Порекло презимена, село Мионица (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва Села Мионица, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – еди Порекло становништва Села Мионица, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – еди Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мионица (Мионица)

Порекло презимена, село Мионица (Мионица)

Порекло становништва Села Мионица, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

 

Положај села.

-Мионица (село) је на обема обалама Рибнице. Сеоске куће су на коси, која је развође Топлице и Рибнице и на другој коси, која је развође Лепенице и Рибнице. Куће су по плећима косе и спуштају се рибничкој равни, јер се греда врло благо спушта Рибници, докле је стрмо Лепеници.

У селу је врло мало извора, што их је, они су поред река и по ливадама, те се народ не може служити њима, с тога се помажу бунарима, барама и водом извора и река. Реке овог села су: Рибница и Лепеница, а са косе силази једна јаруга Рибници и њом слива кишна вода.

Земље и шуме.

-Мионичке земље долазе у ред најроднијих земаља у срезу колубарском. За све има добре земље и све на њој успева, што год сељак засејава. Лепеничке ливаде су на гласу због добре траве и добре паше за говеда. Имања око Лепенице или су зову Лепеница, а ближе Кључу и Јелав.

Шуме у селу нема. Што има мало шумског краја до Топлице, приватни су забрани, који се одржавју. Испод Паштрића и Толића, до Рибнице, је поље Лубенин, по коме се највише очувало шуме по појединим њивама, те бар није велика оскудица у огреву. На десној страни Рибнице, први потес до реке је Комесија, а изнад пута Лађевац, по коме опет има помало шуме.

Заједница сеоска Маџарско Гробље, место у средини села, изнад Драгићевића кућа. Тешићи имају неке своје заједнице у потоку и јаругама до Кључа и Толића, а Гајићи на вису до Вртиглава.

Тип села.

-Село Мионица лежи готово сва на коси изнад Лепенице, и од почетка па до краја села, куће су поређане једна до друге, раздвојене већим или мањим воћњацима. Растојање међу кућама је како где; у врху села има између кућа и по 60 метара, а у средини села и при крају нема ни 20 метара; а ово се растојање сваким даном смањује, пошто се деобом не излази са старог места, већ се већином остаје на истом месту. У овом селу нема џемата, мада преко Рибнице има кућа а и по равници има их на више места.

У Селу Мионици су: Ђурђевићи, Живковићи, Тешићи, Ерчићи, Креманци, Кандићи, Грујићи, Петровићи, Миловановићи, Петковићи, Глушчевићи, Вучковићи, Гаврићи, Ковачевићи, Драгићевићи, Станићи, Маријићи, Чарапићи, Пајићи, Милијићи (Јанковићи), Перићи, Ракићи, Гајићи, Ћосићи, Драгојевићи и Банковићи.

Од већих задруга у селу су: Драгићевићи, Станићи, Пајићи и Ковачевићи.

Подаци о селу.

-Према списку села ваљевске епархије из 1735. године Мионица (Хан) имала је 15 домова. Село Мионица је по харачким тефтерима из 1818. године имала 38 домова са 51 породицом и 113 харачких лица.

Према попису*:

-1866. године – 64 дома и 429 становника.

-1874. године – 65 домова и 406 становника.

-1884. године – 90 домова и 583 становника.

-1890. године – 116 домова и 729 становника.

-1895. године – 119 домова и 810 становника.

-1900. године – 118 домова и 878 становника.

*У свим новијим пописима овог села са селом Мионицом спојена је и варошица, те с тога је се број домова и број становника овог села знатно повећавао, јер се варошица, и раније и данас, знатно насељавала.

Годишњи прираштај становништва је од 1866. године 12,59 а процентни 2,48%.

Име селу.

-По народном предању, у доба кнеза Лазара, ово село се звало Тувари. Па кад је кнез Лазар једном приликом долазио у село и био особито угошћен и примљен од ондашње властелинке овог села, која је била богата и пред тим временом остала удовица и у исто доба била права сиротињска мајка, није му се, вели предање, допало име селу већ прозове Мали Срем. Ово име је дотле остало, докле се нису све старе породице иселиле, па се на ово место населио неки Живко из ужичке Мионице те он дао име селу Мионица и тако и до данас остало.

