Порекло становништва, село Дубравица (Пожаревац)

27. април 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Дубравица, општина Пожаревац. Према књизи Михајла Ј. Миладиновића. Издање из 1928. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

 

Положај села.

Дубравица се налази у равнини поред Дунава а недалеко од Мораве, при њеном ушћу. Делови атара зову се Орашје (на коме је град Кустар), Угрина, „Дубравица“, Арсин Спруд, Висови, Селиште, Редаре, Торови и Крижа. Више Орашја постојала је раније „Правителствена ада“, али ју је оснела Морава померајући своје корито.

Тип села.

Село је тимочког типа и по изузетку се не дели на мале. Од села је одвојено неколико кућа за 1 км, источно, поред Дунава, где је била стара паробродска станица, царинарница, телеграф, кафана и становни за чиновнике, Сад је праобродска станица премештена због плитке воде даље на западу, а тамо се завршује и новоподигнута железничка пруга, те је ово старо пристаниште изгубило своје ранију живост. У селу има 328 кућа са 1863 душе.

О селу.

По причању старих сељака село је било на старој „Дубравици“ (два километара источно од данашње) до пре 140 година, Ово су место напустили због тога што је било отвореном без шуме и близу Дунавам па су им досађивали Турци кад су путовали Дунавом. Повуку се јужно од данашњег села на место које се сад зове Селиште (удаљено је километар ипо од села). То и није било село но збег који је ту остао само 5 – 6 година за време зулума и немира, а кад се стање смирило населе се на данашње место где је тада била шума. Можда је ово пресељавање било и због поплава.

Подаци o селу.

У почетку аустриjске владе (1718) ово је село забележено под именом „Dubroviz“ као пусто и као место где су биле лађе или воденице. При крају аустриске владе (1733) у Дубравици је било 35 кућа. У списку села од 1738. године који је израђен уз аустриску карту, помиње се као „Dubroviza“.

 

Порекло родова.

Ружићи (15 к., Св. Ђурђе). Старије 4 куће су у сред села, остале по крајевима. Не зна се одакле су досељени. Сматрају их за староседеоце.

Обреновићи (8 к., Св. Арханђел). Непознато порекло; староседеоци.

Дачинци (4 к., Св. Никола); непознатог порекла; „староседеоци“.

Остојићи (7 к., Св. Стеван); пореклом са Косова.

Максићи (2 к., Ђурђевдан); са Косова.

Максимовићи (4 к., Св. Никола); (у средини села), са Косова.

Живојиновићи (2 к., Св. Ђурђиц); (у средини села), са Косова.

Павловићи (15 к., Св. Јован); (у средини села), са Косова.

Радојчићи (10 к., Св. Андреја); са Косова.

Јевтићи (17 к., Св. Ђурађ Алимпије); са Косова.

Витићи (3 к., Св. Лука); са Косова.

Момчиловићи (11 к., Св. Ђурђиц); из Кличевца.

Вуковићи (12 к., Ђурђевдан); непознато порекло.

Митровићи (8 к., Св. Арханђел); из Пожаревца.

Доцније су се доселили:

Петровићи (34 к., Св. Никола); из Зајечара.

Цолићи (7 к., Св. Никола); из Зајечара.

Доновићи (10 к., Св. Никола); из Зајечара).

Мојсиловићи (6 к., Св. Арханђел); из Коњске (Михајловац).

Милошевићи (6 к., Св. Ђурђиц); из Бара.

Стојановићи (2 к., Св. Никола); досшли из Власотинца.

Милетићи (6 к., Св. Ђурђиц); из Острва (Банат).

Радуловићи (2 к., Св. Никола); из Ердеља (Власи).

Мишићи (15 к., Св. Ђурђиц); из Острва (Банат).

Митровићи (Зојкићи 3 к., Св. Ђурђиц); из Касидола.

Лукићи (9 к., Св. Јован); из Књажевачке области – источна Србија.

Павловићи (Шапљани 4 к., Св. Ђурђиц); из Шапина.

Стојкићи (2 к., Св. Ђурђиц); пореклом са Косова.

Стевановићи (2 к., Св. Арханђел); из Батовца.

Јевтићи (13 к., Михољдан); из Баваништа (Банат).

Арсенијевићи (4 к., Св. Стеван); из Брадарца.

Станковићи (Шишковићи 2 к., Св. Никола); од Зајечара.

Николићи (2 к., Св. Никола); од Зајечара.

Јевтићи (1 к., Ђурђевдан); из Петке.

Симићи (3 к., Св. Никола); из Брзохода.

Стевановићи (1 к., Св. Лазар); из Кулича.

Савићи (5 к., Св. Ђурђиц); из Ердеља (Румунија).

Ормановићи (4 к., Св. Верижице); из Баваништа (Банат).

Рогожарски (1 к., Св. Арханђел); из Острва (Банат).

Маринковићи (4 к., Св. Ђурђиц); из Вражогрнца.

Стојановићи (3 к., Св. Ђурђиц); из Липа.

Стокићи (16 к., Св. Никола); из Петке.

Блажићи (7 к., Св. Ђурђиц); из Острва (Банат).

Лунгићи (2 к., Св. Ђурађ Алимпије); из Параћина.

Марковићи (2 к., Св. Арханђел); из Кленовика.

Миливојевићи (2 к., Св. Стеван); из Петке.

 

У селу има и 21 кућа Цигана, који су били скитачи (чергари) док их није власт стално настанила. Сељаци их зову „Катунари“ и веле да они говоре друкчије но обични Цигани из околине. Сви славе Св. Николу.

Сеоска је слава други дан Духова.

 

ИЗВОР: Михајло Ј. Миладиновић, „Пожаревачка Морава“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.