Порекло презимена, село Команице (Мионица)

15. април 2013.

коментара: 6

Порекло становништва села Команице, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Команице су над Мионицом, са источне стране овог села. Куће су растурене по венцу, јаругама и падинама појединих брегова. Замљиште је од терцијалних глинаца и мергле, неравно и врло развијено. Главнија узвишења су: Бољковац до Попадића, Липовац у средини села и Стубла над Мионицом.

Извора у селу има доста, али немају општих имена осим ових: Стублина под Стублом, Липље на Липовцу и Дубока. Главни потоци, управо јаруге, великог обима, стрменитих страна и осипају се, са нагибом северу Топлици, јесу: Машевац испод Бољковца и Липовца и Дубочка Јаруга испод Стубла.

Земље и шуме.

Земље зиратне су по долинама потока и њиховим странама. Земља је црница врло родна, влажна и подесна за све усеве. У селу је нема доста, те се сељаци спуштају Топлици, где имају своје ливаде и гаје стоку.

Шуме има у јужном делу села и по Стубли, али нема ипак у тој количини, да је у стању да подмири све домаће потребе, стога се мора куповати са стране, из горњих села. У селу нема никаквих заједница.

Тип села.

-Сам положај села, његове две јаруге, поделили су село на џемате. Џемати су по косама, а ретко по њиховим странама, удаљени један од другога толико колико су простране долине потока. Џемати су: Брђани, по коси над Мионицом и са леве стране Дубочке Јаруге, Стубљани у врху исте јаруге под Стублом, Дубочани на десној стране Јаруге и Липљани на Липовцу.

У Брђанима су: Настићи, Јеремићи, Поповићи, Обрадовићи, Радовановићи, Бошковићи, Живковићи, Петровићи, Марковићи, Ђурићи, Живојиновићи, Ненадовићи, Благојевићи, Лазаревићи, Алексићи, Маринковићи и Васиљевићи.

У Дубочани су: Јелесијевићи, Марковићи, Кеџићи, Живојиновићи, Обрадовићи и Урошевићи.

У Стубљанима су: Крстићи, Ћировићи, Марковићи, Јоксићи, Андрићи, Ликнићи, Милосављевићи и Прокићи.

У Липљанима су: Папићи (Павловићи).

У селу нема великих задруга, а слабо кад да је овде било већих задруга, осим у Папићима. Нигде нема чешћих деоба него у овом селу, што нарочито пада у очи и суседним сељацима.

Подаци о селу.

-У харачким тефтерима из 1818. године записано је, да је у овом селу било 36 домова са 47 породица и 104 харачке личности.

По попису:

-1866. године – 57 домова и 359 становника.

-1874. године – 61 дом и 356 становника.

-1884. године – 62 дома и 355 становника.

-1890. године – 72 дома и 441 становника.

-1895. године – 72 дома и 457 становника.

-1900. године – 81 дом и 500 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 5,15 а процентни 1,80%.

Име селу.

-Команичани не знају ништа да причају о имену свога села. Ни сељаци суседних села, нарочито старији људи, почешће пута у говору изјасниће се да Команичани „нису наши“, него да су „неки други свет“, али ово не умеју да објасне.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Команице су село једне породице, чији најстарији представници знају слабо да причају о себи. Знају само толико да су досељени. Испитивањем родбинских веза међу појединим породицама у овој области, наишао сам на сроднике Команичана и тек су ови умели објаснити начин и време досељења своје породице.

Јелићи: Команичани не споре сродство са Јелићима у Осеченици, а старији Јелићи причају да су Команичани, углавном сви, и Јелићи од 4 брата, који су се врло давно доселили из кршевитих крајева горњег Лима, од Ђаковице због арнаутске обести. Сва 4 брата била су сточари, необични за ове сељаке, па прво се настанили у Осеченици и после 20 година спустили се у село Команице два брата са децом од трећег, најстаријег, брата, који је био умро. Од заосталог брата су Јелићи у Осеченици, а од она друга два и синоваца су Команичани. Кад је ова сеоба могла бити, не може се тачно одредити. Сравњивањем њиховог досељења са досељењем познатих породица у суседству, као да би се могло навести да су се доселили у 17. веку, а може бити и раније. У Команицама их има данас у све три мале, осим липљанске, а прво су се населили на Брду над Мионицом и стара кућа била је тамо, где је садашња Поповића кућа; у селу их има 59 кућа, славе Св. Димитрија.

Обрадовићи у Дубочанима су са Дивљаке изнад Ариља, предак им се доселио као слуга и призетио у Команичане, има их две куће и славе Св. Димитрија.

Благојевићи, Живојиновићи и Ненадовићи: Досељени су из Дљина у Драгачеву после 1820. године, предак им се призетио у Алексиће; има их 3 кућа, славе Св. Димитрија. Од истог предака су и Живојиновићи и Ненадовићи.

Липљани (Осаћани и Папићи) доселили су се око 1809. године од Гођевачке породице у Зарубама, из села Гођевића у Осату, досељени прво као мајстори па накнадно довели своје породице, славе Лазаревдан.

