Порекло презимена, село Ђурђевац (Мионица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ђурђевац, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло становништва села Ђурђевац, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ђурђевац (Мионица)

Порекло презимена, село Ђурђевац (Мионица)

Порекло становништва села Ђурђевац, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

-Ђурђевац лежи на оним последњим маљенским огранцима, који се под именом Беле Стене веома стрмо спуштају у долину реке Колубаре. Земљиште је од терцијалних глиница, мергле и парафинских шкриљаца, који су на повише места у овом селу огољени. Земљиште није равно, већ је неравног изгледа, нагнуто ка истоку, а куће су по избрешцима и осојним странама појединих брегова.

Село је препуно мањих и већих извора. Око сваке куће има по један или два мања изворчића, који су уведени у чесме и после у баре. Од знатнијих извора у селу су: Студенац до Санковића, Бујинац до Виса и Радовића Бунар. Од текућих вода су: Липница или просто Река, која долази са запада из Клинаца; јача речица, не пресушује и покреће један витао; Ђурђевчић непресушни поток, који извире под Гајином, над Пасјаком и улази у Реку; Поток који силази са северне стране Виса и Пасјак, који силази с источне стране Виса и пада у Лепеницу.

Земље и шуме.

-Нигде природа није обилатија него у овом селу. Земље на избор и за сваку врсту природног рада у овом селу има. И оранице и косанице, и воћњачке и виноградске, и шумске земље и за испусте има свуда и на сваком месту. Пасјак даје најбоље и најбогатије земље за стрмнину, шуму, винограде и ливаде. Река даје особите земље за пашњаке, ливаде, кукурузе и шуму. Брдска земља опет је за воће и шуму. Најбогатије и најскупље земље у Срезу колубарском јесу у овом селу.

Шумом је село врло богато, а она је сва од лиснате горе. Најлепше шуме су по Вису и развођу Пасјака и Реке, а ту су по реду, све један за другим, поређани најлепши забрани појединаца из овог села. Нигде нема заједнице у овом селу.

Тип села.

-Куће Ђурђевачке су на обема обалама Реке. Само што су Дрпе сувише ниско до Санковића и одвојиле се од осталих на десној страни, иначе сви други су један до другог, где су куће 20-60 метара одаљене једна од друге. Дрпе су далеко од последње куће овог краја 500 метара. На левој страни опет овако исто куће у две групе пређане: на западу су Станићи, а на истоку Ерци (Ерски Крај). Џемата има доста и малих и већих, али то су породични називи, за понеке куће у групама.

У селу су данас ове породице: Маричићи, Миливојевићи, Робовићи, Васићи, Каљевићи, Вишићи, Ковачевићи, Тешановићи, Дрпе и Радовићи, – на десној страни Реке и Потока. На левој страни Реке и Потока: Грујичићи (Марковићи), Станићи (Миличићи), Срећковићи, Вујичићи, Томићи, Мијаиловићи-Ерци и Ђурђевићи.

У Ђурђевцу је задружни живот доста развијен, има повише мањих задруга а повеће су: Гријучића, Миливојевића и Радовића.

Подаци о селу.

-По харачким тефтерима Ђурђевац је имао 1818. године 25 домова са 31 пореским и 74 харачким личностима.

По попису:

-1866. године – 40 домова и 322 становника.

-1874. године – 49 домова и 296 становника.

-1884. године – 51 дом и 371 становника.

-1895. године – 64 дома и 410 становника.

-1900. године – 63 дома и 399 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 2,03 а процентни 0,64% са разноликим колебањима, и где се готово стално рађа више мушке него женске деце.

Име селу.

-Ђурђевац је име дато по потоку Ђурђевчићу, који је у средини села.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Најстарија породица у селу, за коју се зна да се са које стране доселила јесу Станићи.

-Станићи су са обе стране Реке и по висовима, разних презимена: Станићи, Грујичићи, Марковићи, Миличићи и Вујичићи, славе Никољдан.

-Дрпе*. По досељењу најстарија породица је Дрпе. Дрпе су досељене пред крај 17. столећа, због крвнине, из села Дрпа у Бањаницма, у Црној Гори, славе Ђурђевдан.

*Из ове породице је Максим Дрпа, знаменита личност из доба стварања Србије под кнезом Милошем.

-Миливојевићи, досељени у почетку 17. века, из области Потарја, славе Ђурђиц, досељени због крвне освете.

-Радовићи, досељени тачни 1785. године из шабачке Придворице, где се доселила из Субјела-округа ужичког.

Радовићи* су дошли у Сјубел крајем 17. века из Тушине у Дробњацима, од братства Церовића, а избегли су глад, која је у то време беснела. У Ђурђевац их је населио спахија сеоски Слатина, а неке од њих превео у суседни Рајковић и то су данашњи Терзићи. Радовићи славе Мратиндан.

*Из ове породице је г. Мата Радовић, начелник окружни у пензији из Београда и он ми је податке и о својој породици и целом селу дао.

-Ерци, после 1820. године, Биоска у Старом Влаху, дошли на кућно имање. Ерци се зову и Мијаиловићи, славе Никољдан.

-Томићи*, после 1820. године, из Мрчића, призетили се у неку стару породицу. Не каже се коју славу славе.

*Као да и овох Томића нестаје, јер су обе куће пале на две удовице са једним мушким дететом, које је негде у државној служби.

-Срећковићи и Ђурђевићи су из Пауна, први се призетио у Станиће а други у Ерце; Срећковићи славе Аранђеловдан и из породице је Јанковића у Гробљу, други (Ђурђевић) слави Никољдан и из породице Бошковића у Котлинама.

-Тешановићи, доселили се око 1840. године, Рајковић, славе Лучиндан.

-Робовићи су избегли уз Бабинску Разуру из Грева у Полимљу, доселили се прво у Ваљево па се призетили у Миливојевиће, славе Ђурђиц.

-Ковачевић се призетио у Миливојевиће из Богданице-округ ужички око 1865. године, слави Никољдан.

У селу има 65 домова од 12 породица.

 

Занимање становништва.

-Ђурђевчани се занимају свим привредним гранама као и остали сељани ове области. Најмилија су занимања сељана овог села: гајење рогате соке, винограда и шума. Прави сој колубарских говеда много је распрострт по овом селу и врло се правилно гаји и одржава. Одличне и велике винограде и забране имају готово сви по Вису и Пасјаку, тако да многе новце добивају за вино, али шуме не продају. Земља им даје богате плодове, та су у стању и сувишак продавати; воћа им стално напредују и повећавају се. Нигде се не селе из села, а нерадо се баве занатимма.

Појединости о селу.

-Ђурђевац је саставни део Паунске општине у Срезу колубарском. Судница и црква су у Паунама, а школа у Штучини до Клашнића. Гробље је заједничко и усред села. Село нема заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љуба Павловић, „Колубара и Подгорина“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top