Порекло презимена, село Баталаге (Коцељева) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Баталаге, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приреди Порекло становништва села Баталаге, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приреди Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Баталаге (Коцељева)

Порекло презимена, село Баталаге (Коцељева)

Порекло становништва села Баталаге, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Баталаге су на левој обали Тамнаве и при извору Вукодражи, неравно, али не и брдовито село, нагнуто југоистоку. Узвишенија места изнад Вукодраже и до Свилеуве са врло стрмим падом Вукодражи и сеоској речици Кленовици. Сеоске су куће растурене на све стране у четири повећа краја: Тодоровићи, северно од Кленовице, Томићи, јужно од Кленовице, Зарупски Крај западно до Свилеуве и Тамнаву, јужни крај до ове реке и села Зукава.

На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, Бањани, Баталаге, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.

У Тамнави имамо неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојксе земље.

Мртвуша је црвена, тврда, хладна водоиздржљива глина, тешка за рад и водом оскудева. На њој успевају и само расту шуме, а извесних година могу и стрмни усеви, а ништа друго не може. Најлепши примери мртвуше су безводни делови Тулара, Баталага, Бањана, Свилеуха, Трлића и др.

По народним традицијама многа данашња села постала су од раселица. Народ мисли, да су оваква села била трла или испусти главног села, па су се појединци деобом или због какве болести удаљавала од села и стварала нова села. Баталаге су раселица Свилеуве.

За име села Баталаге прича се, да је дошло отуда, што је свиелушки спахија продао Баталаге, као засеок овог села, некаквом Турчину из Зворника, који је био растом велика људина, да су га сељаци прозвали Батал-ага, па је отуда дошло име Баталаге.

Град у Баталагама је по народном предању био изнад Глувчевића-Тодоровића кућа, над реком Вукодражи, поред старог пута. По предању ово је био стари градић са посадом, која је одржавала и чувала пут. Много оружја и цигле изорано је са овог места и циглама су неколико сељака овог села озидали по неку зградицу.

Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.

Други стари пут из јадранске долине пео се на Влашић и његовом косом спуштао се Коњском Гробу, одакле је развођем Раснице и Бреснице силазио у Суботицу и у Коцељеви прелазио Тамнаву на старом порушеном мосту, чије се зидине још распознају. Одатле је преко Свилеуве улазио у Баталаге и развођем Вукодражи и левих тамнавских притока спуштао се у Орашац, где се спајао са ваљевским путем и даље ишао.

Села, која су постала као раселице других села пре 200 (сада 300) година су, између осталих, и Баталаге – раселица од Свилеуве.

 

Порекло фамилија-презимена села Баталаге:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Богосављевићи, после 1827. године, Полимље, Јовањдан, уљези у Тодоровиће.

-Буљубашићи и Томићи. Видети Томићи и Буљубашићи.

-Гајићи, после 1827. године, Крнић у Посавској Тамнави, Никољдан, дошао као занатлија.

-Зарупци, друга половина 18. века, Зарубе у Колубари, Стевањдан.

-Иконовићи, друга половина 18. века, Јаребице у Јадру, Јовањдан, уљези у Тодоровиће.

-Ковачевићи*, друга половина 18. века, Помијача у Јадру, Лучиндан.

*Ковачевићи у овом селу су потомци хајдука Рада Ковача, који је почетком прошлог, 18.-ог, века хајдуковао по Тамнави и највише се врзмао по Баталагама због неке удовице из Лукића породице, којој је, после престанка с хајдучијом, ушао у кућу.

-Којићи, после 1827. године, Клење у Мачви, Аранђеловдан, дошао као занатлија.

-Лукићи* 1, стара породица, Ђурђевдан.

*Кућа Лукића једини је заостатак од оних многих из Свилеуве исељених Лазића у ово село. Задружна је, имућна и на гласу, као и свилеушки Лазићи.

-Лукићи 2 и Симићи. Видети Симићи и Лукићи 2.

-Радовановићи, друга половина 18. века, Зајача у Јадру, Јовањдан.

-Симићи и Лукићи 2, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Лучиндан.

-Стојићи, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Лучиндан, велика и угледна задруга.

-Стојчићи, друга половина 18. века, Зајача у Јадру, Ђурђиц.

-Тодоровићи*, прва половина 18. века, Бирач, Јовањдан.

*Тодоровићи су од Тодора, рођеног брата предеде попа Луке Лазаревића и од њега су данашњи баталажани: Тодоровићи, Глувчевићи и Ђурићи.

-Томићи и Буљубашићи*, прва половина 18. века, Јежевица код Чачка, Никољдан.

*У ово село дошла су три брата, па су двојица остала у селу, а трећи је прешао у Срем у Петровчић. Буљубашићима су прозвани по неком Николи, буљубаши на Дрини, који је погинуо 1811. године.

 

ИЗВОР: Љуба Павловић, „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (6)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top