Порекло презимена, село Дружетић (Коцељева) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Дружетић, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приреди Порекло становништва села Дружетић, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приреди Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Дружетић (Коцељева)

Порекло презимена, село Дружетић (Коцељева)

Порекло становништва села Дружетић, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Дружетић је на обема обалама речице Уба, у Јаутини и поред Голе Главе и Коцељеве, брдско, шумовито и неравно село, са кућама разређеним при врховима потока у повеће џемате: Доњу малу до Голе Главе, Мајдан уз истоимени поток, Боровчевицу или Средњу Малу до Коцељеве и Корен са обе стране реке Уба и у Јуатини.

Друга влашићка коса почиње у шабачком Црниљеву на оном месту одакле Тамнава отпочиње тећи уместо северним, источним правцем. Друга коса је нижа од прве и разликује се доста од прве, мада су обе тачно југоисточног правца. Као што је код прве косе главни и најзнатнији вис Белег у Миличиници и изнад ваљевског Црниљева, тако је и овај други, Јаутина у Голој Глави најглавнији, јер колико је Белег удаљен од почетка Влашића, толико је и Јаутина од Доњег Црниљева. И коса и њене сувише кратке и северне и јужне косанице широкох су плећа, са јасно израженим кречњачким пољицима, јер целом дужином косе на више места испољени су секундарни кречњаци, испод којих су пешчари, конгломерати и филити. Кречњачка пољица: Оџино Поље између Миличинице и Голочела, Пресека на Шешевици, Јасикова Раван у Љутицама, Коњски Гроб на међи Бреснице и Корен у Дружетићу, су пољица без видних остењака, и ртова са вртачама по средини, које су старијег и новијег порекла, широке, заднивене и обделане.

Тамнава је брдска и равна област, као и област ниске равнице, према чему има и разних села. Тамнава има четири врсте села: брдска, тамнавска, полојска и друмска. Брдска села су у горњем и средњем току Тамнаве и у подножју словачке косе; није их много, а има их која су појединим крајевима брдска, а осталим тамнавска. Куће ових села су у малама или џематима, где су џемати по висовима, пристањцима и улегнућима, а никад у долини потока или рекавица.

У области има доста извора, који својим именима опомињу на карактер минералних извора. Такви би извори били: Змајевац у Каменици, Млакоња у Радуши, Хлађани у Дружетићу, Живаница у Новацима, Савинац у Зуквама, Видан у Грабовцу, Слана Бара у Галовићима и Сланац у Коцељеви.

Свака гологлавска мала има по један или по два засебна потеса, а све заједнички по један део свог Поља, а тако и код букорских мала, чији је заједнички потес Мокро Поље до Галовића. Кад се мала намножи и нема где да се више шири, онда мало подаље ствара другу малу, која се по времену спаја са својом матицом. Тако су се у Букору спојиле Доња Мала са својом матицом Дивичем, у Голој Глави Балачка са Брђанима, у Љутицама Расница са Љутицама итд. Типска брдска села су: Букор, Гола Глава, Дружетић, Љутице, Доње Црниљево, Голочело, Галовић итд.

Заједнице брдских села веће су и оне су спусти и шуме. Ове се заједнице дају под испашу и жировницу и приходи иду у општинску касу на исплату државног пореза и приреза на сва имања. Из ових заједница сеоска сиротиња има бесплатан огрев, а оскудни у имању добијају, по решењу сеоског и општинског збора и одобрењу надлежних државних власти, потребно земљиште на вечиту својину. Најлепше, највеће и најочуванинје заједнице ове врсте имају села: Гола Глава, Коцељева, Памбуковица, Каменица, Љутице и Дружетић. Гологлавске заједнице у Јаутини, дружетићке у Стражи и Вису, коцељевачке и памбуковичке, познате по општим именом Коцељевачка Шума, у простору преко 400 хектара, јесу најлепши шумски крајеви у области и оне дрве сва доња тамнавска села.

