Порекло презимена, село Ратковац (Лајковац)

30. март 2013.

коментара: 0

Порекло становништва, село Ратковац (Ратковци), општина Лајковац. Прeма књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло. 

 

Положај села.

-Ратковац је на десној обали Колубаре, баш при излазу из Сутеске. Сеоске куће су по плећима брегова и падинама њиховим, окренутим Колубари. Јужни и западни крајеви села су неравни, докле северни је у равници поред Колубаре. Над самом Колубаром дижу се два кречњачка рта: Рид и Чот, а и од њих се пружа једна коса право на исток Боговађи и по њој су сва западна боговађска села. Највиша тачка у селу на овој коси зове се Средњак.

Извора је са западне стране села врло мало, почем је туда кречњашко земљиште и са вртачама, докле је доста извора на северној и источној страни. Главнији извори су Стублина до Придворице, Ливађански Извор у Матићима, Ђенадића Бунар и др. Поред села са западне и северне стране тече Колубара, јер у селу, кад изађе из Сутеске, скреће на исток и тако тече до става са Љигом. Кроз село протиче Наномирица и улива се у Топлицу мало изнад њеног ушћа у Колубару.

Земље и шуме.

-Ратковачке су земље родне и добре за све усеве, равне и подељене на три потеса: Збеговишта до кућа, Поља испод њега и Аде до Колубаре. У Збеговиштима су зиратне земље и пашњаци, у Пољима ливаде, а по Адама су њиве за кукуруз. Атар до Вироваца зове се Липик и по њему су зиратне земље и шуме.

Шуме у селу нема. Врло мало забрана је до Маркове Цркве и Придворице. Народ за огрев добавља дрва из Колубаре, секући по адама врбљаке и тополе. За грађу набавља се са стране. Никаквих заједница нема.

Тип села.

-Село је подељено у две мале, раздвојене једна од друге једним малим безименим поточићем, који се слива у Колубару. Први део се зове Ливађански Крај и насељен је на Средњаку и до Придворице, а други Ратково Село и насељен је по брдима изнад колубарског корита, по дну Сутеске.

У Ливађанском Крају су: Јеремићи, Марковићи, Матићи, Павловићи, Драгићевићи, Бркићи, Ђукићи и Маринковићи.

У Ратковом Селу су: Јоксимовићи, Петровићи, Павловићи, Ђенадићи, Лазићи, Радивојевићи, Гавриловићи, Мијаиловићи, Петронијевићи, Јовановићи и Танасијевићи.

У овом селу има доста задруга. Највећа је задруга Петровића а остале мање: Ђенадића, Матића (две куће), Марковића и Павловића.

Подаци о селу.

-Према списку села ваљевске епархије од 1735 године Ратковац је имао 18 домова.

Према попису:

-1866. године – 33 дома и 315 сановника.

-1874. године – 38 домова и 354 становника.

-1890. године – 48 домова и 408 становника.

-1895. године – 50 домова и 438 становника.

-1900. године – 47 домова и 457 становника.

Годишњи прираштај становништва ово села је 4,64 а процентни 1,25%.

Име селу:

-За име салу везана је ова народна прича. У село се прво доселио некакав Ратко и по њему се прозвало Ратково Село, затим Ратковци и на крају Ратковац. Ратковац је био некад заселак Маркове Цркве, па су се од ње одвојили још пре почетка 18. века, јер се ово село налазило у списку села палешког округа из тога доба.

Порекло становништва и оснивање села.

-Старе ратковачке породице су исељене и њих данас нема у селу. Данашње село населиле су две породице, међу које се уметнуле неке из ранијега времена.

-Ђенадићи су најстарија породица у селу, потомци Раткови, насељени у Ратковом Селу изнад Рида. Они су досељени из Васојевића у Црној Гори још пре почетка 18. века, како сами тврде. Родоначелник ове породице је Ратко и по њему је село добило име. Раткови потомци, осим Ђенадића су и: Јоксимовићи, Петровићи, Павловићи, Лазићи, Радивојевићи, Петронијевићи и Јовановићи. Њихове куће су једне уз друге, нису даље од 30 м, има их 23 и славе Аранђеловдан.

-Јанковићи су пред крај 17. века прешли из Вироваца, а претходно се вративши из Јабучја, камо су раније били отишли, и населили се у Ливађански крај. Јанковића више нема али су остали њихови потомци: Јеремићи, Марковићи, Матићи, Павловићи и Бркићи и још две куће Мијаиловића у Ратковцу (изван Ливађанског Краја, оп. Милодан), има их 21 кућа и славе Ђурђиц.

-Ђукићи су се доселили после Другог устанка из Љубовиђе у Азбуковици, има их 4 куће и славе Михољдан.

-Маринковићи, њихов предак се доселио из Ужичког округа и призетио се у Ђукиће.

-Танасијевићи, њихов родоначелник је одскора досељен из Команица, дошао на имање жени, слави Св. Димитрија.

У Ратковцу ма 49 кућа од 5 породица.

Занимање становништва.

-Ратковчани се занимају свима природним радњама, којима и суседни сељаци из ове области. Земљорадња, сточарство и повртарство особито се гаје. Земља даје особит плод, те га остаје доста и за продају. Стоке од сваке врсте држи се доста и она је особитог соја. Много се гаји поврћа и извози. Ратковчани су поред Колубаре и баве се доста риболовом, само им се оно не сматра као главно занимање. Занате уче радо и раде код својих кућа, а никад другоме, али већа предузећа и код својих кућа дају у руке вештијим и способнијим занатлијама. Нигде се не селе изван свога села.

Појединости о селу.

-Ратковац је саставни део Марковачке општине, у Срезу колубарском. Црква, школа и општинска судница су у Марковој Цркви. Гробље је у средини села у Ливађанском Потоку. Преслава је први дан Тројица.

Цигани-Роми.

-До саме Колубаре до брода Кршаре, где се река гази, имају две сталне циганске-ромске куће, које се баве ковачким занатом и раде земљу, а које су досељене из Мачве, из села Петковице. Вере су православне, славе Нову Годину – Св. Василија.

 

ИЗВОР: Љуба Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.