Порекло презимена, село Паштрић (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Паштрићи (данас Паштрић), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најно Порекло становништва села Паштрићи (данас Паштрић), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најно Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Паштрић (Мионица)

Порекло презимена, село Паштрић (Мионица)

Порекло становништва села Паштрићи (данас Паштрић), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Паштрићи су на обема обалама Рибнице, баш при њеном изласку из клисуре. Куће са леве стране реке су по плећима појединих висова и падинама, што се спуштају реци, а куће са десне стране реке су уз Каони Поток, поред самог потока са једне и са друге стране, па све до извора његовог. Брда су сва од секундарног кречњака, а равница до Мионице је од терцијерних шљункова. Село има равнице и брда, али како су брда висока, стрма, без пута, и ово село је једно од брдских села ваљевске Колубаре. Главнија су узвишења: Рујева Стијена, Црепан са леве стране реке, Влахово, Кременица и Брдо са десне стране.

Извора има доста. Најглавнији су: Стублина, Изворац, Школска Чесма и Соколина, јако врело које избија у кориту саме реке. Поред реке, која тече у правцу северном кроз непроходан теснац, једина је текућица Каони Поток, који долази са истока од Бољковца, сеоског виса изнад Попадића. Каони је Поток кратак, пун извораца, ретко пресушан и на плави сеоске куће, с тога што му је пад мали и што тече већином кроз сеоска имања.

Земље и шуме.

Паштрићске земеље деле се на рибничке и брдске. Рибничке земље су у равници испод села, до Мионице. То су наносне земље, песковите и сухе, али су при томе родне. Цео овај крај, везан за мионички Лубенин, зове се Сухо Поље. Овде су углавном и сеоске ливаде и пашњаци, мада су боље уз Каони Поток, који јаче наводњава своје њиве од реке Рибнице. Уз Рибницу, уколико тече кроз ово село, осим црквених и школских лука код цркве, нема нигде ни једног јединог више палучка. Брдске земље су у вртачама, доста родне, особито кад се чешће натиру. Највише је ових земаља у Рујевој Стијени, Брду и Кременици, куда су вртаче великих димензија и заднивене.

Паштрићи су пошумљени. Цео јужни крај села је у шуми, које има доста за сваковрсну употребу. Највећи део шума је својина цркве у Риббници, а то је скоро половина села по простору. Шумски крајеви зову се: Гајеви, Подрумине и Прњавор. Уз Рибницу су голе стене, испуњене окапинама, чукама и платнима, пешерима и пећинама разноврсних облика и димензија, над којима се подижу црквене шуме. Испод црквених Гајева и село има своје Гајеве, који су необично очувани и везани за толићске и бријежђанске Гајеве. Поједини крајеви села имају своје заједнице по разним висовима, којима се сами служе, мада су у општтинске књиге унете као сеоске заједнице.

Тип села.

Паштрићи су село разбијеног типа. Село је издељено на џемате. Куће су по џематима, удаљене једна од друге од 20 до 100 метара, а џемати од 50 метара до километар. Главнији џемати су: Прњавор око цркве, Црепани и Речани.

У Прњавору су Костићи, у Црепанима: Степановићи, Симовићи, Матијевићи, Павловићи (Савићи), Ристовићи и Палавестрићи. У Речанима: Петровићи, Рогићи, Живковићи, Мијаиловићи, Мићановићи, Јојићи, Петровићи-2, и Рудићи.

У Паштрићима има доста задруга, мада данас нису тако велике, као што су некада биле. Веће задруге су: Степановићи, Матијевићи, Ристовићи (две куће) и Павловићи.

Подаци о селу.

Паштрићи су према харачким тефтерима из 1818. године имали 26 домова са 32 породице и 77 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 42 дома и 289 становника.

-1874. године – 44 дома и 326 становника.

-1884. године – 51 дом и 348 становника.

-1890. године – 56 домова и 389 становника.

-1895. године – 55 домова и 399 становника.

-1900. године – 63 дом и 438 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 5,09 а процентни 1,33%.

Име селу.

За име селу везана су ова два народна тумачења:

1. Једни држе да је име селу донела прва породица досељена из Паштровића у Далмацији (тачније из црногорског приморја), па је од имена Паштровићи дошло скраћено име Паштрићи.

2. Други држе да је име селу дошло од села Паштрића, које се налази и скадарској кази, на реци Дриму и да га је донела најстарија породица у селу, која се доселила из тога места.