Сеоске заједнице брдских села дају се под испашу и нигде се заједнички не пасу; узимају их под закуп појединци или удружени појединци, где напасају или само своју стоку или пуштају и друге сељаке. Испаша ове врсте има у Коцељеви, Памбуковици, Голој Глави, Дружетићу, Каменици и Новацима.

Старовлашког типа је највећи број села у области подељена на крајеве, мале и џемате. Сеоски потоци и речице деле село на Горњи и Доњи Крај, а сваки крај дели се на мале, где се у свакој јасно распознају породичне групе. Џемати и мале су у врховима сеоских потока, по прострањцима брда, око извора, више осојним него присојним странама, с великим окућницима и са зградама дубоко унетим у воћа. Куће се по малама растурене на џематиће, где су породице врло блиске, докле све друге су по 200 до 300 метара једна од друге, где су при том мале воћњацима у шумама спојене. У Букору, типском представнику старовлашког села, свака мала, а њих је 4 на број, има у својој средини и по једну границу, коју чува као нејвећу светињу, а све мале у средини села своју Букорску границу, код којих су сеоски кошеви и код које се држе сеоски сабори, састанци и чине разне молитве. Представници овог типа села су: Букор, Доње Црниљево, Галовићи, Слатина, Дружетић, Степање, Врховине, Гвозденовић и др.

у Вуковим харачким тефтерима помињу се као засеоци: Корен у Дружетићу и Јаутина у Голој Глави, али нису били засеоци ни инда, па ни данас, јер их нико тим именом од њихових сељака не зове.

Друга влашићка коса почиње у шабачком Црниљеву на оном месту одакле Тамнава отпочиње тећи уместо северним, источним правцем. Друга коса је нижа од прве и разликује се доста од прве, мада су обе тачно југоисточног правца. Као што је код прве косе главни и најзнатнији вис Белег у Миличиници и изнад ваљевског Црниљева, тако је и овај други, Јаутина у Голој Глави најглавнији, јер колико је Белег удаљен од почетка Влашића, толико је и Јаутина од Црниљева. И коса и њене сувише кратке и северне и јужне косанице широких су плећа, са јасно израженим кречњачким пољицима, јер целом дужином косе на више места испољени су секундарни кречњаци, испод којих су пешчари, конгломерати и филити. Кречњачка пољица: Оџино Поље између Миличинице и Голочела, Пресека на Шешевици, Јасикова Раван у Љутицама, Коњски Гроб на међи Бреснице и Корен у Дружетићу, су пољица без видних остењака, и ртова са вртачама по средини, које су старијег и новијег порекла, широке, заднивене и обделане.

Ако су ливаде удаљене од кућа, онда доста домова имају своје колибе. Колибе су једнодељне зграде, у којима према потреби ноћивају поједини задругари. Колибе су на крајевима ливада и пашњака, поред котарева у кошара и више зграда за склањање алата и других земљоделских справа него за становање. Око колибе се налазе обично и још неке зградице: кошић за кукуруз, амбарић за жито, кошара (примитивна штала, оп. Милодан) и обори. И сељаци брдских села ове области: Голе Главе, Дружетића и Бреснице, ако имају имања по удаљенијим селима, имају овакве исте колибе. Колибе су саграђене од истог материјала, од којега и лошије куће, а кошаре се граде од брвана, плетара или од кровине а покривају даском, црепом или кровином.

Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака је, између осталих, и Дружетић.

У Дружетићу и Бресници, у близини дружетићске Беле Орнице, налазе се места, која се зову Римска Гробља, која су до пре 40 година била са споменицима. За бресничко Римско Гробље зна се, да ну је камење повађено и употребљавано на зидање нове коцељевачке цркве, а од дружетићског још нешто има.

Римска Чаршија или Грда у Дружетићу, на Белој Орници, држи се да је био велики римски град са тргом, у коме су живели и грађани и војска. По свој Орници и суседној Бресници има римских гробова и саркофага, затим копају се цигле, камење, оружје и новац. До пре 40 година гробље се одржало, али га данас скоро и нема, јер је цео овај крај обрађен у зиратну земљу уколико га није обухватила појединачна шума.

