Порекло презимена, село Клашнић (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Клашнић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала П Порекло становништва села Клашнић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала П Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Клашнић (Мионица)

Порекло презимена, село Клашнић (Мионица)

Порекло становништва села Клашнић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

-Село је на Белој Стени, на његовом источном крају, под самим коритом реке Колубаре. Бела Стена одсеком се спушта реци Колубари и сва је од терцијалних глинаца, лапораца и парафинских шкриљаца. Источни крај поступно се спушта у долину реке Лепенице, која по дну овог села улива се у Колубару.

Извора у селу има доста и народ се поред изворске воде служи и речном водом. Извори су мањег обима и зову се по породицама. У селу има неколико дубоких јаруга, којима се слива кишна и снежна вода, иначе никаквих других текућих вода нема осим Колубаре и Лепенице.

Земље у шуме.

-Клашнићке су земље у долинама реке и оне су од наноса тих двеју река и врло су добре зиратне земље а и за ливаде.

Шуме од лиснатог дрвета има доста. Цео источни крај се зове Штучина и сав је под шумом. Штучина је унеколико и раздељена, али има нешто што је сеоска својина, а то су оне велике јаруге обрасле шибом, или ситном гором.

Тип села.

-Село је мало, разбијеног типа, куће су у малим групама по плећима Беле Стене удаљене су једна од друге 30 до 40 метара, а на појединим местима и по 200 метара.

У Клашнићу су: Давидовићи, Крстићи, Шујдовићи, Марићи, Крстајићи, Остојићи, Лукићи, Јовановићи, Нићифоровићи и Радовићи.

У селу нема задруга, мада их је раније било.

Подаци о селу.

-Ово село, као засебна целина, први пут се јавља 1872. године и по попису:

-1874. године – 12 домова и 75 становника.

-1884. године – 16 домова и 90 становника.

-1890. године – 19 домова и 136 становника.

-1895. године – 22 дома и 141 становника.

-1900. године – 25 домова и 133 становника.

Годишњи прираштај селу од 1874. године је 2,14 а процентни 2,50%.

Име селу.

-Клашнић је ново село, а раније се сматрало као заселак села Диваца. Све до 1872. године Клашнић је био прави заселак, са својим нарочитим кметом и био је уз Дивце, па је 1872. године стално одвојен и образовао село. Да је Клашнић (био) део Диваца доказују везе имања ова два села, заједница у преслави, цркви и до скоро школи.

До пре 100 година биле су, прича се, по овом селу већином „клашне“ за говеда (наслони-стубови прекривени сламом), па се после, кад се село почело насељавати и на клашнама, оно прозвало „Клашнић“.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-У Кочиној Крајини овде није било села, овде су била трла појединих Дивчана.

-Давидовићи. Први досељеник у ово село био је неки Давид, који се са још два брата; Секулом и Мијатом доселио из Риђана у Никшићкој Жупи. Давид је наставио овде, Секула у Кључу а Мијат у Робајама. Од Давида су данашњи Давидовићи, који има расељених и по Србији као чиновника, славе Лучиндан.

-Јовановићи, доселили се око 1809 и 1811. године из Доњег Колашина у Потарју, славе Мратиндан.

-Нићифоровићи, досељени после Јовановића, из села Ојковице у Старом Влаху, славе Никољдан.

-Крстићи, досењени кад и претходни Нићифоровићи из Риђана код Никшића, славе Лучиндан.

-Шујдовићи, после 1830 године, из Горњег Лајковца, слави Лучиндан, дошао на имање.

-Марићи, после 1820. године, Рајковић из ове области од породице Лазаревића, слави Аранђеловдан, дошао на своје имање.

-Лукићи су из Диваца, отац им дошао на имање, славе Јовањдан.

-Крстајићи су се доселили после 1878. године из Комарнице у Дробњацима, славе Никољдан.

-Остојићи, отац им се доселио из Штрбаца у Босни, слави Лучиндан.

-Радовићи, отац им се доселио као надничар из Омарина у вишеградском Старом Влаху, славе Ђурђевдан.

У селу је 23 кућа од 10 породица-фамилија.

Занимање становништва.

-Клашничани су особито добри земљоделци, гаје доста стоке, нарочито говеда и свиња, радо се баве риболовом, занате не знају нити их изучавају и врло тешко се селе било куда изван овога села.

Појединости о селу.

-Клашнић је саставни део мионичке општине у Срезу Колубарском. Судница је у Мионици, школа у Ђурђевцу а црква у Мионици. Гробље је у средини села до Стучине. Преслављају исту преславу као и Дивци.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top