Имена џемата су по месту насељења. Прњавор је име, што је насеље на земљишту старог манастира. Црепани што су на вису Црепани, за који се држи да је на њему грађана цигла и цреп а име Речани што је поред потока и реке Рибнице.

Старине у селу.

Од сеоских старина на првом месту вреди поменути цркву Рибницу на реци Рибници, под брдом Влаховом. Црква је у клисури, пред рибничком пећином на десној обали реке. Старе цркве нема, она је порушена пре 15 година, и уместо ње подигнута је једна мала дрвена капелица. Ова црква је била раније и у турско доба општежитељни манастир, а као такву помиње је у 1827. години Јоаким Вујић. Црква и данас има своје велико имање, и на њеном земљишту околна села су подигла лепу зграду за основну школу. Никаквих других знаменитости нема ова црква, осим што је код ње, са леве стране олтара, сахрањен кнез Рака Тешић, највећи ктитор ове цркве. Црква је неколико пута паљена и оправљана, а последњи пут је поправљена 1820. године. И њу су Турци спалили 1788. године, кад су биле попаљене и друге манастирске и световне црквеу округу ваљевском.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-У селу постоји предање да је старо село било на Црепану, где је углавном и данас најстарији део села, а тврди се да је село у два пута због турског напада на манастир пљачкано и растурено. По народном предању, а у вези ове забелешке, кад је први пут грађена црква (1518. године), село је растурено пред крај 16. века а основано после 100 година, пред крај 17. века.

-Палавестрићи: Прва породица, која се населила у селу, јесу данашњи Палавестрићи, досељени пред крај 17. века са неколико сродних и несродних породица из Старе Србије, из околине Скадра, по њиховом причању, из села Паштрића. Кад је Махмуд-паша Бушатлија запалио цркву, тада је и село попалио и његове породице разјурио, од којих се једина вратила Палавестрића, а друге се одселиле у Срем и београдску нахију. Палавестрићи славе Никољдан.

-Матијевићи, предак се доселио из Чајетине у Старом Влаху уз Кочину Крајину, слави Лучиндан.

-ЖивковићиПетровићи) су дошли из Бранежнице код Чајетине у Старом Влаху, такође уз Кочину Крајину, насељени први у Каоном Потоку, славе Ђурђевдан.

-Симовићи и Степановићи: У Првом устанку сишли су из Годљева два брата, Симо и Степан као радници и довели своје породице. Од Симе су Симовићи, а од Степана Степановићи, славе Јовањдан.

-Ристовићи су досељени из Оаста од породице Папића у Команицама, не каже се када, славе Лазаревдан.

-Павловићи (Савићи) доселили су се из Парамуна-округа ужичког, не каже се када, славе Ђурђиц. Предак им је дошао као слуга и призетио се у Палавестриће.

-Гагићи су досељени из Стапара-округ ужички, не каже се када, славе Јовањдан. Гаврило (Гага) доселио се као мајстор, па је после превео и породицу.

-Јојићи су из Куча у Црној Гори, славе Никољдан.

Новији досељеници су:

-Мијаиловићи, доселио се око 1870. године из Попадића од тамошњих Мијатовића, славе Јовањдан.

-Мићановићи су из Клинаца, мати га довела а очух га усинио на своје имање, славе Ђурђевдан.

-Петровићи 2 су из Шеврљуга-округ ужички, предак дошао као слуга, па се призетио у Живковиће, славе Мратиндан.

-Рудићи су из Бријежђа од породице Удовичића, дошао жени на имање, славе Алимпијевдан.

-Костићи: У Прњавору су 7 кућа Костића, које је игуман Софроније Поповић 1809. године довео из свог мета, из Џурова у Поломљу и овде населио. Насељени су на црквеном земљишту и код њих нису још пречишћени појмови о својини, јер и данас духовне власти полажу право својине на земљишта, на којима су им имања, куће и окућнице. Они су усред шуме изнад Пећине, а две су куће скоро прешли на десну обалу реке и настаниле се у другом делу црквеног забрана. Костићи славе Никољдан.

У Паштрићима је данас 59 кућа од 13 породица.

Занимање становништва.

Паштрићани се занимају земљорадњом и воћарством. За гајење стоке немају тако подесних услова као сељани доњих колубарских села, али држе доста ситне стоке, свиње, козе и овце. Занате ретко уче, али се још ређе селе из свог села.

Појединости о селу.

Паштрић је саставни део Мионичке општине у Срезу колубарском. Судница је у варошици Мионица, а школа и црква у селу, у Рибници. Гробље је подељено по крајевима. Село нема заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top