Порекло презимена, село Зукве (Коцељева) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Зукве, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио с Порекло становништва села Зукве, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио с Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Зукве (Коцељева)

Порекло презимена, село Зукве (Коцељева)

Порекло становништва села Зукве, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Посебни положај села.

Зукве су на исток од Коцељеве на десној обали Тамнаве, брдовито и неравно село, са кућама разређеним у помање породичне групе. Куће нису по брдима већ по пристранцима и не спуштају се у тамнавску долину. Зукве су раселица суседног села Новака.

Воде (Извори, Реке, Језера, Баре)

У области има доста извора, који својим именима опомињу на карактер минералних извора. Такви би извори били: Змајевац у Каменици, Млакоња у Радуши, Хлађани у Дружетићу, Живаница у Новацима, Савинац у Зуквама, Видан у Грабовцу, Слана Бара у Галовићима и Сланац у Коцељеви.

Села која су постала као раселице других села пре 200 (сада 300) година, била би: Бровић раселица Пиромана, Баталаге Свилеуве, Зукве Новака, Звечка, Кртинска, Ратари и Уровци старог села Бреске, Лајковац колубарски од Горњег Лајковца.

 

Порекло фамилија-презимена села Зукве:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Аврамовићи и Панићи. Видети Панићи и Аврамовићи.

-Андрићи, после 1827. године, Памбуковица у Тамнави, Ђурђиц, дошао на имање своје жене.

-Антонићи, прва половина 18. века, Осечина у Подгорини, Јовањдан.

-Вујичићи, после 1827. године, Туђин у Подгорини, Лазаревдан, уљез у Лазовиће.

-Глишићи, после 1827. године, Љутице у области, Ђурђиц.

-Ђорђевићи, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.

-Ђурићи, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Лучиндан.

-Живановићи и Максимовићи. Видети Максимовићи и Живановићи.

-Јелићи, прва половина 18. века, Новаци у суседству, Ђурђиц, од новачких Табаковића, велика задруга.

-Јовановићи, после 1827. године, Ситарице у Подгорини, Митровдан.

-Лазаревићи, друга половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Лазаревдан.

-Максимовићи и Живановићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.

-Миловановићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан, повећа и угледна задруга.

-Михаиловићи, после 1827. године, Осат, Св. Стефан Дечански.

-Панићи 1 и Аврамовићи, прва половина 18. века, Новаци у суседству, Св. Аврамије.

-Панићи 2, после 1827. године, Б. Крајина, Св. Стефан Дечански, уљези у Пантелиће(?).

-Петровићи, после 1827. године, Букор, Лучиндан.

-Петронићи*-1, стара изумрла породица.

*За ове Петрониће зна се да је њихов предак Радич творац Зукава, да је из Новака од тамошњих Антонића. Његово име се необично очувало и именима: Радичева Јаруга, Радичка Воћа, Радичка трла итд. Сви су му потомци скоро изумрли, а Петронић-2 је уљез на имању последњег Петронића-1.

-Петронићи-2, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Никољдан, уљез у Петрониће 1.

-Ранковићи, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Никољдан.

-Снегићи, прва половина 18. века, Јаребице у Јадру, Ђурђевдан.

-Спасићи, после 1827. године, Рудо у Полимљу, Ђурђевдан.

-Станићи, прва половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Никољдан.

-Стојковићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top