Порекло презимена, село Команице (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Команице, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло становништва села Команице, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Команице (Мионица)

Порекло презимена, село Команице (Мионица)

Порекло становништва села Команице, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Команице су над Мионицом, са источне стране овог села. Куће су растурене по венцу, јаругама и падинама појединих брегова. Замљиште је од терцијалних глинаца и мергле, неравно и врло развијено. Главнија узвишења су: Бољковац до Попадића, Липовац у средини села и Стубла над Мионицом.

Извора у селу има доста, али немају општих имена осим ових: Стублина под Стублом, Липље на Липовцу и Дубока. Главни потоци, управо јаруге, великог обима, стрменитих страна и осипају се, са нагибом северу Топлици, јесу: Машевац испод Бољковца и Липовца и Дубочка Јаруга испод Стубла.

Земље и шуме.

Земље зиратне су по долинама потока и њиховим странама. Земља је црница врло родна, влажна и подесна за све усеве. У селу је нема доста, те се сељаци спуштају Топлици, где имају своје ливаде и гаје стоку.

Шуме има у јужном делу села и по Стубли, али нема ипак у тој количини, да је у стању да подмири све домаће потребе, стога се мора куповати са стране, из горњих села. У селу нема никаквих заједница.

Тип села.

-Сам положај села, његове две јаруге, поделили су село на џемате. Џемати су по косама, а ретко по њиховим странама, удаљени један од другога толико колико су простране долине потока. Џемати су: Брђани, по коси над Мионицом и са леве стране Дубочке Јаруге, Стубљани у врху исте јаруге под Стублом, Дубочани на десној стране Јаруге и Липљани на Липовцу.

У Брђанима су: Настићи, Јеремићи, Поповићи, Обрадовићи, Радовановићи, Бошковићи, Живковићи, Петровићи, Марковићи, Ђурићи, Живојиновићи, Ненадовићи, Благојевићи, Лазаревићи, Алексићи, Маринковићи и Васиљевићи.

У Дубочани су: Јелесијевићи, Марковићи, Кеџићи, Живојиновићи, Обрадовићи и Урошевићи.

У Стубљанима су: Крстићи, Ћировићи, Марковићи, Јоксићи, Андрићи, Ликнићи, Милосављевићи и Прокићи.

У Липљанима су: Папићи (Павловићи).

У селу нема великих задруга, а слабо кад да је овде било већих задруга, осим у Папићима. Нигде нема чешћих деоба него у овом селу, што нарочито пада у очи и суседним сељацима.

Подаци о селу.

-У харачким тефтерима из 1818. године записано је, да је у овом селу било 36 домова са 47 породица и 104 харачке личности.

По попису:

-1866. године – 57 домова и 359 становника.

-1874. године – 61 дом и 356 становника.

-1884. године – 62 дома и 355 становника.

-1890. године – 72 дома и 441 становника.

-1895. године – 72 дома и 457 становника.

-1900. године – 81 дом и 500 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 5,15 а процентни 1,80%.

Име селу.

-Команичани не знају ништа да причају о имену свога села. Ни сељаци суседних села, нарочито старији људи, почешће пута у говору изјасниће се да Команичани „нису наши“, него да су „неки други свет“, али ово не умеју да објасне.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Команице су село једне породице, чији најстарији представници знају слабо да причају о себи. Знају само толико да су досељени. Испитивањем родбинских веза међу појединим породицама у овој области, наишао сам на сроднике Команичана и тек су ови умели објаснити начин и време досељења своје породице.

Јелићи: Команичани не споре сродство са Јелићима у Осеченици, а старији Јелићи причају да су Команичани, углавном сви, и Јелићи од 4 брата, који су се врло давно доселили из кршевитих крајева горњег Лима, од Ђаковице због арнаутске обести. Сва 4 брата била су сточари, необични за ове сељаке, па прво се настанили у Осеченици и после 20 година спустили се у село Команице два брата са децом од трећег, најстаријег, брата, који је био умро. Од заосталог брата су Јелићи у Осеченици, а од она друга два и синоваца су Команичани. Кад је ова сеоба могла бити, не може се тачно одредити. Сравњивањем њиховог досељења са досељењем познатих породица у суседству, као да би се могло навести да су се доселили у 17. веку, а може бити и раније. У Команицама их има данас у све три мале, осим липљанске, а прво су се населили на Брду над Мионицом и стара кућа била је тамо, где је садашња Поповића кућа; у селу их има 59 кућа, славе Св. Димитрија.

Обрадовићи у Дубочанима су са Дивљаке изнад Ариља, предак им се доселио као слуга и призетио у Команичане, има их две куће и славе Св. Димитрија.

Благојевићи, Живојиновићи и Ненадовићи: Досељени су из Дљина у Драгачеву после 1820. године, предак им се призетио у Алексиће; има их 3 кућа, славе Св. Димитрија. Од истог предака су и Живојиновићи и Ненадовићи.

Липљани (Осаћани и Папићи) доселили су се око 1809. године од Гођевачке породице у Зарубама, из села Гођевића у Осату, досељени прво као мајстори па накнадно довели своје породице, славе Лазаревдан.

Ликнићи: Предак им је из Рајковића, села ове области, призетио се у Команичане, слави Св. Димитрија.

Лазаревићи су из суседних Ракара, прешли после деобе на своје имање, славе Лучиндан.

Маринковић у Брђанима је из Берковца, прешао жени на имање, слави Јовањдан.

Ћировић је из Штрбаца у Старом Влаху, доселио се као слуга, слави Јовањдан.

Васиљевић у Брђанима је из Рудог у Полимљу, слави Јовањдан.

Сви досељеници су се у Команице, за које већ није наглашено, населили око 1870. године.

У Команицама је 81 кућа од 7 породица.

 

Занимање становништва.

-Команичани се занимају свима привредним гранама, којим и остали сељаци у овој области. Раде земљу у довољној мери и она им подмирује потребе, где понешто претиче иде у продају. На рогату стоку обраћају повећу пажњу, нарочито што им даје добар приход и служи за тегљење. Због тога што је ово село са мало земље, у последње доба многи се Команичани одважавају, те одлказе из села и не враћају се. Подоста их учи занате, па се после расељавају и тим путем

Појединости о селу.

-Команице су саставни део Горњотопличе општине у Срезу колубарском. Судница је у Грњој Топлици, а школа и црква у Мионици. Гробље је заједноичко и по дну села. Немају заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top