Poreklo prezimena, selo Dupljaj (Valjevo)

Poreklo stanovništva sela Dupljaj, opština Valjevo. Stanje iz 1907. godine, prema studiji “KOLUBARA I PODGORINA“, autora Ljubomira Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković

Dupljaj leži na severu od Popučaka, na obema obalama reke Rabasa. Zemlje oko jaruga i po stranama ogoljenim nisu ni za kakav rad. Na njima uspeva dobro šuma, zato se i pošumljavaju.  Šume je dosta u severnom delu sela i istočnoj strani do Lukavca.

Selo je potpuno razbijenog tipa.

Imena džemata su: Brđani, Potočari, Međašani i Gajčani na levoj strani i Pimićani na desnoj strani reke.

U Brđanima su ove porodice: Radovanovići 10k, Jeličići 3k, Brankovići 3k, Mićići 6k, Panići 2k, Stojanovići 1k i Mitrovići 3 kuće.

U Potočarima su: Radovanovići (drugi) 2k, Terzići 4k, Dulići 2k, Adamovići 1k, Stankovići 2k, Mijatovići 2k, Ilići 2k i Erići 1 kuća.

U Međašanima su: Stankovići 6k, Vesići 1k, Vitorovići 1k i Tufegdžić 1 kuća.

U Gajčanima su: Teofilovići 1k, Ristići 2k, Jovanovići 1k, Gvozdići 1k, Ilići 2k i Arnaučići 2 kuće.

U Pimićanima su: Milisavljevići 4k, Pimići 4k, Kremenac 1k, Antonijevići (Vesinovci) 2k i Petrović 1 kuća.

Po haračkim tefterima od 1818. god. Dupljaj je imao 31 dom sa 41 porodicom i 98 haračkih lica. Po popisu od 1866. god. imao je 48 domova sa 317 stanovnika….a po popisu od 1900. god. bilo je 73 doma sa 481 stanovnikom.

U selu ima 74 doma od 16 porodica. Dupljaj je sastavni deo lukovačke opštine u srezu valjevskom.  Sudnica je u Lukavcu, a crkva i škola u Rabrovici. Groblja su podeljena po džematima. Preslavljaju Spasovdan.

Za ime selu vezane su ove priče:

1)     Jedni vele, kad su Madžari palili ovo selo, onda su se seljaci razbegli kojekuda, a neka baba dočepa jedno svoje unuče iz kolevke pa ne mogući begati izvan sela, zavuče se u jednu duplju i tu u duplji, u šupljem grmu, odgaji dete, te tako selo dobije po tome ime

2)     Drugi vele, da je selo dobilo ime po mnogim dupljama u zemlji, koje su nekad bile po ovom selu, pa su neke ili ljudi ili voda, zasuli. Jedna od takvih dupalja zastala je u Panića livadi i zove se Jezero i uvek je puna vode i ne presušuje.

U dolini Rabasa ima neko staro Madžarsko groblje. Ima spomenika, ali bez natpisa. Kamenje je ogromne veličine i dosta ga se raznelo. U Brđanima ima jedan poveći spomenik, na kome se daju raspoznati poneka latinska pismena te da je dokaza da su ovde i Rimljani živeli.  Na reci Rabasu nalazi se neki stari most, još iz turskog doba, sav od kamena, na putu kojim se iz Valjeva…prelazilo u posavsku dolinu.

Poreklo stanovnštva i osnivanje sela

Dupljaj je vrlo staro selo. U spisku sela okruga valjevskog, koji je sastavila austrijska Administracija 1737. godine u Beogradu, nalazi se i ovo selo, pod imenom Duplai.

