Порекло презимена, село Суботица (Коцељева) Reviewed by Momizat on . Порекло презимена села Суботица, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, после Порекло презимена села Суботица, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, после Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Суботица (Коцељева)

Порекло презимена, село Суботица (Коцељева)

Порекло презимена села Суботица, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Воде (Извори, Реке, Језера, Баре)

Извори:

Најбогатија села су с изворима на додирној зони тамнавских пескова и секундарних слојева и најјачи извори су у пругама које служе као међа песковима и брдском делу области. Извори овог дела су стални, богати водом и сваки понаособ гради по један стални поточић или речицу. Већина ових извора избија из кречњачких прслина и личе на врела, али их народ не зове тим именима, почем су слаби водом. Таква мала врела су: Црквена Чесма у Степању, Бајевац у Бајевцу, Црквенац у Докмиру, Црквенац у Коцељеви, Водице у Суботици, Змајевац у Каменици, Лисник у Голочелу и Турска Вода у Букору.

У области се данас налазе ови облици својине: црквене, општиннске. сеоске, џематске и породичне заједнице.

Џематске заједнице:

Џематске заједнице су ређи облик својине у овој области, али се ипак дају запамтити. Мале свих брдских села и издвојени крајеви тамнавских равнијих села имају своје заједнице од пола хектара у простору, ограђене и необрађиване, на којима мале и крајеви држе своја бденија и молитве. Сређ У Бањанима има своју заједницу од 5 а и даје под закуп, Старо Врело у Врелу, Ратковић у Свилеуви, Кривајица у Љутицама, Шумарице у Каменици, Барич у Суботици, Дивич у Букору, Дело у Доњем Црниљеву имају своје мале заједнице, које не доносе никаквих прихода ни селу ни малама.

Посебни положај села.

Суботица је са обе стране Тамнаве, западно од Коцељеве, неравно, али не и брдовито село, са кућама по џематима. Џематске куће су збијене под странама појединих брда. Главни џемати су: Брђани на десној страни Тамнаве, Барич у тамнавској равници и Лукићи испод Малог Бошњака.

Тип села.

Код тамнавских брдских села, који једним делом залазе у брдовите крајеве, а другим у равније, примећује се две врсте мала. Брдске мале су као и код правих брдских села, а друге су разбијеног типа, али не и растуреног и на више места су спојене. И оваква су села старовлашког типа, јер су окућнице, распореди и кућа и зграда истоветни. Оваква су села: Каменица, Голочело, Љутице, Суботица, Бајевац, Радуша и др.

Имена села српског порекла.

Српска имена, која су постала од презимена разрођених породица или од мушких и женских имена и надимака је, између осталих, и Суботица.

Старине.

Селишта.

Селиште има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељени или ненасељено. Особна имена селишта су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Старе Куће, Кућерине, Кућишта и Стара Воћа имају у : Бањаницма, Суботици, Црниљеву, Кртинској, Козарици и др.

Стара гробља и споменици:

У Суботици, у Лукића Крају, на главном сеоском путу налази се велики пирамидални белег са натписом (превео са старословенског Милодан): „Стојан Лончарић уби га Турчин 1792. године“. Стојан је био Пироћанац од Бабушнице, насељеник овог села, погинуо што се мислило, да је радио на подизању устанка у то доба.

Кулине.

У Суботици, са леве стране Тамнаве, у Баричу, налазе се данас развалине некакве куле, коју народ приписује зимској кули Љутице Богдана, а која би би пре била кула за чување старог пута, који је силазио са Коњског Гроба и пролазио кроз ово село.

Стари путеви.

Други стари пут из јадранске долине пео се на Влашић и његовом косом спуштао се Коњском Гробу, одакле је развођем Раснице и Бреснице силазио у Суботицу и у Коцељеви прелазио Тамнаву на старом порушеном мосту, чије се зидине још распознају. Одатле је преко Свилеуве улазио у Баталаге и развођем Вукодражи и левих тамнавских притока спуштао се у Орашац, где се спајао са ваљевским путем и даље ишао.

Постанак и старина данашњих села.

Села, која су постала као засеоци од других села пре 200 година, била би: Бело Поље од Звечке, Рафљево од бргула, Шарбане од Бргула, Јошева о Љубинића, Кожуар од Вуконе, Брезовица од Врела, Калиновци од Бањана, Суботица од Коцељеве и др.

 

Порекло фамилија-презимена села Суботица:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Ђаковићи*, друга половина 18. века, Нови Сад, Никољдан.

*Ђаковићи из Бреснице, Суботице и Коцељеве су једна иста породица, досељена из околине Новог Сада, прво у Кожуар, па тек после у Бресницу и Суботицу. Ђаковићи држе да су од исте породице, од које је био стари митрополит Исаија Ђаковић.

-Ђукићи, друга половина 18. века, Доња Трешњица у Рађевини, Никољдан.

-Илинчићи и Матићи. Видети Матићи и Илинчићи.

-Јеремићи, после 1827. године, Осат, Томиндан, уљези у Теодоровиће.

-Јовићи, после 1827. године, Коцељева, Митровдан, прешао на имање.

-Лукићи 1, прва половина 18. века, Братоножићи, Никољдан.

-Лукићи 2, после 1827. године, Ситарице у Подгорини, Стевањдан.

-Маринковићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Никољдан, уљез у Пекиће.

-Матићи и Илинчићи, стара породица, Никољдан.

-Миљковићи, прва половина 18. века, Осат, Никољдан.

-Михаиловићи, друга половина 18. века, Бела Црква у Рађевини, Митровдан.

-Пантелићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

-Пекићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

-Радивојевићи, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.

-Ранковићи, после 1827. године, Бачевци у Колубари, Јовањдан, повећа задруга.

-Стојановићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан.

*Стојановићи су потомци Стојана Старовлаха, који је крајем 18. века и у почетку 19. века био најбогатији, највиђенији и најотреситији сељак овог села а потомци му данас спали на једну врло сиромашну кућу.

-Теодоровићи*, прва половина 18. века, Колашин, Томиндан.

*Теодоровићи су одавно насељени у Брђанима поред Илинчића и зову се још и: Иванковићи, Рафаиловићи, Димитријевићи и Ковачевићи.

-Црногорци, друга половина 18. века, Морача, Митровдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Ljubisav Crnogorcic

    Postovanje. Otac mi je rodom iz Subotice, zvao se Zivota, a njegov Otac to jest moj Deda, zvao se Petar a Petrov Otac, moj Pradeda se zvao Paja. Petar je ucesnik balkanskih ratova kao i prvog svetskog. Bio je zemljodelac rodjen 3. maja 1874 u Subotici srez Posavo Tamnavski a prezime Crnogorac(tako pise u legitimaciji „udruzenja nosilaca Albanske Spomenice Kraljevine Jugoslavije“ koju na svu srecu imam). Moj Deda Petar se upokojio 26.jula 1948 i pociva na subotickom groblju u Ljuticama. Pradeda Paja ne znam ni kada je rodjen ni kada se upokojio ni gde mu je grob. Slavimo Slavu Svetog Alimpija Stolpnika a preslavljamo Mladu Nedelju. Ja se prezivam Crnogorcic a tako je uklesano i na Dedinom spomeniku a verovatno je Crnogorac( i Vi tu familiju pominjete)…????? Sad znam da nista neznam. Baba Angelina mi je iz Milicinice i imala je jos dve setre. Mati joj se zvala Jelena i cini mi se Maric prezime al nisam bas siguran… videcu, provericu jos za ime Oca i prezime… Sta dalje? Pomozite i HVALA. Ljubisav 0641212064

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top