Села, која су пре 300 (сада 400) година, самостално постала на ранијим несталим насељима или на местима која су била насељена је, између осталих, и Дружетић.

Задружни живот је у области на великој цени. Јединштина је последица породичних недаћа и она не мора да представља сироманштину. Иноконштина је последица деобе и материјалног упропашћавања куће и породице од стране рђавих старешина и предтавника. Нема дома у селу, који није био, или који није задужен или који се не спрема да буде задужен. За задружни живот везано је и благостање дома, за јединштину оскудица у радној снази, за иконоштину крајња немаштина. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини. Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области. У области задруге првог облика, као и горе, су: Станковићи у Голој Глави, Ашковићи и Милошевићи у Чучугама, Ђапићи и Арсеновићи у Букору, Јовановићи и Цвејићи у Доњем Црниљеву, Ковачевићи и Пауновићи у Коцељеви, Петрићи у Дружетићу итд.

 

Порекло фамилија-презимена села Дружетић:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Бановићи и Станојловићи. Видети Станојловићи и Бановићи.

-Грубетићи, друга половина 18. века, Морача, Митровдан.

-Јовановићи-1 и Марковићи-2. Видети Марковићи 2 и Јовановићи 1.

-Јовановићи 2, после 1827. године, Осладић у Подгорини, Трифундан.

-Лазићи, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Јовањдан.

-Малешевићи и Савићи. Видети Савићи и Малешевићи.

-Марковићи 1, друга половина 18. века, Б. Крајина, Никољдан.

-Марковићи 2 и Јовановићи 1, друга половина 18. века, Осат, Трифундан.

-Митровићи, после 1827. године, Дрлаче у Азбуковици, Ђурђиц.

-Обрадовићи, друга половина 18. века, Зарожје-округ ужички, Ђурђевдан.

-Пурићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Ђурђевдан.

-Савићи и Малешевићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц.

*У Дружетић доселила су се три брата рођена: Јован, Јуриша и Малиша с Увца из Раснице. Малиша је остао у селу, Јуриша прешао у Љутице а Јован у шабачку Каменицу. Неки од Малишиних синова спустили су се у Стублине.

-Симићи, друга половина 18. века, Горње Кошље у Азбуковици, Јовањдан.

-Станојловићи и Бановићи, прва половина 18. века, Босна, Аранђеловдан.

-Степановићи, после 1827. године, суседна Гола Глава, Јовањдан, уљези у Савиће.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (3)

  • estavella

    U selu Družetić još iz Turskih teftera se pominje i provlače kuće Velimirovića koje egzistiraju i do današnjih dana. Zašto ih niko nije spomenuo i popisao 1912 ne zna se, obzirom da su uredno popisane 1863.
    Ako neko nešto više zna o ovoj familiji neka piše slobodno.

    Одговори
  • Dragoljub Rankovic

    Podatci o Druzeticu zaseocima ili malama su dati vrlo sturo i netacno.Pored toga nisu data sva prezimena familija koje zive u Druzeticu.Zasto nema ni jedne reci o nasilnom uzimanju Druzetica iz sreza Valjevskog pre 55 godina.Raspisan je referendum na kome je bilo samo 15 % za Sabacki srez a85% za valjevski srez.Tada je to sve okrenuto suprotno i proglaseno da se Druzetic pripaja Sabackom srezu.Ni jedne reci o potencijalu Druzetica u proizvodnji sljive i ostalog voca te mleka zitarica i dr.Druzetic je dobio el.energiju-struju-daleke 1957 ili 1958 god.Druzetic je 60 -tih godina imao najbolji pokret gorana u Srbiji i td i td………..

    Одговори
  • Mirjana Radovanovic

    Zanima me dali neko zna nesto o poreklu familije Ilic iz Druzetica , ima jos nekoliko kuca , neznam

    tacno koliko ? Hvala .

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top