Порекло презимена, село Ратари (Смедеревска Паланка) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ратари, општина Смедеревска Паланка. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“, издање 1921. године. Приредио сарадник портала П Порекло становништва села Ратари, општина Смедеревска Паланка. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“, издање 1921. године. Приредио сарадник портала П Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Аксић Шарко » Порекло презимена, село Ратари (Смедеревска Паланка)

Порекло презимена, село Ратари (Смедеревска Паланка)

Порекло становништва села Ратари, општина Смедеревска Паланка. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“, издање 1921. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

 

Топографске прилике.

Сеоске куће су на пиносавској површи. Северно од села, од последњих кућа краја Палилуле, настаје одсек који се благо спушта у широку долину Кубршнице, где су сеоска имања, поглавито ливаде. Западно од села је засеок Ватошево, са кућама поред сеоског пута за Маскар. И са ове стране у долини Кубршнице, нема кућа.

Село се служи водом са извора бунара, од којих су главнији: Вуковац, Дрење, Муртеница, Шиљаковац (сви у Ратарима), Буриловац (у Ватошеву). У долини Шиљаковца је извор Латковац где се купају и лече од грознице. У засеоку Ватошеву скоро свака кућа има и ђерам.

Земља за обрађивање и ливаде су око села. Њиве су на местима: Штрковини, Шиљаковцу, Грабовцу и Рибнику. Најбоље њиве су у Пољу (у Ватошеву). Поред Кубршнице су ливаде и то на местима: Бивољачи, Крагујевцу, Врбљу, Бранику и Дреновици. Забрана има (поглавито цер и граница) у Бранешу, Краку, Обршини и Вировима. Виногради су на Класову, Караули, Плочи и Вировским Брдима.

Нема заједничке шуме и утрине; црква има два ланца утрине, који дају под закуп.

Село је шумадијског типа, мачванско-јасеничке врсте. Из средине села, где су школа, суднице, црква и неколико дућана, зракасто се разилазе неколико сеоских улица. Није подељено на крајеве већ на мање групе кућа које имају породична имена. Један део села зове се Палилула, Засеок Ватешево удаљен је 2-3 км. од средине села. У долини Кубршнице су сеоска грла са сталним колибама и становима за чобане и стоку.

 

Порекло породица и старине.

Старо Село било је у Селишту у долини Шиљаковца, одакле су се због куге преместили на данашње место.

У селу су ове породице:

Вуковићи (Добровојевићи, Ђурићи 11 к., св. Алимпије), старинци. Куће им биле у Селишту, а имање све до Кубршнице.

Марковићи (Радојевићи, Мишулићи 58 к., св. Јован). Стара породица. Непознато порекло.

Дрењаковићи (2 к., св. Лазар). Доселио се прадед Матеја од Дрине. Имају фамилију у Лугавчини (Дрењаковићи).

Радишићи (Радишићи 13, Јокићи 11) 24 к., св. Јован. Стари су се доселили са Косова. Бежали у Срем (село Огаре). Куће им биле у Селишту. Још се не узимају између себе, и мисле да су шесто колено од досељавања.

Исаковићи (Вељићи) 17 к., св. Никола. Доселили се три брата: Исак, Адам и Јања. Од Исака су ови Исаковићи. Од Адама су Адамовићи у Церовцу, где су отишли на имање, а од Јање су Јањићи у Сепцима. И њихове су куће биле у Селишту. Не знају порекло.

Весићи (Аћимовићи, Пузићи, Вуканићи, Стекићи 16 к., св. Лука). Доселио се прадед Рада са два сина од Сјенице. Радин син Стека ратовао уз Карађорђа. И они су становали у Селишту. У ову породицу сз доведени: Радовановићи (6 к., св. Лука). Доведени као сестрићи из Милошевца (смедеревски) и Урошевић (1 к., св. Стеван). Дошао жени у кућу („у Вуканиће“) из Црне Горе.