Ову причу о имену села у целини је записао М. Ђ. Милићевић и унео у своју књигу „Кнежевина Србија“. Пре доласка Живковог у Мионица се звала и Хан и Доња Рибница. У турско доба, кад је кроз село пролазио главни пут, који је спајао колубарску са моравском долином, на месту где је садашња среска канцеларија, постојао је лепо уређен путнички хан, по коме се тај део села звао Ханом. И данас старији људи из свих горњих села зову ово место, где је среска канцеларија, Хан, а тако зову и онај крај где је стара црквина и оне куће око ње. Кад се подигла нова црква у овом селу, није подигнута на стааром темељу, већ је подигнута над Рибницом и преко пута старог хана, те се од тада прозове прво црква, затим и село Доња Рибница. Старији мушки и женски свет брдских и планинских колубарских села и данас не може да се навикне на име Мионица, већ говори Хан или Доња Рибница.

Старине у селу.

1. На левој обали Рибнице, на неколико десетина метара испод садашње среске куће, у близини Гајића кућа, налазе се и данас зидине од некакве старе цркве коју су Турци по народном предању порушили уз Кочину Крајину.

2. Цела јужна страна села, испод Паштрића, зове се Лубенин, и некад и данас велико поље на левој обали реке Рибнице. Пред народни устанак 1804. године, као и за време устанка, поље је било зборно место, на коме су се састајали колубарски кметови и већали о народним пословима. И данас је поље зборно место ваљевске колубарске војске.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Сељаци држе да је њихово село старо, али ипак нема много старих породица. Све старе породице овог села иселиле су се и прешле у Посаво-Тамнаву* или Срем.

*Маса сеоских породица у селима Звезду и Прову у Посаво-Тамнави и прекосавском Грабовцу је од Мионице.

-Ђурђевићи, једина од старих породица, за коју се не зна од куда се и када се доселила, има их 4 куће и славе Јовањдан.

-Живковићи и Тешићи (Ракићи): најстарији досељеник, већ поменути Живко, је дошао у готово пусто место, па му је дао име свога села. Живко се, по предању, спустио у првим аустријским ратовима и од њега су настале ове породице. Славе Јовањдан а има својих потомака исељених као и чиновника и трговаца.

-Гајићи: Врло стара породица, досеељени из Г. Колашина. Они су пре Живка дошли у ове крајеве, потом се одселили па вратили, славе Никољдан.

-Ковачевићи, Драгићевићи и Станићи, предак се доселио као ковач из Босне-Тузла у почетку 18. века. Од Ковачевића су настали Драгићевићи и Станићи и славе Никољдан.

-Милијићи (Јанковићи), предак се доселио почетком 18. века из Босне-Вишеграда, славе Трифундан.

-Ђосићи, Перићи и Драгојевићи, досељени из Бјелопавлића у Црној Гори, од племена Пипера у другој половини 18. века због неродице и глади, славе Аранђеловдан.

-Кандићи-1, досељени из Кремана у Старом Влаху уз Кочину Крајину, славе Ђурђевдан.

-Ерчићи, досељени из Дробњака у Црној Гори уз Кочину Крајину, славе Петровдан.

-Маријићи су се доселили из Криве Реке у Старом Влаху, не каже се када, славе Св. Јована Милостивог, 12. новембра по старом календару.

-Креманци, доселили се из Кремана у Старом Влаху, после Првог устанка, дошли на имање Кандића, славе Никољдан.

-Грујићи, досељени из Бачевца у области на имање Кандића, славе Јовањдан.

-Кандић-2, доселио се после 1870. године из Бошњановића, слави Ђурђевдан, призетио се у Кандиће и узео презиме.

-Глушчевић, уз Бабинску Разуру у којој је суделовао, Камена Гора у Полимљу, Ђурђевдан, дошао као слуга.

-Вучковић, уз Бабинску Разуру у којој је суделовао, Југово у Полимљу, Никољдан.

-Гаврић, доселио се из Дегурића у области из исте фамилије, слави Никољдан.

-Пајићи, предак се доселио као мајстор из Полошнице у округу ужичком, слави Аранђеловдан.

-Чарапић, из Ракара, слави Ђурђевддан, призетио се у Маријиће.

-Петровићи, Миловановићи и Петковићи су из суседног Бријежђа, сишли после деобе у селу на своја ранија имања, Петровићи и Миловановићи славе Алимпијевдан а Петковићи Ђурђевдан.

-Ракићи су из Суводања од тамошњих Ракића, дошли на купљено имање у Милијићима, славе Лучиндан.

-Банковић, свештеник је из Груже (Корићани), на имању Петковића, слави Ђурђиц.

У Селу Мионица је 76 кућа и 21-дна породица.

 

Занимање становништва.

Мионичани се занимају поглавито земљорадњом и сточарством. Занатима се не одају због оближње варошице, а не селе се никуда, нити пак куда иду у аргаштину.

Појединости о селу.

-Село Мионица је саставни део Мионичке општине у Срезу колубарском. Судница, црква и школа су у варошици. Гробље је заједничко и поред старе цркве. Село нема заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top