Порекло презимена, село Љутице (Коцељева)

22. април 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Љутице, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник Србије и САНУ.   Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Историја области

Кад је између српског деспота Стевана и угарског краља Жигмунда закључен знаменити уговор о предаји Стевану и његовим непосредним потомцима, ако их буде имао, Мачве с Београдом и градом Голупцем, већ из тога доба помињу се нека села ове области, која је краљ Жигмунд дао у правију челнику Радичу, које наследник Стеванов Ђурађ утврђује и одобрава. У истом хрисовиљу датираном 31. августа 1429. године помињу ова села из данашње Тамнаве: Љутице, Забрежје, Бошњаци и Трстеница, поред других, која су по суседним областима.

Физичке прилике Тамнаве

Друга влашићка коса почиње у шабачком Црниљеву на оном месту одакле Тамнава отпочиње тећи уместо северним, источним правцем. Друга коса је нижа од прве и разликује се доста од прве, мада су обе тачно југоисточног правца. Као што је код прве косе главни и најзнатнији вис Белег у Миличиници и изнад ваљевског Црниљева, тако је и овај други, Јаутина у Голој Глави најглавнији, јер колико је Белег удаљен од почетка Влашића, толико је и Јаутина од Доњег Црниљева. И коса и њене сувише кратке и северне и јужне косанице широкох су плећа, са јасно израженим кречњачким пољицима, јер целом дужином косе на више места испољени су секундарни кречњаци, испод којих су пешчари, конгломерати и филити. Кречњачка пољица: Оџино Поље између Миличинице и Голочела, Пресека на Шешевици, Јасикова Раван у Љутицама, Коњски Гроб на међи Бреснице и Корен у Дружетићу, су пољица без видних остењака, и ртова са вртачама по средини, које су старијег и новијег порекла, широке, заднивене и обделане.

Насеља

Положај села.

Свака гологлавска мала има по један или по два засебна потеса, а све заједнички по један део свог Поља, а тако и код букорских мала, чији је заједнички потес Мокро Поље до Галовића. Кад се мала намножи и нема где да се више шири, онда мало подаље ствара другу малу, која се по времену спаја са својом матицом. Тако су се у Букору спојиле Доња Мала са својом матицом Дивичем, у Голој Глави Балачка са Брђанима, у Љутицама Расница са Љутицама итд. Типска брдска села су: Букор, Гола Глава, Дружетић, Љутице, Црниљево, Голочело, Галовић итд.

Сеоске заједнице:

Заједнице брдских села веће су и оне су испусти и шуме. Ове се заједнице дају под испашу и жировницу и приходи иду у општинску касу на исплату државног пореза и приреза на сва имања. Из ових заједница сеоска сиротиња има бесплатан огрев, а оскудни у имању добијају, по решењу сеоског и општинског збора и одобрењу надлежних државних власти, потребно земљиште на вечиту својину. Најлепше, највеће и најочуванинје заједнице ове врсте имају села: Гола Глава, Коцељева, Памбуковица, Каменица, Љутице и Дружетић. Гологлавске заједнице у Јаутини, дружетићке у Стражи и Вису, коцељевачке и памбуковичке, познате по општим именом Коцељевачка Шума, у простору преко 400 хектара, јесу најлепши шумски крајеви у области и оне дрве сва доња тамнавска села.

Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 хектара опет су шумске заједнице, али лошије вредности од горњих.

Џематске заједнице:

Џематске заједнице су ређи облик својине у овој области, али се ипак дају запамтити. Мале свих брдских села и издвојени крајеви тамнавских равнијих села имају своје заједнице од пола хектара у простору, ограђене и необрађиване, на којима мале и крајеви држе своја бденија и молитве. Сређ У Бањанима има своју заједницу од 5 ари и даје под закуп, Старо Врело у Врелу, Ратковић у Свилеуви, Кривајица у Љутицама, Шумарице у Каменици, Барич у Суботици, Дивич у Букору, Дело у Доњем Црниљеву имају своје мале заједнице, које не доносе никаквих прихода ни селу ни малама.

Посебан положај села:

Љутице су са обе стране Тамнаве, западно од Коцељеве, брдсско и равно село, чија су брда са јужне стране. Куће су при изворима сеоских потока, збијене у породичне групе, врло блиске и са великим окућницама. Џемати су: Јелићи, западни део испод Града, Љутице, средина села, Расница испод Коњског Гроба на десној страни реке и Кривајица, на левој страни, уз повећу непресушну сеоску речицу Кривајицу.

Тип села:

Код тамнавских брдских села, који једним делом залазе у брдовите крајеве, а другим у равније, примећује се две врсте мала. Брдске мале су као и код правих брдских села, а друге су разбијеног типа, али не и растуреног и на више места су спојене. И оваква су села старовлашког типа, јер су окућнице, распореди и кућа и зграда истоветни. Оваква су села: Каменица, Голочело, Љутице, Суботице, Бајевац, Радуша и др.