Станишићи (Мијаиловићи, Руменићи, Мијатовићи, Марковићи, Ђурђевићи, Старчевићи, Стаматовићи, Костандиновићи, Докићи, Арсенијевићи, Димитријевићи, Тушаковићи, Радовановићи, Ивановићи, Пешићи, Петровићи, Гајићи, Милићевићи, Миленковићи, Топаловићи (230 к., св. Стеван). Станиша са братом Богосавом побегао са Косова због турских зулума. Кренули сву стоку и све што се могло понети и дођу до Жабара. У Жабарима остану неколико година и одатле крену и дођу у Рајковац. Али се и овде не задрже већ се преместе и настане у Селишту. Станиша има пет синова а и Богосав пет. Од њих је постала цела ова породица. Из Селишта се раселили и сада их има по целом селу. Чича Вића Димитријевић (68 г.) рачуна да је од Станише шесто колено. Сада се узимају између себе. Имају рођаке у Срему, који су тамо побегли 1813 године.

Јовановићи (8 к., св. Стеван). Довела их мати из Драче (лепенички). Преудала се и дошла у фамилију Станишића.

Стевановићи (4 к., св. Мрата). Доведени у фанилију Станишића из Тополе.

Цокићи (8 к., св. Јован). Доселио се дед Цока са два сина из Породина (моравски, пожаревачки).

Крстићи (13 к., св. Никола). Њихов прадед Крста са пет синова дошао из Грделице (власотиначки, пиротски).

Мирковићи 2 к., Род са Крстићима. Крста и Мирко браћа. Мирко довео жену из Наталинца, која је имала три сина. Због тога Мирковићи славе св. Николу, а преслављају св. Петку.

Соларовић (1 к., св. Ђурђиц). Њихов деда продавао овуда па се стално настанио овде.

Нешићи (14 к., св. Арханђел). Прадед Нешо дошао од Врање.

Карапауновићи (4 к., Михољдан). Деда се доселио из Босне у Рајковац, затим овде.

Богићевићи (9 к., св. Стеван). Прадед се доселио из Црне Горе. Имају фамилију у Ливадицима (пожаревачки), где се презивају Жабарчићи.

Пинтеровићи (10 к., св. Никола). Цигани које су довели Станишићи. Жене се Српкињама.

Ђекићи (2 к., св. Петка). Доселио се старац Ђорђе 1848. г. из Бјелопавлића (село Сретње) где имају фамилију (Павићевићи). Неко време живео у Јабучју (тамнавски, ваљевски).

Благојевићи (2 к., св. Илија). Доселио се деда 1848. год. из Чурноца (Бјелопавлићи).

Димитријевић (1 к., св. Ђорђе). Пре 60 г. дошао из Магарева.

Живковић (1 к., св. Ђурђиц). Мајстор-ковач дошао из Пожежене (рамски, пожаревачки).

Маринковићи (2 к., св. Петка). Цигани, досељени из Рабровца.

 

У Ватошеву су породице:

Ђорђевићи (Шорићи) 11 к., св. Јован. Род су са Марковићима Радојевићима у Ратарима.

Тарабановићи (8 к., св. Никола). Доселио се прадед Тарабан од Сјенице. Старо кумство одржавају са Недићима из Кутлова.

Бранковићи (Јанковићи) 7 к., св. Ђорђе. Доселила се браћа Јанко, Бранко и Марко од Сјенице. Треће су колено од досељавања.

Луковићи (10 к., св. Лазар). Доселили се из Петропоља (гружански) а ту дошли од Сјенице.

Чопићи (Станићи, Секулићи) 15 к., св. Лука. Карађорђе их дотерао из села Дубнице (Пештер) где их и данас има. На путу се неки задрже и остану у Чачку, а ови дођу до Клоке где остану кратко време, па се потом овде настане.

Гавриловић (1 к., Митровдан). Дошао из Кусатка (од Стојаковића, Секулића).

Тадићи (6 к., св. Јован). Деда дошао из Сокољана (Босна).

 

Село има два гробља: у Шиљаковцу за Ратарем а Ватешеви уна своје гробље.

У близини извора Латковца је место „Црквина“, где је по причању била некада црква.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.


Коментари (3)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top