Порекло презимена, село Градојевић (Коцељева) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Градојевић, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Прире Порекло становништва села Градојевић, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Прире Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Градојевић (Коцељева)

Порекло презимена, село Градојевић (Коцељева)

Порекло становништва села Градојевић, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Градојевићи су влашићко село, са обе стране непресушног букорског и тамнавског потока Чапљевца и на левој обали Тамнаве, право брдско и шумско село, са кућама разређеним у породичне групе, које чине мање џематиће.

Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 хектара опет су шумске заједнице, али лошије вредности. Заједнице брдски хела: Степања, Бајевца, Врховина и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарица, Новака и Слатине су шумске целине само мањег обима*.

*Села: Свилеува, Црниљево, Градојевићи, Галовићи и Букор изделили су своје заједнице пре 30 година по малама, а свака мала опет је указала сваком свом члану подједак део.

Имена села која опомињу на ранија насеља и људске творевине је, између осталих, и Градојевић.

Прича се да је био манастир у Галовићима, на граници овог села са Градојевићима.

Међу рукописима Народне Библиотеке у Београду сачувани су војнички тефтери тамнавских буљубаша из 1807. године. Ови тефтери су списак ондашњих војника из горњих посаво-тамнавских села: Каменице, Голочела, Ћуковина, Галовића, Градојевића и Црниљева.

 

Порекло фамилија-презимена села Градојевић:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Бранковићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Алимпијевдан, уљези у Ристивојевиће.

-Вулетићи, друга половина 18. века, Вољевци у Рађевини, Ђуређевдан.

-Јаковљевићи и Матићи. Видети Матићи и Јаковљевићи.

-Лазићи, после 1827. године, Красава у Рађевини, Никољдан.

-Марковићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц.

*Марковићи, старија градојевићка породица, је од исте породице од које су и голочељански Игњатовићи.

-Матићи и Јаковљевићи, прва половина 18. века, Босна, Јовањдан.

-Мијаиловићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан.

-Милошевићи, друга половина 18. века, Црнча у Азбуковици, Аранђеловдан.

-Мићићи 1, прва половина 18. века, Осат, Лазаревдан.

-Мићићи 2, друга половина 18. века, Брштица у Рађевини, Никољдан.

-Поповићи*, друга половина 18. века, Пљевље, Никољдан.

*Поповића велику и угледну задругу населио је некакав калуђер из манастира Каоне као своје сроднике и до скора су били свештеници из ове куће.

-Ристивојевићи, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Алимпијевдан.

-Теодоровићи, друга половина 18. века, Горња Бадања у Јадру, Ђурђиц.

 

ИЗВОР: Љуба Павловић, „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (5)

  • mikisa

    Interesuje me za Mićiće poreklo? Posto je Osat koliko znam oblast u Bosni. Da li se zna iz kog su tacno mesta? Hvala

    Одговори
  • Милодан

    mikisa
    17. јун 2013. at 23:47 · Одговор

    Interesuje me za Mićiće poreklo? Posto je Osat koliko znam oblast u Bosni. Da li se zna iz kog su tacno mesta? Hvala
    ___________________________________________________________________________________

