Poreklo prezimena, selo Batalage (Koceljeva) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Batalage, opština Koceljeva. Izvodi iz knjige Ljubomira Ljube Pavlovića „Antropogeografija valjevske Tamnave“, izdanje 1912. godine. Priredi Poreklo stanovništva sela Batalage, opština Koceljeva. Izvodi iz knjige Ljubomira Ljube Pavlovića „Antropogeografija valjevske Tamnave“, izdanje 1912. godine. Priredi Rating:
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Batalage (Koceljeva)

Poreklo prezimena, selo Batalage (Koceljeva)

Poreklo stanovništva sela Batalage, opština Koceljeva. Izvodi iz knjige Ljubomira Ljube Pavlovića „Antropogeografija valjevske Tamnave“, izdanje 1912. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.

 

Batalage su na levoj obali Tamnave i pri izvoru Vukodraži, neravno, ali ne i brdovito selo, nagnuto jugoistoku. Uzvišenija mesta iznad Vukodraže i do Svileuve sa vrlo strmim padom Vukodraži i seoskoj rečici Klenovici. Seoske su kuće rasturene na sve strane u četiri poveća kraja: Todorovići, severno od Klenovice, Tomići, južno od Klenovice, Zarupski Kraj zapadno do Svileuve i Tamnavu, južni kraj do ove reke i sela Zukava.

Na uzvišenijim mestima ove (tamnavske) ravnice nema ni bunara po nekim selima, te se muče bez vode, takva sela su: Tulari, Banjani, Batalage, Trlić, ravniji delovi Čučuga i Pambukovice.

U Tamnavi imamo nekoliko vrsta zemalja: peskuše, krečuše, crnice, smolnice, blaguše, mrtvuše i polojkse zemlje.

Mrtvuša je crvena, tvrda, hladna vodoizdržljiva glina, teška za rad i vodom oskudeva. Na njoj uspevaju i samo rastu šume, a izvesnih godina mogu i strmni usevi, a ništa drugo ne može. Najlepši primeri mrtvuše su bezvodni delovi Tulara, Batalaga, Banjana, Svileuha, Trlića i dr.

Po narodnim tradicijama mnoga današnja sela postala su od raselica. Narod misli, da su ovakva sela bila trla ili ispusti glavnog sela, pa su se pojedinci deobom ili zbog kakve bolesti udaljavala od sela i stvarala nova sela. Batalage su raselica Svileuve.

Za ime sela Batalage priča se, da je došlo otuda, što je svieluški spahija prodao Batalage, kao zaseok ovog sela, nekakvom Turčinu iz Zvornika, koji je bio rastom velika ljudina, da su ga seljaci prozvali Batal-aga, pa je otuda došlo ime Batalage.

Grad u Batalagama je po narodnom predanju bio iznad Gluvčevića-Todorovića kuća, nad rekom Vukodraži, pored starog puta. Po predanju ovo je bio stari gradić sa posadom, koja je održavala i čuvala put. Mnogo oružja i cigle izorano je sa ovog mesta i ciglama su nekoliko seljaka ovog sela ozidali po neku zgradicu.

Stari valjevski put nije išao današnjim putem. U oblast je ulazio na Karauli, odatle vencem silazio u varošicu Ub, odakle je u Sovljaku prelazio Tamnavu, pa preko Vrela, Takova, Ljubinića, Joševe, Lončanika, Trstenice i Stublina prelazio Kolubaru, na Carevom Brodu.

Drugi stari put iz jadranske doline peo se na Vlašić i njegovom kosom spuštao se Konjskom Grobu, odakle je razvođem Rasnice i Bresnice silazio u Suboticu i u Koceljevi prelazio Tamnavu na starom porušenom mostu, čije se zidine još raspoznaju. Odatle je preko Svileuve ulazio u Batalage i razvođem Vukodraži i levih tamnavskih pritoka spuštao se u Orašac, gde se spajao sa valjevskim putem i dalje išao.

Sela, koja su postala kao raselice drugih sela pre 200 (sada 300) godina su, između ostalih, i Batalage – raselica od Svileuve.

 

Poreklo familija-prezimena sela Batalage:

Prezime – kada su doseljeni – odakle su doseljeni – krsna slava – napomena:

-Bogosavljevići, posle 1827. godine, Polimlje, Jovanjdan, uljezi u Todoroviće.