Ликнићи: Предак им је из Рајковића, села ове области, призетио се у Команичане, слави Св. Димитрија.

Лазаревићи су из суседних Ракара, прешли после деобе на своје имање, славе Лучиндан.

Маринковић у Брђанима је из Берковца, прешао жени на имање, слави Јовањдан.

Ћировић је из Штрбаца у Старом Влаху, доселио се као слуга, слави Јовањдан.

Васиљевић у Брђанима је из Рудог у Полимљу, слави Јовањдан.

Сви досељеници су се у Команице, за које већ није наглашено, населили око 1870. године.

У Команицама је 81 кућа од 7 породица.

 

Занимање становништва.

-Команичани се занимају свима привредним гранама, којим и остали сељаци у овој области. Раде земљу у довољној мери и она им подмирује потребе, где понешто претиче иде у продају. На рогату стоку обраћају повећу пажњу, нарочито што им даје добар приход и служи за тегљење. Због тога што је ово село са мало земље, у последње доба многи се Команичани одважавају, те одлказе из села и не враћају се. Подоста их учи занате, па се после расељавају и тим путем

Појединости о селу.

-Команице су саставни део Горњотопличе општине у Срезу колубарском. Судница је у Грњој Топлици, а школа и црква у Мионици. Гробље је заједноичко и по дну села. Немају заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Bojana

    Mogu reci samo da niste bas najbolje informisani, ili niste bas najbolje ispitali sve ovo, ili se pak niste obratili pravim ljudima. Moj deda je meni pricao odakle smo, i ko smo, a naselili smo se u Mionicki kraj mnogo pre 1800-te godine. Ovde ispada kao da smo ‘pali s Marsa’… Mislim ako pisete vec, pisite prave informacije. Stvarno je lep proekat, ali malo radite oflje sto se kaze. Pozdrav

    • Никола Вукосављевић

      Поштована Бојана,

      било би културно од вас да се представите, напишете од које породице из овог села (Команице) потичете, коју славу славите, па да онда даље наставимо. Подаци о том селу су из књиге етнографа Љубомира Павловића “Колубара и Подгорина” из 1907. године, као што је на почетку странице и напоменуто, дакле то није нешто што је написао било ко од наших сарадника; с тим у вези, не стоје квалификације да “офрље” радимо и да “не пишемо праве информације”, јер се у тексту у овом селу само преноси оно што је написао један од Цвијићевих ученика, знаменити српски етнолог Љуба Павловић. Ако имате неке примедбе или нове информације о родовима из Команице, слободно то можете написати, свакако би било корисније од дељења епитета и личних квалификација; нарочито упада у очи то што се нисте представили нити написали шта је то конкретно по вашем мишљењу Љуба Павловић погрешио или пропустио да напише, што је у најмању руку неукусно, а може се рећи и некултурно. Имајући све ово у виду, надамо се да ће ваши будући коментари бити уљуднији и кориснији за све. Свако добро.

  2. Јоксим

    Бојана,
    Лако је багателисати туђи рад и уложени труд. И то Љубомира Љубе Павловића и његову књигу “Колубара и Подгорина”, издање из 1907.године.
    Вредни сарадник портала С. Милић Милодан је само пренео што је Љуба забележио.
    Драга Бојана, хајде напишите Ви нешто? Макар то што је деда причао…
    Истраживач Љ. Павловић није питао Марсовце, већ своје савременике.
    Лепи поздрави!

  3. Nije vam los projekat ali nedostaje delimicno struke i rada na licu mesta a niste precizno citirali ni Autora Lj. Pavlovica..U Komanicama trenutno, kao i od davnina egzistiraju zaseoci-dzemati:Brdjani,Duboki potok,Stublo, Obrsina, Lipovica Papici.Popovici su u Brdjanima -ka Toplici a ne iznad Mionice ,gde je zaseok Obrsina,sa familijama Markovici,Stepanovici,Mihailovici i Andrici, koje niste ni spomenuli. Potomci Jelica cine znacajnu vecinu u Komanicama i sada niko nije sa tim prezimenom ali svi slave Mitrovdan.Njihovi predci su u komanice doseljeni iz podrucja Djakovice,krajem 17.veka,za vreme Patrijarha A. III Carnojevica, kao sto navodite ,preko Starog vlaha i Maljena (Divcibara i Osecenice).izvinjavam se na Latinskom pismu , ovde nemam drugo.Srdacan pozdrav!

  4. Никола

    Интересује ме порекло породице Јовановић из Мионице. Знам да потичу из Команица.

  5. Предраг

    Интересантно је ово око имена села и то да “нису наши” и да су “неки други свет”. Одговор је вероватно у народу Кумани, по коме је и Куманово у Македонији добило име. Кумани – Комани. Аутору вероватно у то време нису били познати, па није могао повезати. Наравно да становништво тог села, и у време писања књиге и у садашње време, нема везе са Куманима, али топоним остаје као и предање да су се разликовали.