Порекло презимена, село Брзан (Баточина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Брзан, општина Баточина. Према књизи Тодора Радивојевића, издање 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.   Положај Порекло становништва села Брзан, општина Баточина. Према књизи Тодора Радивојевића, издање 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.   Положај Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Аксић Шарко » Порекло презимена, село Брзан (Баточина)

Порекло презимена, село Брзан (Баточина)

Порекло становништва села Брзан, општина Баточина. Према књизи Тодора Радивојевића, издање 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

 

Положај села

Село је на обема странама Брзанске Косе, крајњег североисточног огранка крагујевачког Црног Врха. Та је коса састављена од неколико брда на којима су имања сеоска и међу којима су најглавнија: Тутњава, Калиготић, Просек, Џодићка Чука и Тишино Брдо. Она се свршава, у хатару брзанском, Црвеним Брегом који је упро у моравску раван.

Земље и шуме

Брзански је хатар велики 2492 хектара. Од тога долази на зиратно земљиште 2392 ха., а на шуме с утринама 100 ха. Зиратна је земља у другом (2040 ха.), трећем (283 ха.), четвртом (7 ха.) и петом (62 ха.) зиратном реду; а шума је сва у трећем шумском реду. 9 хектара шуме и утрине општинска су заједница.

Тип села

Брзански крајеви и махале састављени су од кућних група већих родова. Ове кућне групе отстоје међусобно 300 до 500 метара.

Име селу

Стари људи причају да је име селу дао најстарији род брзански (Љутићи), који је досељен из села Брзанаца од Косовске Митровице. Донесен назив унеколико је измењен, тј, од Брзанци постао је Брзан.

Оснивање села

Брзан спада, по времену оснивања у најстарија насеља, јер је основан крајем 17. или почетком 18. века.

 

Порекло становништва

Љутићи (Милошевићи, Лукићи, Стевановићи 2 к., и Павловићи 1 к., укупно 8 к., св. Јован), досељени 1690. године из Брзанца у Старој Србији – (Кос. Митровица).

Андрејићи (Кузмановићи (Кузмицћи) 6 к., Јовановичи 2 к., Миливојевићи 2 к., Милановићи 1 к., (укупно 11 к., св. Никола), досељени 1690 године из Лучибаре (Косово).

Кошани славе Св. Петку. (Миливојевићи – Јаковљевићи 5 к., Павловићи 3 к., Глишићи 2 к., Милановићи 2 к., Миловановићи 6 к., укупно 18 к.,), (Ђурђевићи – Милићевићи 4 к., Јаковљевићи 1 к., и Максимовићи 1 к., укупно 6 к.,) укупно 24 к.,), досељени 1690. године из Кошарна (Косово).

Маринковићи (Маринковићи 9 к., Павловићи 9 к., Миконићи 6 к., Тодоровићи 6 к., Гмитровићи 4 к., Илићи 3 к., Љубисављевићи 3 к., и Костићи 2 к., (укупно 42 к., слава Св. Ђорђе). И у Кијеву 3 к., од овог рода. Досељени 1690 године са Косово.

Горданићи (Анђелковићи 7 к., Јевтићи 3 к., Вучковићи 1 к., и Крстићи 1 к., (укупно 12 к., Св. Ђорђе), досељени 1737. године из Великог Дреновца (Морава).

Драгићевићи (Николићи 3 к., Симићи 2 к., Драгићевићи 1 к., Ђорђевићи 1 к., и Станојевићи 1 к., (укупно 8 к., Св. Јован), досељени 1737 године из Босне.

Курјучевићи (Ђорђевићи 7 к., Јовановићи 6 к., Петровићи (Спасојевићи 4 к., Нешићи 3 к., и Павловићи 3 к., (укупно 23 к., Св. Јован), досељени 1737 године из Грабовца (Ресава). (мој додатак – Овај род има највероватније заједничко порекло са Куручевићима из Луковице (Ресава). У Луковици су забелезени Куручевићи (40 к., Св. Јован), дошли са Косова у Старо Село, па на данашње место.

