Порекло презимена, село Мратишић (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мратишић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – ед Порекло становништва села Мратишић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – ед Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мратишић (Мионица)

Порекло презимена, село Мратишић (Мионица)

Порекло становништва села Мратишић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

 

Положај села.

-Мратишић је на подножју маљенских огранака, поред села Пријездића. Село лежи по крајевима планинске корутине, чије је земљишта доста равно, а сеоске куће су већином по странама оних брегова, који затварају ову удољину. На северној страни села су: Тусто Брдо, Косово, Јабучје и Борак, висови су голи и од кречњака, испуњени силним вртачама разноликог правца, положаја и облика. На јужној је страни, одмах над сеоским кућама, маљенска Чубрица, која пошумљена посве стрмо уздиже се изнад села. На источној страни диже се Растова и одваја село од Буковца и Крчмара. Са западне стране језерска котлина отворена је и улази у суседно село Пријездић.

Испод Растова пружа се на север слепа долина Приорача и она је на међи овог села и Буковца, а испод ње простире се велика долина од вртача, познатих под именом Шатков До, назван по Шатку из породице Милаковића. Испод ове долине спушта се на север од Пријездића други до, познат под именом Пиљев До, који је исто тако слепа долина.

Извора у селу је опште мало. На северној страни села, по висовима и по долинама нема нигде ниједног извора. У средини села, испод Грбовића кућа, налази се велико Мратишанско Врело, које избија врло јако и окреће одмах испод извора један витао и гради Мратишанску Реку, која, чим уђе у жабарско Ждрело, отпочне се звати Жабарска Река, а мало после тога Лепеница. Са овог Врела цело село носи воду, а на реци поји се стока и са ње се односи знатна количина воде за пиће.

Шатков и Пиљев До служи се и језерима и барама, којих има доста у том крају. Више Бјелушевића кућа, у падини Чубрице, у једној литичастој стени, има један до метар и по широк и неприступачан отвор, из кога, кад се по Чубрици топе снегови или кад тамо падају јаке кише, истиче огромна количина воде, што траје само кратко време. Вода овог извора или пећинског отвора пада са висине од 15 метара и отиче поширим коритом у Реку. Извор се зове нарочитим именом Туроња.

Земље и шуме.

-Мратишанске земље можемо по природи земљишта поделити на речне и земље Шатковог Дола. Речне су земље терцијерне старости, таложне и наносне земље, богате хумусом, добро овлажене и особито подесне за сваки усев, као и за ливаде. Земље Шатовог Дола су кречуше, суве, посне, врло плитког дна, подесне за стрмна жита и воћњаке. По Чубрици је врло мало зиратне земље.

Што има шуме је на јужној страни Чубрице, а на доњој страни села је има посве мало. Шума је од лиснатог дрвета и има је довољно за грађу и огрев, те се не мора прикупљивати. У новије време отпочело је пошумљавање Ждрела, оног места до Жабара, где река отпочиње улазити у своју клисурасту долину.

Све шуме и испусти по Чубрици су породичне заједнице. Свака знатнија и старија породица има овакве заједнице, које заједнички употребљава. Такве заједнице су: Грбовићи, Вулетићи, Бјелушевићи и Милаковићи. Сеоске су заједнице у шуми на Јабучју, Косову и нешто на Чубрици. Шатковог Дола су заједнице око Ждрела и испод Пријездића, према Жабарима.

Тип села.

-Мратишић је село разбијеног типа. Подељен је самом реком на два дела: јужни до планине, Горњи Крај и северни Шатков До. Горњи је Крај испод планине и према Пријездићу, груписан у три џемата, где је у сваком по једна породица. Шатков До је сав растурен, где се ретко могу видети 3-4 куће заједно, отуда што је новије насеље. Куће у џематима су близу, и скоро су спојени и измешани.

У Горњем Крају су: Бјелеуши, Грбовићи и Вулетићи.

У Шатковом су Долу: Бошковићи, Милаковићи, Јовановићи, Вукосављевићи, Солгићи и Вишњићи.

У Мратишићу нема великих задруга, као једина повећа задруга била би Грбовића од 29 чељади.

Подаци о селу.

-Мратишић према харачким тефтерима из 1818. године имао је 12 домова са 18 породица и 47 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 24 дома и 187 становника.

-1874. године – 26 домова и 206 становника.

-1890. године – 39 домова и 310 становника.

-1895. године – 42 дома и 315 становника

-1900. године – 50 домова и 335 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 4,29 а процентни 1,76%.

Име селу.

-Мада је село Мратишић последњих десетина 18. века и првих десетина прошлог столећа играло знатну улогу у новијој историји наших народа, јер је дало велики број знаменитих људи из своје средине, ипак нико не уме да каже одкуда је име селу.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Сви старији људи из села и суседних села држе, да је ово село постало као заселак суседног села Пријездића и према томе је, по њиховом схватању, млађе насеље. Старих породица, за које се не би знало, одакле су се и када доселиле, у овом селу нема.

-Милаковићи и Бошковићи: Најстарија породица овог села је Милаковића, досељена је пред крај 18. века (а бих рекао седамнаестог, оп Милодан) из Будимље у Старом Влаху од братства Милаковића. Милаковића кућа је много замрло, а доста их се и иселило из села; данас се зову Милаковићи и Бошковићи, славе Ђурђевдан.

-Вулетићи, доселили се у почетку 18. века (тако пише) из села Превиша у Дробњацима од братства Томића, Они су се населили до Пријездића и славе Ђурђевдан. Вулетића породица има у Лнчанику у Посавини.