-Buljubašići i Tomići. Videti Tomići i Buljubašići.

-Gajići, posle 1827. godine, Krnić u Posavskoj Tamnavi, Nikoljdan, došao kao zanatlija.

-Zarupci, druga polovina 18. veka, Zarube u Kolubari, Stevanjdan.

-Ikonovići, druga polovina 18. veka, Jarebice u Jadru, Jovanjdan, uljezi u Todoroviće.

-Kovačevići*, druga polovina 18. veka, Pomijača u Jadru, Lučindan.

*Kovačevići u ovom selu su potomci hajduka Rada Kovača, koji je početkom prošlog, 18.-og, veka hajdukovao po Tamnavi i najviše se vrzmao po Batalagama zbog neke udovice iz Lukića porodice, kojoj je, posle prestanka s hajdučijom, ušao u kuću.

-Kojići, posle 1827. godine, Klenje u Mačvi, Aranđelovdan, došao kao zanatlija.

-Lukići* 1, stara porodica, Đurđevdan.

*Kuća Lukića jedini je zaostatak od onih mnogih iz Svileuve iseljenih Lazića u ovo selo. Zadružna je, imućna i na glasu, kao i svileuški Lazići.

-Lukići 2 i Simići. Videti Simići i Lukići 2.

-Radovanovići, druga polovina 18. veka, Zajača u Jadru, Jovanjdan.

-Simići i Lukići 2, druga polovina 18. veka, Vragočanica u Podgorini, Lučindan.

-Stojići, druga polovina 18. veka, Cvetulja u Rađevini, Lučindan, velika i ugledna zadruga.

-Stojčići, druga polovina 18. veka, Zajača u Jadru, Đurđic.

-Todorovići*, prva polovina 18. veka, Birač, Jovanjdan.

*Todorovići su od Todora, rođenog brata predede popa Luke Lazarevića i od njega su današnji batalažani: Todorovići, Gluvčevići i Đurići.

-Tomići i Buljubašići*, prva polovina 18. veka, Ježevica kod Čačka, Nikoljdan.

*U ovo selo došla su tri brata, pa su dvojica ostala u selu, a treći je prešao u Srem u Petrovčić. Buljubašićima su prozvani po nekom Nikoli, buljubaši na Drini, koji je poginuo 1811. godine.

 

IZVOR: Ljuba Pavlović, „Antropogeografija valjevske Tamnave“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.


Komentari (7)

  • estavella

    Ako nekoga interesuje , familija Buljubašić je nastala od Nikole Buljubaše koji nije poginuo na Drini kao što to piše u knjizi iz 1912. njegovo ime kao gazde kuće pominje se i turskom tefteru iz 1831. kao Nikola Jevremović buljubaša, da bi kasnije u popisu iz 1863. kao gazda kuće Buljubašić bio upravo Nikolin sin. Vezu sa Tomićima koja se pominje u knjizi nisam mogao da pronadjem.

    Odgovori
  • Buljubašić

    Postovani,
    kako je moguce naci tu knjigu o poreklu i da li znate kako se zvao Nikolin sin?

    Odgovori
  • estavella

    Ja sam to sve sam pronašao i istražio mada mi je ostalo još neke stvari da pronadjem i povezem o familiji. Napišite slobodno mail na karicnenad@gmail.com pa tamo da Vam ispričam sve mozda nešto novo saznam ako ste i vi od Buljubašića. Pozdrav Nenad

    Odgovori
  • tomic aleksandar

    Treba mi sve od familije Tomic?

    Odgovori
  • estavella

    Aleksandre, jesi ti iz Batalaga.
    Ja sam proučavao familiju Buljubašić i na kraju ustanovio da nisu u rodu sa Tomićima ali nisam 100 posto siguran. Možeš da mi pišeš na gore navedeni mail ako treba nešto više ili ako znaš nešto više o Batalagama.

    Odgovori
  • prodan

    moj deda dragomir todorovic rodjen je u batalagama 1867 umro 1912 u kalinovcu i supruga jelica umrla iste godine sa 45 godina dali neko poseduje neke informacije o njima.i njihovom poreklu da se javi.

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top