Перезановићи (Перезани 5 к., Пантићи 3 к., Ристићи 2 к., Милановићи 2 к., (укупно 12 к., Митровдан), и 1 к., од овог рода у М. Крчмару. Досељени 1737. године од Новог Пазара.

Баралићи (7 к., Св. Никола), досељени између 1788 – 1803. из Оцаљеника (Стари Влах).

Блажићи (Благојевићи 6 к., Рајићи-Миленковићи 1 к., (укупно 7 к., Св. Јован), досељени између 1788 – 1803. године са Косова.

Вучовићи (2 к., Св. Арханђел), досељени између 1788 – 1803. године из Ђуниса код Крушевца.

Гавазовићи (Минићи 2 к., и Петровићи 1 к., (укупно 3 к., Св. Илија), досељени између 1788 – 1803. године из Пећи (Метохија).

Гроздановићи (Маринковићи 7 к., Св. Никола), досељени између 1788 – 1803. године из Гложана (Ресава).

Динићи (Миладиновићи 4 к., Св. Илија), досељени из Великог Шиљеговца (Рибарска Река).

Ђерговићи (Накићи 5 к., Петковићи 1 к., и Пешићи 1 к., (укупно 7 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса (Крушевац).

Јатаганлићи (Мијаиловићи 1 к., Новаковићи 1 к., Рајићи 1 к., (укупно 3 к., Св. Ђорђе), досељени из Великог Шиљеговца (Рибарска Река).

Карапетровићи (1 к., Св. Никола), из Великог Шиљеговца.

Ковачевићи (2 к., Св. Никола), досељени између 1788 – 1803. године из Бошњане (Темнић).

Коларовићи (Милосављевићи 3 к., Св. Никола), досељени из Ђуниса.

Корењаци (4 к., Св. Ђорђе), досељени из Великог Шиљеговца.

Лепојевићи (6 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса.

Миленковићи (3 к., Св. Ђорђе Алимпије), досељени из Рутејевца (Морава).

Милојичићи (9 к., Св. Јован), досељени из Грабовца (Ресава).

Мићановићи (Магистратовићи – Мићићи 1 к., Св. Никола), досељени из Ђуниса.

Мићићи (Миленковићи 2 к., Св. Никола), досељени из Великог Шиљеговца.

Младеновићи (4 к., Св. Никола), досељени из Ђуниса.

Недељковићи (2 к., Св. Срђевдан), досељени из Ђуниса. Од овог рода има 1 к., у Кијеву.

Пајићи (Катулићи 8 к., Св. Јован), досељени из Ђуниса.

Панићи (Панићи 5 к., Гајићи 5 к., Каравилковићи 2 к., Нешићи 2 к., укупно 14 к., Св. Јован), досељени из Грабовца (Ресава).

Петронијевићи (3 к., Св. Петка), досељени из Великог Шиљеговца.

Ранђеловићи (5 к., Св. Јован), досељени између 1788 – 1803. године из Књажевца (источна Србија).

Ризнићи (2 к., Св. Лука), досељени из Радошина (Ресава).

Станковићи (2 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса.

Стевановићи (1 к., Митровдан), досељени измђи 1788 – 1803. године из Босне.

Стојановићи (опште је презиме Голићи, а посебна су Јовановићи 3 к., Ничићи 3 ., Милосављевићи 2 к., Ђорђевићи 1 к., и Николићи 1 к., . Све се куће зову и Столићи. (укупно 10 к., Св. Ђорђе), досељени из Великог Шиљеговца.

Тракићи (7 к., Св. Арханђел), досељени између 1788 – 1803. године од данашње Бугарско-Грчке границе област Тракија.

Ужаревићи (Живковићи 5 к., и Станковићи 2 к., укупно 7 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса.