    Љуба Павловић је у својој књизи писао „Осат“ или „Осат у Босни“ без објашњења о кома делу се Босне ради.
    Претраживањем дошао сам до ових података, мада је, колико сам видео Александар Маринковић, сарадник Порекла о томе овде већ писао.
    Дакле:
    ОСАТ, СКЕЛАНИ И СРЕБРЕНИЦА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
    У раном средњем веку цела област Осат налазила се у саставу босанске државе и била је са својим рударским потенцијалом значајна. То је уједно била и засигурно најнасељенија област у целој Босни. Током трајања босанске феудалне државе ова област је била од прворазредног значаја за сваког од њених владара. Значајно је напоменути да је ова област већ у X веку постала уточиште прогнаника и присталица једног новог учења које се супростављало раном хришћанству. Ово учење о спасењу које је увео македонско-бугарски јеретик поп Богумил, по коме је и названо богумилство, ачија се догма своди на то да постоје два виша бића, један добри и један зли бог, брзо се ширило средином десетог века из Македоније, далеко преко граница Византијског царства, чак по Немачкој, Италији и Француској. То су познате секте Патарена, Махинејаца, Катарена и Паулукијана. Ово учење нашло је и међу Србима велики број присталица. Већ у XII веку први оснивач династије Немањића почео је тако жестоко прогонство присталица овог јеретичког учења, да су морали избећи у Херцеговину. Оданде је ново учење продрло у Босну гдеје, под заштитом племства, ухватило маха.
    Богумили су населили западне крајеве Србије од Љига до Дрине и област Осат у источној Босни, све до Романије. Да је било богумила међу становницима средњовековне Црвице, непобитно потврђују до дана данашњег сачувани примерци стећака на више локалитета. Богумилски стећак клесан је обично из једног комада дуг два метра висок један и по и широк један метар. Ови црвички, по саставу и боји камена, засигурно су у великим громадама клесани на лицу места у мајдану Бујаковића гај, на удаљености око два и по километра од Црвице. Од римских узора разликују се по томе што су клесани из једног комада и што покојници нису сахрањивани у њима већ испод њих. Сви ови гробови су копани у правцу север – југ.
    Област Осат и њено највеће насељено место Црвица, у средњовековној феудалној босанској држави не губи на свом значају, већ напротив постаје једна од најзначајнијих области. Континуитет рударства у Сребреници и Скеланима се наставља и проширује. Сребреница, као седиште области Осат, у средњем веку била је највећи рударски и трговачки град од реке Саве до Јадранског мора. Осат и Сребреница су трговали са свим околним земљама а највише са Србијом, Угарском, Дубровником, и свим већим градовима Јадранског приморја. Поред сашке рударске општине у Сребреници је била и јака дубровачка колонија са доста богатих дубровачких породица. Дубровник је овде имао свог конзула, свој суд за решавање спорова између грађана. Око 1333. године у Сребреници је столовао и босански краљ Стефан II Котроманић. Вероватно је из тог периода на рушевинама римског кастела на Превилу изнад Бујаковића, на врху планинског масива који доминира целим подручјем од Перућца до Петриче, подигао јако утврђење Кулину као и утврђени град Ђурђевац на изласку из највећег дринског кањона код Перућца. Ова утврђења штитила су рудна налазишта око Црвице и Скелана, као и цело залеђе Сребренице. Рудом богато подручје Осата и Сребренице непрестано је било мета околних држава и поприште разних освајача. Већ 1410. године Сребреница и Осат поново мењају господара. Цело ово подручје осваја мађарски краљ Жигмунд и поклања га српском Деспоту Стефану. У историјским документима Сребреница се помиње као Деспотов град већ 1411. године. Овде је Деспот Стефан Казаревић сазвао Сабор 1426. године и на њему прогласио свог сестрића Ђурђа Бранковића за наследника пошто није имао својих потомака. Ђурађ бранковић је у Сребреници имао велику ковницу новца и остваривао значајан приход од сребреничке царине и трговине са Дубровником и приморјем.
    Ослабљена трвењем феудалаца и богате властеле, босанска држава на челу са краљем Стјепаном Тоамшом није могла да поврати Осат и Сребреницу од Ђурађа Бранковића. Падом Србије под Турке 1389. године, после пораза на Косову, Србија остаје без најзначајнијих рудника у рударским градовима и разумљиво је зашто грчевито брани Сребреницу. Губљењем значајних рударских градова на Косову и око Мосова, Стефан Лазаревић и касније његов наследник Ђурађ Бранковић, окреће се ка Сребреници и рудом богатом подручју Осата. Они доводе у Сребреницу и у осаћанске руднике проверене своје рударе Сасе који овде настављају посао који су обављали у великим рударским градовима попут Новог Брда. Са рударима Сасима Стефан Лазаревић засигурно доводи и српске неимаре избегле из освојених градова на Косову.
    Према живим предањима најстаријих Црвичана сазнаје се да њихови преци потичу са Косова. Колико је ова област била значајна током целог средњег века потврђују подаци да је само 1390. године Сребреница босанском краљу Твртку давала 850 литри сребра и била један од најнасељенијих крајева у целој Босни. Податак да су у току од 52 године Осат и Сребреница 13 пута мењали господара до пада под Турску. Пет пута је била у србијанским, 4 пута босанским, три пута турским и једанпу угарским рукама. У самој Црвици мало је остатака материјалне културе из периода пстојања средњовековне босанске државе. Само се и данданас једна блага падина изнад самог центра Црвица зове Кулинов Камен.
    Толико од мене.
    Поздрав!
    Милодан

    Одговори
  • Ljilja Micic

    Mijailovici u Gradojevicu slave sv. Arhandjela Mihaila, a ne Jovanjdan.

    Одговори
  • Aleksandra

    Napisite nesto o familiji Simic,selo Gradojevic,kr.slava Djurdjic 16.11

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top