славе Ђурђевдан.
-Максимовићи, Војиновићи, једна фамилија из старине, за које се, такође, тврди да су старинци, славе Аранђеловдан.
-Мирићи (Сарићи) су дошли из Херцеговине у ужички округ, а одатле овамо, мало пре него што је Кара-Ђорђе закрајинио, славе Ђурђевдан.
-Ковачевићи су дошли из Бољковца пре 50 година, славе Ђурђевдан.
-Ђорђевићи (Бугарчићи) су дошли из Матијевца у округу нишком пре 70-80 година, славе Никољдан.
У Средини Села су:
-Догањићи, давно досељени из Старог Влаха у Трудељ, а откуд овамо, славе Јовањдан.
-Ђукнићи, највећа фамилија у Калањевцима, одавно су досељени из Црне Горе, има их и у Срему, куда су отишли вероватно за време сеобе под Арсенијем IV Јовановићем, славе Стевањдан.
-Мијатовићи су дошли из Старог Влаха пре 130-150 године, славе Ђурђевдан.
-Колаковићи су дошли, такође, из старог Влаха када и Мијатовићи, славе Лучиндан.
-Десивојевићи су досељени из Старог Влаха пре 120 година, славе Срђевдан.
-Симићи, Јовичићи, једна фамилија са Мирићима у Медевцу.
-Мирчетићи, одавно досељени из Трешњевице у округу крагујевачком, славе Јовањдан.
У Берисави су:
-Глигоријевићи (Савићи, Дамњановићи), досељени из Старог Влаха пре 120-130 година, славе Аранђеловдан.
У Белановици су:
-Ђукнићи, који су и у Средини Села. У овом засеоку-варошици има још неких скорашњих досељеника из оближњих села, који су се овде настанили као занатлије и трговци.
Сеоска заветина је Бела Субота, по Тројицама.
ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)