У Вуковим харачким тефтерима помињу се као засеоци: Корен у Дружетићу и Јаутина у Голој Глави, али нису били засеоци ни онда, па ни данас, јер их нико тим именом од њихових сељака не зове. Врхови у Скели, Старо Врело у Врелу, Пљоштара у Дрену, Грачица у Новацима, Ратковац у Свилеуви и Криваја у Љутицама јесу веће мале, које би се, кад би се њихова имања издвојила од осталог села, могле назвати засеоцима а временом и селима.

Имена села српског порекла:

Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака су, између осталих, и Љутице.

Старине:

У Љутицама, поред Округле Баре, која је у долини Тамнаве, постоји један добро очуван белег, за који сељаци држе, да је сестре Љутице Богдана. За овај споменик везана је ова народна прича: Једног дана, кад се на Мрамору, у зимској кули, боравио војвода са својом свитом, примети са куле да се нешто креће по пшеници око Округле Баре. И војвода и његова свита помисле да је кошута и војвода запне стрелом и на мсту убије, уместо кошуте, своју сестру, која је истог јутра изашла у поље да разгледа војводина поља и да се прошета. Војводи је било необично жао своје сестре, зато је сахрани поред Баре на месту где је убијена и подигне јој мрамор, који се и данас чува.

За дворе и кулу Љутице Богдана прича се, да су били на Мрамору, на међи села Љутице и Каменица. Љутица Богдан је преко лета седео у кули на Мрамору, а преко зиме у дргој кули, у Суботици.

Постанак и старина данашњих села:

У години 1429. у христовуљу деспота Ђурђа Бранковића, којим одобрава свом челнику Радичу, да може примити подарени поклон од угарског краља Жигмунда, помињу се поред неких села из суседних мачванских области и села ових области: Трстеница, Бошњаци, Љутице, Забрежје и Медојева река (Бањани).

У списку села палешког и шабачког дистрикта из 1737. године, који је саставила Београдска администрација тога доба, помињу се, између осталих, и Љутице.

Стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година су, између осталих, и Љутице.

 

Порекло фамилија-презимена села Љутице:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Антонићи и Чолићи. Видети Чолићи и Антонићи.

-Бабићи, друга половина 18. века, Костајник, Св. Великомученик Артемије.

-Бекрићи, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Никољдан.

-Бранковићи и Пиштељићи. Видети Пиштељићи и Бранковићи.

-Живковићи-1 и Илићи. Видети Илићи и Живковићи.

-Живковићи-2, после 1827. године, Дивци у Колубари, Никољдан, доводац уз матер.

-Ивановићи, после 1827. године, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан, уљези у Бановиће-Пантелиће.

-Илићи и Живковићи-1, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

-Марковићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђевдан.

-Милошевићи, друга половина 18. века, Осат, Јовањдан.

-Морићи*, прва половина 18. века, Пива, Никољдан.

*Морићима се зову по некаквом претку попу, кога је село звало Мором. Поп Мора, по причању сељака, био је необично лењ. Лети пред кућом на љуљашци, обешеној о шљиви, спавао би по цео дан, а зими у кући. Кад би га ко позвао у парохију каквим послом, имао је обичај увек рећи: „Мора на вас наишла, не дате ми да се одморим“.

-Пиштељићи и Бранковићи*, прва половина 18. века, Босна, Аранђеловдан.

*Бранковићи и Пиштељићи су од дружетићских Станојловића, пореклом из сарајевске околине.

-Спасојевићи, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Митровдан.

-Станојчићи, после 1827. године, Бељин у Посавској Тамнави, Ђурђевдан, доводци.

-Танасковићи, после 1827. године, Козарица, Јовањдан, уљези у Стевановиће.

-Тимотићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.

-Томићи, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Никољдан.

-Чолићи и Антонићи, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.

-Шумеровићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Стевањдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Антропогеографија ваљевске Тамнаве”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Postovani,
    Ljuba Pavlovic u ” Antropogeografiji valjevske Tamnave” nije naveo poreklo familije Pavlovic koji su ziveli u Ljuticama u 18 i 19 veku , kao i 1912. godine kada je napisao knjigu.
    Zato vas molim da mi pomognete ,ako imate podatak, da saznam poreklo mog pradede Marka Pavlovica koji je izgubio zivot u Balkanskom ratu. Njegov otac , moj cukundeda Srecko Pavlovic je bio kmet u selu Ljutice.

    Hvala unapred,
    srdacan pozdrav

    Biserka Dumic Pavlovic

  2. Богдан Лазић

    Радим на родослову презимена Лазић у Љутицама. Поћео сам од Филипа Лазића, који је при попису 1963. године уписан као шездесетогодишњак, има другу супругу Манду, два сина, четири кћерке и једну пасторку. Јасно ми је да је његов син Станислав мој прадеда, дакле Филип ми је чукундеда. Не занам шта је било са његовим другим сином Радославом, нити знам где су се разудале кћери и колико су живели, да ли су имали потомака. За Станислава знам да је имао сина Срећка, он је мој деда, а његов син Милош је Мој отац. О Станиславу знам само што сам рекао, али и да је погинуо у једном од ратова, као и његов син Срећко који је погинуо у рату 1912-1913. и име му је на споменику код школе у Љутицама, а и на споменику код цркве у Коцељеви. Ако неко има неку идеју о горе помињаним нек напише на адресу коју остављам.