-Грбовићи*: После Вулетића доселио се кнез Грбо из Никшићке Жупе, од братства Радуловића из места Драговољића. Грбо је био кнез са турским бератом, па је накако одмах и овде постао бератски кнез и кнез ваљевске Колубаре. Од Грба су данашњи Грбовићи, славе Лучиндан.

*Грбови потомци су знамените војводе и кнежеви Првог устанка. Никола, Лука и протојереј округа ваљевског Стева Грбовић, затим, Милован и Радован, синови Николини и Лука син Милованов. Ови Грбовићи учествовали су у свим ратовима за ослобођење, тамо су испрозебли, израњавани, дошли кући и код куће помрли. Сахрањени су или и у свом сеоском гробљу, где им и данас постоје споменици, или код цркве крчмарске, коју су подигли за свог живота и били јој највећи приложници. Протојереј Стеван умро је 1802. године и његову гробницу узидао је у црквени темељ његов синовац, знаменити војвода Милован Грбовић, кад је цркву проширивао**.

**Кнез Милован, проширујући цркву у Крчмару, сетио се својих заслужних предака, сахрањених код исте цркве, па подижући цркву на њиховим гробовима, поставио је вечити споменик, који ће трајати све докле име нашег народа постоји. Том приликом, прича чича Јовица из Голупца, сетио се и самог себе, па је и себи, предвиђајући скору смрт, спремио гробницу у истој цркви. Незахвални потомци, као и још незахвалнији представници слободне Србије, за коју је шест Грбовића своју крв пролило и сваје животе дало, нису нашли за потребно да га сахране, где је желео, него су га сахранили изван цркве, да му вода посе 25 година избацује кости на површину и да му поповски представници руше и последњи траг оно мало злехудог споменика, да не боде династијске очи. И тако кнезу Миловану, витезу од Ужица, Видина, Београда, Чучуга и Мишара данас се не зна ни где му је гроб, прича љутито чича Јовица из Голупца, а огорчено пише Љуба Павловић.

-Бјелеуши, досељени пред Кочину Крајину из Бјелеуше у Старом Влаху, камо су опет дошли из Дробњака под презименом Бранковићи, славе Ђурђиц.

-Јовановићи из Шатковог дола су из Робаја од породице Драгојевића, славе Ђурђевдан.

-Вукосављевићи су се доселили око 1850. године из Маоча у Полимљу, славе Никољдан.

-Солгићи су из Штиткова у Старом Влаху, предак се доселио као слуга уз Бабинску Разуру, славе Никољдан.

-Вишњићи су из Точи у Полимљу, предак се доселио као слуга уз Бабинску Разуру, славе Никољдан.

У Мратишићу је 50 кућа од 8 породица.

 

Занимање становништва.

-Мратишанци се занимају свима привредним радњама, којим и остали сељани ове области. Главна занимања су земљорадња и воћарство. Воћарству се особито пажња поклања и нема ниједног села у околини, да има бољи избор у врстама разноликог воћа, него што је овде и у Пријездићу. Стоке држе доста, а нарочито оваца, Земља име даје довољно средстава за живот, према чему сељаци овог села долазе у ред имућнијих сељака ове области. Нигде се не селе, али и ако многи знају по какав занат, искључиво га раде по селу и најближој околини.

Појединости о селу.

-Мратишић је саставни део Крчмарске општине у Срезу колубарском. Судница је у Буковцу, школа и црква у Крчмару. Гробље је заједничко и у средини села, у близини Врела. Село преславља Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • мр Предраг М.Вулетић

    Мратишић се сместио испод планине Чубрице,на којој је Аксентијева ливада (Аксентија Грбовића),Смрдан,Урошева колиба (Уроа Белушевића) са бунаром, Бачевачком баром иза Белушевића њива , Барице испод Вулетића њива, Камењак , Осута земља,Окука…
    До Пријездића су куће Живорада Вулетића званог Смоло (мали растом) а изнад њега Деспота Белушевића , Миломира Белушевића,па испод Чубрице Обрада Белушевића, Милорада Белушевића , Тиосава Белушевића,Драгољуба Белушевића, Тикомира Белушевића,Милана Белушевића , Лекса Белушевића,Иванка Белушевића,Негована Белушевића, Стаменка Белушевића, Перке Белушевић, Микаила Белушевића,Велимана Белушевића, Данила Белушевића, Димитрија Белушевића,Драгојла Белушевића,Аксентија Грбовића (дошао у женину кућу),Мика Белушевића , Десимира Белушевића, Радована Белушевића,Душана Вулетића, а у центру села Љубише Грбовића,Андрије Вулетића,Миливоја Вулетића, Драгише Вулетића,Пуја Вулетића, према доњим Вулетићеима, Драгомира Белушевића, Љубана Белушевића, Радомира Белушевића, Раденка Вулетића,Милорада Вулетића, Миодрага Вуллетића , Милорада Вулетића (слеп),Негована Вулетића , Драгана Вулетиће, Иванка Савића, Веселина Вулетића,преко Потока који извире из Пећине а допуњује га вода из Чесме Миломира Грбовића, Марка Грбовића, Драгомира Грбовића, Милана Грбовића, Милована Грбовића,Јањићија Грбовића, Микааила Грбовића, Мијаила Грбовића,испод Биљега Миладина Белушевића, Велисава Белушевића,према Прерачи Влајка Солгића, Добросава Вишњића, а према путу за Буковац Николе Бошковића,Мита Бошковића,Радмиле Бошковић,изнад Гробља у Прерачи Раденка Белушевића,према Буковцу Владете Бошковића,у тзв. Брдима Радована Белушевића, Милована Белушевића, Милорада-Белушевића-Црног, Милутина Белушевића, Уроше Белушевића,,испод Тустог брда су куће Милаковића…, Јовановића…;Белушевића

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top