Хајдуковићи (Милошевићи 6 к., и Милановићи 2 к., укупно 8 к., Св. Арханђел), досељени из Ђуниса.

Цвејовићи (Петровићи 7 к., Јовановићи 3 к., Новаковићи 1 к., и Сремчевићи 1 к., укупно 12 к., Св. Лука), досељени између 1788 – 1803. године из Црне Горе.

Чвргићи (Станковићи 5 к., Св. Никола), досељени из Ђуниса.

Чкрекићи (Вићентијевићи 3 к., и Миладиновићи 3 к., укупно 6 к., Св. Мрата), досељени из Великог Шиљеговца.

Алексићи (1 к., Св. Тома), досељени између 1804 – 1814. године из Сјенице.

Аркачевићи (2 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814. године из Ракинца (Морава).

Арсенијевићи (1 к., Св. Никола), досељени из Седлара (Ресава).

Бировљевићи (Ивановићи 2 к., Св. Никола), досељени из Ракинца (Морава).

Благојевићи (1 к., Св. Јован), досељени из Рутејевца.

Величковићи (6 к., Св. Арханђел), досељени из Дубље (морава ресавска).

Вељићи (Вељићи 6 к., Вуксановићи 1 к., укупно 7 к., Св. Никола), досељени из Кукљина (Крушевац).

Војиновићи (2 к., Св. Петка), досељени између 1804 – 1814. године из Гладне (Морава).

Гмитровићи (1 к., Св. Арханђел), досељени из Гладне (Морава).

Гроздићи (Милановићи 2 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814. године из Трнске Клисуре (српско-бугарске границе).

Димитријевићи (1 к., Митровдан), досељени из Старог Влаха (село Горња Моравица).

Дрљићи (Павловићи 3 к., Обрадовићи 2 к., укупно 5 к., Св. Петка), досељени из Дубља (Ресава).

Живићи (Ивановићи 3 к., Јовановићи 1 к., укупно 4 к., Св. Никола), досељени из Зајечара.

Живковићи (3 к., Св. Никола), досељени из Жупањевца (Лугомир).

Зебићи (Милутиновићи 4 к., Симићи 3 к., Бранковићи 2 к., укупно 9 к., Митровдан), досељени из Радевца (Морава).

Качаревићи (Голубовићи 8 к., Св. Никола), досељени изммеђу 1804 – 1814 године из Заграђа (Тимок).

Лазаревићи (Пиштовићи 3 к., Св. Арханђел), досељени између 1804 – 1814 године из Битоља (Македонија).

Маричићи (Милошевићи 1 к., Св. Арханђел), досељени из Рутејевца.

Марковићи (2 к., Св. Врачи), досељени између 1804 – 1814. године са Косова.

Милојковићи (Славковићи 2 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814. године из Трна (Бугарска).

Мишићи (Јанкуловићи 3 к., Митровдан), досељени из Дреновца (Морава).

Нешићи (Механџићи 4 к., Св. Никола), досељени из Дубнице (Морава).

Николићи (Миленковићи 2 к., и Јовановићи 1 к., укупно 3 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1814. године из Дражевца (Морава).

Попадићи (Попадићи 12 к., и Николићи 1 к., укупно 13 к., Св. Никола), досељени између 1804 – 1914. године из села Влакче (област Јасеница).

Радојковићи (Рашићи. Раџићи 2 к., Св. Ђорђе), досељени из Петровца (Морава).

Радосављевићи (Радосављевићи 2 к., и Стевановићи 2 к., укупно 4 к., Св. Арханђел), досељени из Јовановца засеока села Брчина – Јовановачка Река.

Рибарчевићи (Милетићи 1к., Радосављевићи 1 к., укупно 2 к., Св. Никола, досељени из Рибари (Морава).

Рилићи (Ристићи 4 к., Св. Игњатије), досељени између 1804 – 1814. године из Босне.