• STANKOVIĆI – najstarija porodica, za koju se ne zna da se doselila i čija starost oličena je u tome što mnoga mesta po selu nose osobene nazive: Stankov Vrh, Stankovi Obori, Stankovo Brdo itd. Stankovića ima najviše u Međašanima, ali ih ima i po drugim džematima, kao Vesić i Kremenac (nekakva prababa nosila kremenje u torbi i prodavala po seoskim saborima i vašarima, te selo njenog sina tako prozvalo). Svega ih je 8 kuća i slave Sv. Đurđa, ali ima ih i odseljenih iz ovog sela.
• RADOVANOVIĆI – najstarija doseljena porodica. Došli iz okoline Mostara, iz onog mesta odakle je bivši mostarski mitropolit Radulović. Ona je starinom iz Riđana, iz Nikšićske Župe, iz bratstva Radulovića. U ovo se selo doselila kao sveštenička kuća i iz nje dugo vremena bivalo je sveštenika, trgovaca, advokata i činovnika, kao što ima toga i danas. Po pričanju potomaka pok. popa Žuće, najviđenijeg predstavnika ove porodice, ona se doselila tačno 1681. godine. Radovanovića ima raseljenih po celoj Srbiji i ovoj oblasti, a u selu ih ima 14 kuća, pod dva prezimena: Radovanovići i Milisavljevići. Slave Sv. Luku.
• PIMIĆI – su doseljeni iz Pive, malo posle Radovanovića. Doselili su se radi krvnine. Danas se raznoliko prezivaju: Pimići, Panići, Brankovići, Antonijevići, Stankovići (u Potočarima) i Adamovići. Nazvati su Pimićani zbog nekog pretka koji je teško govorio. Ima ih ovde 14 kuća od 3 brata. Slave Sv. Luku.
• MITROVIĆI – stari doseljenici. Došli da bi izbegli krvnu osvetu. Doselili se oko 1700. godine iz Rovaca u Crnoj Gori. Ima ih svega 5 kuća, pod tri prezimena i slave Sv. Jovana (op. A.M. – verovatno se misli na porodice Mitrović 3k, Teofilović 1k i Stojanović 1k).
• TERZIĆI – doseljeni iz Drobnjaka, nazvati ovako po nekom svom srodniku Terziji. U selu se zovu i Ristići, Vitorovići i Mićići. Ima ih 13 kuća, slave Sv. Kralja Dečanskog.
• RADOVANOVIĆI (tzv. Prnjavorci) – doselili su se iz mačvanskog Prnjavora kad i Terzići, pred Kočinu krajinu. Ima ih 2 kuće i slave Sv. Stevana.
• JELIČIĆI i MIJATOVIĆI – doseljeni su od sela Rutoši, iz Starog Vlaha, pred Prvi ustanak. Srodni su, a doselili su se zbog neimaštine. Ima ih 5 kuća i slave Sv. Jovana.
• ILIĆI – su doseljeni posle Drugog ustanka iz Tometinog Polja, okr. užičkog. Doselili su se kao nadničari. Ima ih 4 kuće i slave Sv. Đurđa.
• JOVANOVIĆI ili DULIĆI – nazvati tako po nekom pretku koji je krao duleke. Doselili su se kao nadničari iz Pološnice, okr. užičkog i ovde se pre 70 godina prizetili. Ima ih 2 kuće i slave Sv. Arhanđela.
• ARNAUČIĆI ili MITROVIĆI – su od nekog ”Arnaučeta”, Srpčeta iz Orahovca u Staroj Srbiji, pobeglog od turskog i arnautskog zuluma u Valjevo, odakle su ga Radovanovići uzeli u službu i posle okućili. Ima ih dve kuće i slave Sv. Arhanđela.
• TUFEGDŽIĆ je skorašnji doseljenik iz Mataruga, slavi Vrače; JOVANOVIĆ iz Drenove, slavi Sv. Đurđa; ERIĆ iz Džurova, slvi Sv. Arhanđela, doseljeni uz Babinsku Razuru, prvo kao sluge, a posle prizetili se i dokupili pomalo imanja. GVOZDIĆ je iz Srema, od Krušedola, PETROVIĆ iz Bogovađanskog Lajkovca, prizetili se pre 35 godina u ovom selu. Prvi slavi Sv. Nikolu, a drugi Sv. Đurđa.

Dupljaci se zanimaju svima privrednim granama kao i ostali seljaci ovih oblasti. Glavno je zanimanje zemljoradnja, a kako Rabas ima izvrsne livade, to se i na stoku obraća dovoljna pažnja. Zemlja je bogata i daje izvrstan rod i po kvalitetu i kvantitetu, te Dupljaci stižu i da prodaju hranu. Sporednih zanimanja u selu nema, a nikuda se ne sele.

IZVOR: “KOLUBARA I PODGORINA“, Ljubomir Pavlović, SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK – Knjiga osma NASELJA SRPSKIH ZEMALJA, Knjiga IV Beograd, 1907. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković