Порекло презимена, село Кључ (Мионица)

12. април 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Кључ, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

-Кључ је на обема обалама реке Лепенице, на оном месту одакле ова река излази из своју клисуре у такозвану Лепеничку раван или Јелав. Самиим положајем село је подељено на два дела, горњи и доњи. Горњи део села је на плећима појединих високих, стрменитих и кречњачких брда, која граде Кључ или Кључанску Клисуру. Доњи део села лежи на таласастим, много нижем земљишту, састављених од терцијалних глинаца и шљункова. Знатнија су узвишења: Царина, највиши вис у селу, Станино Брдо и Вис и у доњем крају Вис до Толића.

Изворима је село врло богато. Баш на самом излазу из клисуре, на десној обали Лепенице, испод једне високе и врло стрме стене избијају 5 извора, познати под општим именом Кључеви. Кључеви су јака врела и сваки од њих покреће по један или два витла и одмах после тока од 5 метара, падају у корито Лепенице, које је дотле суво, те они уствари граде реку. Главнији извори у селу су: Пасјак, Вреоци и Бољевац у горњем делу села и Точак у доњем делу. Од текућих вода најглавнија је Лепеница, која по изласку из Рајковића, текући у источном правцу, улази у Кључанску Клисуру и одмах у почетку понире. Клисура је дугачка око километар, правца мање више источног, непроходна, каменита и без воде. Кад се по изласку из клисуре појаве Кључеви, тада река добија знатну количину воде, окрене на север и у том правцу јако искривуданим коритом иде до ушћа у Колубару. У селу са десне стране пада у реку јак поток Точак, који по имену свог извора зове се до ушћа и никад не пресушује. Са леве стране од ђурђевачког Виса силази водом и долином богати поток Пасјак и пада у Лепеницу испод села, поред Санковића.

Земље и шуме.

-Земље горњег дела села су око кућа и по падинама брда и брегова, а никако у долини Лепенице. Ове земље су исувише посне, благе, са вртачама, много су камените и подесне скоро само за попашу ситне стоке. На њима се једино сеју стрмна жита и подижу воћњаци. Земље доњег дела села и по Пасјаку долазе у ред најбољих земаља у округу ваљевском. Кључанске ливаде низ Лепеницу, Пасјак и Точак јесу најбоље ливаде у ваљевској Колубари, нарочито стога, што их сама природа својом силним изворима изворима наводњава. Зиратне земље су црне масне смолнице, истина тешке за рад, али изврсне за род.

Шума има доста по селу, али је она поглавито по клисури и по стрмим падинама појединих брда. Доста шуме има и по Вису до Толића, докле је Царина сва огољена, као и суседно Станино Брдо. Ипак у селу има шуме, знатна је већина купује не само за грађу него и за огрев. Никаквих заједница нема.

Тип села.

-Кључ је село разбијеног типа. Само му је земљиште такво, да је приморало сељаке да се групишу. У селу имају свега три повеће групе, три џемата: Брђани, Лајковчани и Поточари. Брђани су по плећима Царине и Станина Брда, Лајковчани са леве стране Лепенице по Вису а Поточари уз поток Точак. Куће су збијене, нису даље једна од друге од 20 метара а џемати су на растојању више од 500 метара.

У Брђанима су: Текићи, Лукићи, Топаловићи, Секулићи, Бабићи, Максимовићи, Симићи и Путниковићи.

У Лајковчанима су: Трифуновићи, Тодорићи и Мијаиловићи (Бошњаковићи).

У Поточарима су: Несторовићи, Јевтићи, Атићи, Ђурђевићи, Јовановићи, Живковићи, Маринковићи, Аћимовићи, Вуковићи, Јоксимовићи, Остојићи, Пиваљевићи и Ненадовићи.

У селу је врло слабо развијен задружни живот, свега данас има једна мало јача задруга у Трифуновићима.

Подаци о селу.

-Кључ је према списку ваљевсје епархије од 1735. године имао 15 домова а према Вуковим харачким тефтерима из 1818. године имао је 33 дома са 44 пореских и 98 харачких лица.

По попису:

-1866. године – 54 дома и 432 становника.

-1874. године – 57 домова и 423 становника.

-1884. године – 60 домова и 486 становника.

-1890. године – 78 домова и 591 становника.

-1895. године – 87 домова и 588 становника.

-1900. године – 95 домова и 636 становника.

Годишњи прираштај у секу је 6, 27 а процентни 1,37%.

Име селу.

-Извори у селу, који граде реку Лепеницу, зову се Кључеви. Клисура речна изнад ових извора зове се Кључ. Ово двоје дало је име селу, бар тако сваки сељак држи, што је посве вероватно.

Џематска су имена по месту насеља. Лајковчани су названи по томе, што се породица Трифуновић, доселила из Горњег Лајковца, села ове области.

Старине у селу.

-У Кључу, у лепеничкој клисури, на једној окуци, распознају се данас врло добро остаци некакве двоспратне куле, чија је десна страна готово цела, и неке старе црквине. Народ ово место зове Кулина и за њу вазао је једну причу, као да је била својина некаквог несрећног кнез Лазаревог доглавника, по имену Велимира. Ову причу у целини записао је и М. Ђ. Милићевић и у својо „Кнежевини Србији“ одштампао.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Кључ је врло старо село, а према томе може се закључивати да треба да има и старих породица. У списку села округа ваљевског, који је саставила аустријска Администрација у Београду 1737. године налази се и село Кључ. Старост села доказују и сеоске традиције, које су очуване о пореклу појединих породица и њиховој старости.

-Атићи. Сви се сељаци слажу у томе да је у селу најстарија породица данашњих Атића*, за коју држе да је тако стара, да је овде од пре Косова и да је од ње ишло неколико војника на Косово. Атићи су раније били у близини Кулине, па се после повукли уз поток где су и данас; у њих се рачунају: Атићи, Јевтићи, Ђурђевићи, Јовановићи, Живковићи, Маринковићи и Ненадовићи, има их 25 кућа, славе Никољдан а има их и у Срему, у Ашањи.

*Атић је скорашње презиме. По месном обичају снахе прозвале деда данашњих Атића „Атом“, па га после и цело село тако звало.

-Бабићи. По времену досењеља најстарији су Бабићи, које је некаква баба довела из Колашина, кда јој је муж погинуо од турске најезде пред почетак првих аустријских ратова 1683. године. Баба је своју децу населила на Царини и данас су њени потомци: Бабићи, Лукићи, Максимовићи, Симићи и Путниковићи, сви славе Никољдан.

-Секулићи су од Секуле, досељеног у другој половини 18. века из Никшићке Жупе, из села Риђана са још 2 брата, од којих је један остао у Робајама а други отишао у Клашнић, славе Лучиндан.

-Тодоровићи и рајковички Ђуричићи су једна иста породица, насељени и данас једни поред других и данас са имањем утканим једна у друге, досељени кад и Секулићи из Пиве, славе Ђурђевдан.

-Текићи су сродни Драгојевићима у Робајама, досељени на 10 година пред Кочину Крајину из братства Маловића у Дробњацима, славе Ђурђевдан.

-Топаловићи су из Потарја у Доњем Колашину, досељени кад и Текићи због крве освете и насељени поред Текића уз Бабиће, славе Св. Јована Милостивог.

-Мијаиловићи (Бошњаковићи) доселили су се о Првом устанку из Соколовића у доњем Полимљу, предак се доселио као слуга, славе Ђурђевдан.

-Трифуновићи су из Горњег Лајковца од породице Шујдовића, прешли су на купљено имање одмаг после Првог устанка, славе Лучиндан.

-Несторовићи су из села Шеврљуге-округ ужички, досељени после 1830. године, славе Ђурђиц.

-Аћимовићи су из Отиловине у Полимњу, досељени уз Разуру Бабинску, предак дошао као слуга, славе Ђурђиц.

-Остојић је од Таре, досељен кад и Аћимовић, као слуга, славе и они Ђурђиц.

-Јоксимовић се доселио из Доброселице у Старом Влаху, као слуга, славе Цвети.

-Пиваљевићи су из суседног Рајковића, после деобе прешли на своје имање, славе Ђурђевдан.

-Вуковићи су пореклом из Какмуже у Потарју, досељени уз Бабинску Разуру, славе Томиндан.

У Кључу је данас 96 кућа од 14 породица.

 

Занимање становништва.

-Кључани се занимају свима привредним занимањима, којим и остали сељани у овој области. Најглавније занимање сваког Кључанина је сточарство и то гајење говеда. Лепеничка Раван даје за овај посао богате резултате, јер од Кључева па све до ушћа, имају изврсне ливаде, које су и приволеле сељаке за гајење рогате стоке. Кључани се не одају изучавању заната, а ако покоји случајно научи, онда га ради само код куће и у селу. Из села се нерадо удаљују.

Појединости о селу.

-Кључ је саставни део мионичке општине у Срезу колубарском. Судница, школа и црква су у Мионици. Гробље је издељено по крајевима. Заједничка преслава је Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Дражан Тодорић

    У опису породица покрала се једна озбиљна грешка. Та грешка се упорно понавља на више места на вашем сајту.
    Навели сте да у Кључу живе ТОДОРОВИЋИ,а то НИЈЕ ТАЧНО.
    У КЉУЧУ живе ТОДОРИЋИ, а не Тодоровићи. Молим вас да исправите записе,пошто се та грешка помиње на више места на вашем сајту.
    Тачно је да су ТОДОРИЋИ на граници села КЉУЧА, а да се имање додирује са првом кућом у селу РАЈКОВИЋУ, коју чини породица ЂУРИЧИЋА . У ствари главни је мушки део породице, а то су ТЕРЗИЋИ, (најбогатија и најмногобројнија породица у Рајковићу) ,koji su imali 6-oro dece. ( Natalija , Krstina, Angelina i Adam, Svetislav i Milenko / kao što vidite prelepa srpska imena ). Наталија ТОДОРИЋ , Ангелина ЂУРИЧИЋ… Још се ту прикљјучују и РАДОВИЋИ, за које кажу да такође потичу од Терзића.
    Пошто смо ДРОБЊАЦИ слава је увек ЂУРЂЕВДАН . Дошли смо из СТАРЕ ХЕРЦЕГОВАЧКЕ ПИВЕ 1738год. за време ДРУГЕ СЕОБЕ СРБА СА КОСОВА и МЕТОХИЈЕ.
    Веома смо ВИСОКИ , мушкарци од 185-196цм.Тако сам ја висок 194цм . То је једна од одлика ДРОБЊАКА. Интересантно, са плавим очима су обично нешто нижи , и понекад имају кукасте носеве. Иначе су са смеђим очима.