Стевановићи (1 к., Митровдан), досељени из Старог Влаха.

Стевановићи (1 к., Св. Ђорђе), досељени из Старог Влаха.

Тошићи (Тошићи 7 к., Николићи 4 к., Пешићи 3 к., Симићи 3 к., и Петровићи 1 к., укупно 18 к., Св. Петка), досељени између 1804 – 1814. године из Раковице (Бугарска).

Чварковићи (Крстићи 2 к., Стевановићи 2 к., и Николићи 1 к., укупно 5 к., Св. Игњатије), досељени из Честина (Гружа).

Чељадинкићи (Павловићи 3 к., и Милановићи 1 к., укупно 4 к., Св. Никола), досељени из Бујмира (Морава).

Џодићи (Стевановићи 3 к., и Радосављевићи 1 к., укупно 4 к., Св. Никола), досељени из Багрдана код Јагодине (Белица).

Радивојевићи (Борковићи, 2 к., Богићевићи 1к., и Јанићијевићи 1к., укупно 4 к., Св. Врачи), досељени 1815. године из Катуна (Темнић).

Шмикићи (3 к., Св. Никола), досељени 1816. године из Сјенице.

Цветковићи (2 к., Св. илија), досељени 1817. године из Домуса Потока (Осаница).

Чекерлићи (Васиљевићи (Јевтићи) 2 к., Вујичићи 2 к., и Павловићи 2 к., укупно 6 к., Св. Стеван), досељени 1818 године из Рабровца (Јасеница).

Ерчићи (Димитријевићи 2 к., Митровдан), досељени 1819. године из Краварице (Драгачево).

Вучићи (2 к., Св. Никола), досељени 1820. године из Загрђа (Тимок).

Поповићи (Поповићи 2 к., и Миленовићи 1 к., укупно 3 к., Св. Никола), досељени 1820. године из Новог Пазара.

Гмитровићи (3 к., Св. Никола), досељени 1821. године из села Белице код Јагодине.

Милановићи (6 к., Св. Никола), пресељени из Бадњевца 1821. године.

Ерчићи (Антонијевићи 4 к., и Радојевићи 1 к., укупно 5 к., Св. Никола), досељени 1822. године из Шљиковца.

Пешићи (2 к., Св. Петка), досељени 1824. године из Беле Паланке.

Стројковци (Арнаутовићи 2 к., Св. Арханђел), досељени 1825. године из Стројковца (Ветерница).

Лепојевићи (2 к., Св. Никола), досељени 1826. године из Црквенца (Морава).

Ранђеловићи (1 к., Св. Никола), досељени 1847. године из Крајине (источна Србија).

Симићи (1 к., Св. Никола), пресељени Горње Баточине 1853. године.

Најдановићи (1 к., Св. Никола), досељени 1859. године из Књажевца (ист. Србија).

Радовићи (1 к., Св. Ђорђе), досељени 1863. године из Драгобраћа код Крагујевца.

Ивановићи (1 к., Св. Симеун Богопримац), досељени 1863. године из Домуса Потока (Осаница).

Трифуновићи (1 к., Св. Мрата), досељени 1870. године из Марковца код В. Плане.

Димитријевићи (1 к., Св. Јован), пресељени 1879. године из Ботуња.

Радовановићи (2 к., Митровдан), досељени 1891. године из Марковца код В. Плане.

Вељковићи (1 к., Св. Никола), досељени 1895. године из Градаца (Баточина).

Цигани:

Гојковићи (3 к., Св. Петка), досељени 1823. године, али се не зна одакле.

Митићи (1 к., Св. Петка), досељени 1860., не зна се одакле.

Ташићи (1 к., Св. Петка9, досељени 1883. године, не зна се одакле.

Цинцари:

Тодоровићи (1 к., славу не славе), досељени 1880. године из Маловишта у Македонији.

 

ИЗВОР: Тодор Радивојевић, „Лепеница“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top